Садржај

Иван Клајн

Иван
Клајн
ivanklajn.jpg академик Иван Клајн

Рођење:
31. јануар 1937.
Београд,
Краљевина Југославија

Смрт:
31. март 2021.
Београд, Србија

Познат као:
филолог, професор Филолошког
факултета и преводилац

Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937 — Београд, 31. март 2021), српски филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Биографија

Рођен је у Београду као син Хуга Клајна (1894—1981) и Стане (1905—1986) из београдске породице Ђурић. Родитељи су се упознали за време Хугових студија у Бечу, где је докторирао медицину. Бавио се психоанализом у Краљевини Југославији. Очева породица, јеврејског порекла је генерацијама живела у Вуковару. Део његове породице је страдао у логору у Јасеновцу за време Другог светског рата, док је отац једно време морао да се крије од нациста код породичних пријатеља у београдском предграђу.1)

Рачунајући да је у кући већ постао полиглота, јер је отац добро говорио немачки, мајка француски, а сам је научио енглески, Иван Клајн најпре определио да студира физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, али је после годину дана схватио да је то била погрешна одлука. Тако је 1961. на крају завршио студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. При завршетку студија предвиђали су да га задрже као асистента, али у том тренутку није било упражњених места. Његово прво радно место било је у „Илустрованој Политици” као новинар-преводилац. Тај посао му је омогућавао да радио од куће и да се бави страном литературом.Две године касније је примљен за асистента.2)

Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002–2003), Италијанско–српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Ожењен је Александром која је такође професор италијанског језика, и имају сина. Живи и ради у Земуну.

Књиге и чланци

Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог српско(хрватског) језика, најпре у „Борби”, „Политици” и у „Илустрованој Политици”, а последњих десетак година у „НИН”-у.

Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа „Језик данас”, који издаје Матица српска. Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима и 18 књига:

Преводилаштво

Превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика. Његов превод комедије Ђордана Бруна Свећар изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један је од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) истога аутора.

Чланства

Енигматика

У загребачком Вјесниковом квизу (и његовим посебним издањима) објавио је неколико чланака са енигматском тематиком, као и неколико загонетки (нпр. палиндромних реченица) или задатака повезаних са језиком. Део његових енигматских доприноса споменут је у књизи Комбинаторика у играма речи Алојза Буљана (Матица хрватска — огранак Новска, Новска, 2003).

Литература

Спољне везе

Ivan Klajn

1)
Иван Клајн: Крлежа ме је учио тајнама фине књижевности („Блиц“, 18. септембар 2011)
2)
Дорћолац на привременом раду у Земуну („Политика“, 19. септембар 2010)