Антон Семјонович Будилович (рус. Антон Семенович Будилович) (Комотово, 24. мај/5. јун 1846 — Санкт Петербург, 12/25. децембар 1908), руски историчар, филолог и публициста, доктор словенске филологије, и професор универзитета (Варшава).
Студирао је у Петрограду, а по окончању студија је путовао по славенским земљама тадашњег Аустријског царства. Био је затим професор у историјско-филолошком институту. Кад је постао доктор славенске филологије, радио је као професор руског и црквено-славенског језика у Варшави. Ту је доцније био и декан историјско-филолошког факултета.
Написао је:
Био је уредник зборника Мефодиевский юбилейный сборник, изданный Имп. Варшавским университетом к 11-му мая 1885 года (Варшава, 1885). У том зборнику је објављен велики чланак: Несколько мыслей о греко-славянском характере деятельности св. Кирилла и Мефодия (издано и посебно).
Написао је и: О литературном единстве славян, а посебно је издан и њемачки превод Ueber die litterarische Einheit der Slaven, СПб., 1879). У том дјелу је Будилович иступио као велики поборник славенског јединства, и предложио је као будући литературни језик руски, којим је тада говорило 2/3 Славена, и који по његовом мишљењу стоји у непосредној вези са црквено-славенским језиком. Исто је примио к срцу ствар славенске узајамности и о томе пише у чланцима: Несколько данных и замечаний из области общественной и экономической статистики Чехии, Моравии и Силезии в последние годы (Славянский Сборник, т. 1, СПб., 1875) и Очерки из сербской истории. У другом чланку аутор указује на историјске руско-српске везе.
Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1886. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.