Душан Христовић (Липолист, 9. децембар 1929 — Београд, јануар 2023), српски инжењер и научник из области рачунарства и информатике.
Душан Христовић је рођен у Липолисту (општина Шабац) 9. децембра 1929. Основну школу је завршио у Липолисту од 1937. до 1941, а Гимназију у Шапцу од 1941. до 1949. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду, одсек телекомуникације, 10. јануара 1956. године. Специјализовао је логичко пројектовање дигиталних рачунара у Лондону у фирми ICL (International Computers Limited), у току једне године, од 1964. до 1965.
Радио је у следећим институтима:
Радио је на развоју и изради значајних првих српских рачунара ЦЕР-10 у Винчи, 1960. године и ЦЕР-22 у Институту Михајло Пупин-Београд, 1968. године, као и на развоју хибридног рач. система ХРС-100 за Совјетску академију наука у Москви, 1971. године. Такође је учествовао у развоју Микрорачунара ТИМ и PC-мрежа у Институту Михајло Пупин (1983/1990. године) и слично.
Публиковао је преко 50 чланака у стручним часописима и на конференцијама у земљи и иностранству. Објавио је као аутор/коаутор седам књига:
Члан је Удружења инжењера електротехнике Србије УДИЕС, Друштва за информатику Србије ДИС од 1973. године; изабран је за почасног члана Друштва за ЕТРАН од 2006. Био је генерални секретар ЕТРАН-а осам година, а председник ЕТРАН-а 1992/1993. године. Био је члан редакције часописа „Електротехника” 1981—1992; члан МИПРО-Ријека од 1982. до 1990; члан Научног одбора Конференције ЕТРАН 1987/1997; члан IFIP ТК-10 у Женеви 1980/1990.
Добитник је више награда, повеља и диплома, као напр. Награда за најбољи чланак на Конф ЕТАН-1976 Опатија, Диплома часописа ТЕХНИКА Београд 1982, Повеља заслужног члана СМЕИТЈ 1988. године; Захвалнице ДИС-2008 и ДИС-2013 за изузетне заслуге за развој информатике у Србији, итд.
Dusan Hristovic