Епархијски савјет (ЕС), представништво у пословима епархијске црквене самоуправе.
У епархијски савјет улазе: епархијски архијереј или архијерејски замјеник, два члана епархијског црквеног суда, један свештеномонах, по једно свештено и једно световно лице из сваког намјесништва и пет световних лица које именује епархијски архијереј у споразуму са епархијским црквеним судом и епархијским управним одбором. Чланове свештена лица именује Свети архијерејски синод, а чланове световна лица поставља Патријаршијски управни одбор, и једне и друге на предлог надлежног архијереја.1)
Предсједник епархијског савјета је епархијски архијереј или архијерејски замјеник ако је архијереј спријечен да уопште присуствује сједницама. Ако би архијереј у току рада епархијског савјета био привремено спријечен да сједницама предсједава замјењује га у предсједавању потпредсједник епархијског савјета. Потпредсједника из редова чланова световњака и два секретара, једно свештено и једно световно лице, бира епархијски савјет из своје средине простом већином гласова.2)
Мандат члановима епархијског савјета траје шест година. Епархијски савјет сазива епархијски архијереј односно епископ администратор у сједиште епархије најмање једанпут годишње у редовно засједање, а у ванредно по потреби. Епархијски савјет може пуноважно рјешавати кад је присутна натполовична већина чланова и доноси одлуке већином гласова. При једнакој подјели гласова одлучује глас онога који предсједава.3)
Епархијски савјет:4)