Евгеније Спекторски

Евгеније Спекторски
Евгеније Спекторски (1930)
Рођење: 27. октобар 1875. Острог, Руска Империја Смрт: 3. март 1951. Њујорк, САД Познат као: правник и професор

Евгеније Спекторски (рус. Евгений Васильевич Спекторский, укр. Євген Васильович Спекторський) (Острог, 15/27. октобар 1875 — Њујорк, 3. март 1951), правник, доктор права, професор универзитета (Варшава, Кијев, Београд, Праг, Љубљана и Њујорк).

Прије одласка у емиграцију, био је ректор Кијевског универзитета, а касније предсједник Београдског друштва руских научника.¹⁾

Током 1898. завршио је правни факултет у Варшави. Радио је потом на катедри државног права. У периоду 1901—1903. био је на научном путовању.

Од 1913. био је професор универзитета у Кијеву. Године 1918. изабран је за декана правног факултета, а касније и за ректора кијевског универзитета.

Године 1920. емигрирао је прво у Чехословачку, а затим у Југославију гдје је био професор универзитета у Београду и Љубљани (1930—1945). Након Другог свјетског рата је прешао у САД. Ту је од 1947. био професор православне духовне академије Светог Владимира.

• К вопросу о систематизации в обществоведении. Варшава, 1903;
• Органическая теория общества. Варшава, 1904;
• Очерки по философии общественных наук. Варшава, 1907;
• Физицизм в общественной философии XVII в. Јарослављ, 1909;
• Проблема социальной физики в XVII столетии. Т. 1. Варшава, 1910; Т. 2. Кијев, 1917;
• А. Л. Блок, государствовед и философ. Варшава, 1911;
• Понятие общества в античном мире. Этюд по семантике обществоведения. Варшава, 1911;
• Белинский и западничество. Варшава, 1912;
• К вопросу о системе «Духа законов» Монтескье и ее философских источниках. Јарослављ, 1912;
• К спору о философии права. М., 1914;
• Происхождение протестантского рационализма. Варшава, 1914;
• Протестантство и рационализм в XVI и XVII столетиях. Варшава, 1914;
• Номинализм и реализм в общественных науках. М., 1915;
• Пособия к лекциям по истории философии права. Саратов, 1916;
• Что такое конституция? М., 1917;
• Проблема социальной физики в XVII в. Т. 1, 2. Варшава, 1917;
• Государство. 1918;
• Христианство и культура. 1925;
• Начала науки о государстве и обществе. 1927;
• Чехов. Белград, 1930;
• Государство и жизнь. 1931;
• История социальной физики. (2 тома, 1932 и 1938), на словенском језику;
• Либерализм. Љубљана, 1935.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 12. фебруара 1934. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948.

• Несиба Палибрк-Сукић, Аутобиографија Владимира Мошина, Панчевачко читалиште, број 7, Градска библиотека Панчево, Панчево, 2005.
• Михальченко С. И, Документы Е. В. Спекторского в Архиве Института Восточной Европы Бременского университета Отечественные архивы. — 2011. — 6. — 64—68. * Михальченко С. И, Ткаченко Е. В, Евгений Васильевич Спекторский Вопросы истории. — 2013. — №1. — 31—53.
• Српска краљевска академија Год. 42 (1934) 230–239.
• Руска емиграција II, 308 (А. Арсењев).
• Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 3, 422 (Syr.).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Evgenije Spektorski