Герасим Стојковић (или Ђерасим)1) (Велики Арад (Мађарска) 1811 — Неготин, 11.2) (стари календар) 23. (нови календар) јул 1865), епископ неготински и наставник богословије (Београд).
Завршио је основну школу и гимназију у родном мјесту,3) филозофију у Пешти (као питомац Текелијиног завода),4) а богословију у Сремским Карловцима. Године 1839. прелази у Србију и постаје професор богословије. Исте године прима монашки чин у манастиру Враћевшница, а идуће године постаје јеромонах. Године 1853. постављен је на мјесто архимандрита манастира Манасија. Године 1854. посвећен је за владику тимочког, са сједиштем у Неготину, након смрти владике Доситија Новаковића.5)
Као наставник је био тачан, уредан и према ђацима добар. Био је човјек добар и несклон сплеткама и нискостима.6)
У своје вријеме је сматран за доброг проповједника, мада ниједна његова проповијед није штампана.7)
Редовни је члан Друштва српске словесности од 1846.