| Емил Лавлеј |
|---|
| Рођење: 5. април 1822. Бриж, Уједињена Краљевина Низоземска Смрт: 3. јануар 1892. Дуајон, Белгија Познат као: економиста, историчар, публициста и професор |
Емил Лавлеј (франц. Émile Louis-Victor baron de Laveleye) (Бриж, 5. април 1822 — Дуајон, 3. јануар 1892), белгијски економиста, историчар и публициста, професор политичке економије на универзитету у Лијежу.
Рођен је 5. априла 1822. године у Брижу.1) Школовао се у Брижу и у католичком колеџу Станислас у Паризу, који је био под управом Конфедерације ораторијанаца Светога Филипа Нерија.2) Студије је наставио на католичком универзитету у Лувену, где је био под утицајем филозофа и хришћанског социјалисте Франсоа Ијеа (François Huet),3) који је касније од 1863. био учитељ краља Милана Обреновића.4)
Награђен је 1844. због есеја о књижевности и језику Провансе.5) Објавио је 1847. године Историју франачких краљева (L'Histoire des rois francs), а 1861. објавио је француску верзију Нибелунга.6) Иако никад није престајао да се занима књижевношћу и историјом његов најзначајнији допринос је био на пољу економије. Бивши Ијеови ученици састајали би се једном седмично да би дискутовали о социјалним и економским питањима.7) Лавлеј је спадао у ту групу, у којој је било правника и доктора, и пало му је на памет да објављује своја мишљења о темама, о којима су расправљали.8)
Чланци, које је 1859. објављивао у часопису „Revue des deux mondes” допринели су да га се цени као угледнога економисту.9) Изабран је 1864. године за професора на катедри политичке економије на државном Универзитету у Лијежу.10) Ту је написао своје најзначајније радове:
Његово име је посебно повезано са биметализмом и са примитивним власништвом, а посебно се залагао да се очувају мале нације.12) Интересовао се за све гране политичких наука, политичку економију, монетарна питања, међународно право, вањску и унутрашњу белгијску политику, образовање, религију и морал, путовање и књижевност.13) Захваљујући јасном прегледу и познавању материје имао је дар да на популаран начин приказује технички тешке предмете. Посебно га је привлачила Енглеска, за коју је сматрао да је применила много његових идеала социјалног, политичког и религиозног прогреса.14) Често је писао чланке за енглеске новине и часописе.15) Много је путовао, а 1886. објавио је утиске са пута по Балкану у књизи Балканско полуострво (La péninsule des Balkans).16)
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885.17)