Именице, променљиве, самосталне врсте речи, које означавају жива бића, предмете, појаве и појмове свега што постоји или што се замишља. У српском језику именице могу бити женског, мушког или средњег рода и слажу се по роду, броју и падежу са другим именским речима, које уз њих стоје.1)
Именице могу бити:2)
Именице имају природни и граматички род. Граматички род означава врсту промене именице кроз падеже, док природни род означава припадност по одређеном полу.3)
Када је именица означава живо биће треба водити рачуна о природном и граматичком роду. Тако на пример у реченици:
природни род заменице он је мушки, али је граматички род речи свађалица женски, тако да придев уз именицу стоји у женском роду.4)
Граматички род имају и именице које означавају неживе ствари и у том случају род добијају према свом облику,5) односно према наставку на који се завршавају у свом основном облику (номинативу). Тако на пример именице:6)
Пошто ове именице добијају род према облицима именица природних родова, њихов се род назива граматички. Придеви уз именице слажу се по граматичком роду: лепа кућа, висок храст, плаво небо.7)
Међутим ова правила у вези граматичког рода у српском језику нису увек доследна, пошто постоје именице које по природном полу припадају једном роду, док су им завршеци типчни за неки други род, а придеви уз њих се мењају према природном роду.8) Тако на пример:
Према броју, именице имају облик за једнину, када означавају једну јединку или за множину, када означавају више јединки, односно,9) у српском језику постоје два граматичка броја: једнина и множина.10) Постоје посебни наставци за облик за једнину и за множину. Именице које имају само наставке за једнину називају се лат. singularia tantum. У ову групу спадају:11)
Именице које имају само наставке за множину називају се лат. pluralia tantum. У ову групу спадају:12)
У српском језику некада су постојали посебни облици за две јединке, такозвана двојина (дуал). Међутим, од њих су у савременом језику остали само неки облици код неких именица. Тако на пример именице: око, рука, нога, слуга у генитиву множине немају наставак -а, и гласе: очију, руку, ногу, слугу, за разлику од других именица истог типа, као што је то случај са: село - села, кућа - кућа.13)
Према значењу именице могу бити:
Властите или личне именице могу бити:14)
Властите именице се пишу великим почетним словом. По правилу имају само облик једнине, осим у случају да више појединачних појмова имају исто име.15)
Заједничке или опште именице означавају имена бића, предмета или појава, који имају заједничке особине:16) ветар, камен, оловка, брат, сестра.
Збирне или колективне именице својим обликом једнине означавају и множину:17) лишће, жбуње, грање, камење, деца, господа, живина, пилад.
Збирне именице немају облике множине, јер већ у једнини означавају множину.18)
Градивне именице и својом најмањом количином означавају ону највећу:19) вода, уље, жито, вино, песак, земља, злато, сребро, олово, мермер, вода.
С обзиром да означавају неодређену количину, градивне именице немају множину, осим када означавају различите врсте исте материје: вина, воде.20)
Мислене или апстрактне именице означавају нешто што није конкрентно и што не може бити избројано, ни измерено:21) љубав, радост, туга, част, стрепња, страх, лепота. У ову групу спадају и све глаголске именице: севање, копање, сеоба, деоба, вожња.22)
Деклинација је промена именица по падежима у оба броја (једнина и множина).23) То је општа особина именица, а различити облици именица називају се падежни облици.24)
Мада у српском језику постоји седам падежа у једнини и множини, немају све именице четрнаест различитих облика, већ су неки облици једнака, а падеж се одређује према њиховој функцији у реченици. Тако су по облику једнаки:25)
Imenice