1364. Први архивски помен властелинске породице Цобор из места Јаноши (северно од данашњег Сомбора).
1391. Први архивски помен насеља Сентмихаљ, претече данашњег Сомбора, у власништву породице Цобор.
1403. Први архивски запис имена Цоборсентмихаљ.
1443. У земљотресу страдају жупна црква, каштел породице Цобор и трошне куће кметова.
1478. Завршетак изградње тврђаве коју је породица Цобор подигла у свом породичном језгру, насељу Цоборсентмихаљ.
1500. Путујући за Бач пољски херцег Сигмунд бележи боравак у насељу Combor villa Sancti Michaelis, што указује на период промене градског имена из Цобор (Сентмихаљ) у Сомбор.
1514. Цоборсентмихаљ страда у налету побуњених кметова у Дожиној сељачкој буни.
1541. Насеље освајају Турци у чијим дефтерима се први пут, две године касније, на попису посаде сомборске тврђаве, јавља данашњи назив Сомбор.
1554. Сомбор је седиште једне од седам тадашњих нахија у Сегединском санџаку.
1570. У сомборској нахији налази се 108 насеља и 46 пустара.
1578. У турском дефтеру из 1578. г. у Сомбору је забележено 169 турских и 13 српских кућа.
1598. У Сомбору зимује војска кримског татарског кана Гази Гираја, који оставља стихован запис у коме помиње „горке воде Сомбора“.
1623. Прва досељавања Буњеваца у Сомбор са простора Клишког санџака.
1665. У Сомбору борави познати турски путописац Евлија Челеби и оставља запис о овдашњим приликама, животу и изгледу града.
1685. У склопу одбрамбених припрема Турци копају дубок шанац око Сомбора, који ће касније представљати основу четири сомборска венца.
1687. Аустријска царска војска улази у Сомбор 12. септембра, пошто се турско становништо, са војном посадом, повукло без борбе.
1687. Доминик Дујо Марковић је са Ђуром Видаковићем на просторе Бачке довео 5.000 Буњеваца, те је проглашен капетаном сомборске милиције, а наследно племство добио је 1690. У граду и данас живе његови потомци.
1690. У Сомбор и околину досељава се знатан број Срба у Великој сеоби, који се придружују овдашњим Буњевцима у одредима „Рацког народа милиције“ (Militia Nationali Rasciensis).
1691. Двеста сомборских коњаника и шесто пешака учествује у великој аустријско-турској Битки код Сланкамена, у којој гине сомборски капетан Доминик Дујо Марковић (на капетанској дужности наследиће га син Ђуро Марковић).
1697. Сомборци са одредима од више стотина граничара учествују у познатој аустријско-турској Битки код Сенте.
1698. Сачуване три ведута Сомбора на којима се још виде остаци турских грађевина и џамија.
1699. Сомбор је среско место у Бачкој жупанији, којем припада 14 села.
1702. Оснивањем Потиске војне границе, Сомбор добија статус војног шанца.
1717. Сомбор добија статус „војничке вароши”, чији је капетан гроф Јован Јанко Бранковић.
1717. У Сомбору ради српска тривијална основна школа.
1720. Сомбор има 2.916 житеља.
1722. У Сомбору постоји католичка основна школа.
1735. Помињање првог Јеврејина у Сомбору у тестаменту грофа Јована Бранковића, капетана војничке вароши Сомбора.
1735. Нови сомборски капетан је Марко Марковић, унук капетана Дује Марковића и синовац капетана Ђуре Марковића.
1738. Епидемија куге десеткује становнике Сомбора.
1741. Сомборски граничари се наредне четири године боре по европским ратиштима (у Шлезији, Чешкој и Баварској), у ратовима за аустријско наслеђе.
1745. Одлуком царице Марије Терезије Сомбор губи статус војничког места на Потиској војној граници, због чега Сомборци на збору 18. новембра доносе одлуку да крену у борбу за елибертацију града и очување својих привилегија.
1748. 1. јула потписан је уговор назван „Алтернатива”, као предуслов за добијање статуса слободног и краљевског града, којим су утврђени принципи поделе власти између православаца и римокатолика. По слову и духу овог уговора градска власт ће бити устројена током наредних сто година.
1749. Сомбор је Елибертационом повељом (или Привилегијалним писмом) царице Марије Терезије, 17. фебруара, проглашен за „слободан и краљевски град”, а та привилегија је плаћена 150.000 срeбрних рајнских форинти. За првог градоначелника Сомбора изабран је 24. априла Буњевац Мартин Парчетић.
1750. Сомбор постаје седиште администрације Коморске управе за Бачку.
1759. Оснива се Граматикална (латинска) школа, која 1763. прераста у Градску граматикалну школу.
1761. Завршена изградња православне цркве Св. великомученика Георгија.
1762. Завршена изградња римокатоличке цркве Пресветог Тројства.
1766. 1. марта, основана Служба прве помоћи, најстарија на просторима данашње Војводине.
1766. Фердинанд Планк отвара прву апотеку „Код златног лава”.
1772. У граду живи 9.864 становника (6.597 православних и 3.267 римокатолика).
1774. Сенатор и некадашњи градоначелник Сомбора Јосип Марковић храстовим жиром из Славоније пошумио је преко 900 јутара градског земљишта у атару Буковца и око 150 јутара у атару Шикаре. Шуме су биле у власништву града.
1778. Сомбор постаје седиште врховног директората свих српских школа у печујском округу (Бачка, Барањска и Толнајска жупанија).
1778. Аврам Мразовић 1. маја оснива српску основну школу „Норма”, са првим течајевима за образовање српских учитеља.
1785. Сомбор броји 13.360 житеља.
1786. После посете Сомбору аустријски цар Јосип II исељава фрањевце и одређује Сомбор за стално административно седиште Бачке жупаније, која ће наредне 23 године бити смештена у некадашњем фрањевачком манастиру.
1788. Као фрајкор, у Сомбору неко време борави Ђорђе Петровић Карађорђе, будући вожд Првог српског устанка.
1789. Отпочела је са радом прва пошта.
1790. Завршена је изградња православне цркве Св. Јована Претече.
1802. Формално су уједињене Бачка и Бодрошка жупанија, мада је до тога стварно дошло знатно раније.
1802. Завршено прекопавање Великог Бачког („Францовог“) канала Дунав-Тиса, чиме Сомбор добија значајну саобраћајницу и решава регулацију подземних вода.
1807. Сомбор и Велики бачки канал посећује аустријски цар Франц I. У Сомбору ће поново боравити и 1809. године.
1808. Довршена је градња здања Жупаније на острву „Пандур“, крај тадашњег градског вашаришта.
1812. У Сентандреји је 3/15. новембра почела са радом Српска учитељска Школа (Препарандија), као наследница сомборске „Норме”. Ова школа је 1816. г. пресељена у Сомбор, где у континуитету постоји и ради до данас.
1817. Потписом цара Франца I у сомборској Препарандији основана је прва школска библиотека.
1818. Изглед Сомбора верно је сачуван на ведути коју је наменски начинио сомборски градитељ и архитекта Франц Гфелер.
1828. Почело је осветљавање града са осам првих светиљки постављених испред Градске куће (лампе су испрва биле петролејске, касније уљане и гасне, а од почетка XX века електричне).
1831. Градске улице добијају званична имена(Златна греда, Шеширџијска, Вунарска, Ткачка, Соларска, Сувајска, Бела голуба, Летња, Јесења, Јутарња, Вечерња, Ветровита, Песковита, Каменита, Срнина, Јазавачка, Јоргованска, Баштенска, Виноградска, Купинова, Липина…)
1831. Завршено прво велико геодетско прмеравање града и градског атара
1840. У Сомбору отпочела са радом прва текстилна радионица на парни погон у Војводини.
1842. Довршена изградња Градске куће као седишта Магистрата сомборског.
1844. Основана Мађарска читаоница.
1845. Основана Српска читаоница.
1848/49. У време Мађарске револуције Сомбор често мења господаре, трпи пљачке и претње, а уласком српских јединица 1849. постаје седиште привременог окружја сомборско-бачког.
1850. Сомбор је постао седиште врховног жупана за бачко, торонталско и вршачко окружје у новоуспостављеном Војводству српском.
1850. Основано Друштво српског позоришта.
1850. Отпочела са радом прва штампарија Нандора Битермана.
1852. Сомбор има 22.363. житеља (Нови Сад 19.000, Београд 18.860).
1853. Отворена Нижа реална гимназија на немачком језику.
1859. Основана Градска библиотека.
1861. Основано Српско добровољно позоришно друштво.
1865. Изашао први лист на мађарском језику, „Ипар”.
1866. Излази „Школски лист” (до 1914) и „Пријатељ србске младежи” (до 1868).
1868. Основана Сомборска штедионица, прва банкарска установа у Сомбору.
1869. Отворена Реална гимназија на српском и мађарском наставном језику.
1869. Стигла прва железничка пруга из правца Суботице.
1870. Основано Српско певачко друштво.
1871. Основан „Сомборски лојд”.
1871. Основано Пољопривредно удружење Бачко-Бодрошке жупаније.
1872. Отворена Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику.
1872. Одржана оснивачка скупштина Добровољног ватрогасног друштва.
1872. Почиње поплочавање (калдрмисање) Главне улице.
1875. Отворена Српска виша девојачка школа.
1878. Покренут недељни лист на мађарском језику „Бáцска” (до 1918).
1878. Излази „Голуб”, „лист за српску младеж”, у коме су своје прве радове објавили Војислав Илић, Бранислав Нушић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Борислав Станковић, Милош Црњански и др. (излазио до 1914).
1880. Сомбор има 24.623 житеља (више него Љубљана, Загреб, Скопље).
1880. Др Милан Јовановић-Батут покреће лист „Здравље”.
1882. Подигнута зграда Народног позоришта.
1882. Реконструкција здања Жупаније.
1882. Почиње са излажењем лист „Zombor és vidéke” (Сомбор и његова околина) - излазио до 1914.
1883. Основано Историјско друштво Бач-бодрошке жупаније, чији је наследник историјско друштво Сомбор (1936) и Градски музеј (1945).
1883. Изграђена зграда Мађарске читаонице.
1886. Почело са радом прво српско забавиште у Сомбору, названо „Колица”.
1887. Основано Сомборско спортско удружење.
1891. Тадашњи сомборски градоначелник др Бене Чихаш почиње планско озелењавање града младицама бођоша, што ће Сомбор временом учинити једним од најзеленијих евроспких градова.
1895. Пуштен у погон први млин на парне ваљке „Експорт” у коме је засветлела и прва електрична сијалица у Сомбору.
1895. Предата на употребу Учитељској школи зграда, као задужбински дар патријарха српског георгија Бранковића.
1898. У великој сали Жупаније постављена слика Ференца Ајзенхута „Битка код Сенте”, уље на платну, величине 7×4м.
1899. Основано Друштво слободног лицеја.
1900. Сомбор броји 29.607 житеља.
1904. Освећена нова римокатоличка црква Св. краља Стефана (Иштвана, Стјепана), а наредне године завршена изградња Кармелићанског манастира поред цркве.
1905. Почетак електрификације града.
1908. Отпочео са радом први биоскоп.
1910. У Сомбору приређена прва уметничка изложба српских сликара из Србије и Аустроугарске.
1910. 25. децембра у Сомбору је основан Савез српских певачких друштава, обухватајући 47 дружина из целе Аустроугарске монархије.
1912. Основано Радничко спортско удружење.
1914. Прва слава Срба певача - слет српских певачких друштава из целе Аустоугарске монархије.
1918. 13. новембра одреди српске војске улазе у Сомбор и локалну власт предају Народном одбору Срба и Буњеваца.
1918. 25. новембра Сомборци учествују на Великој народниој скупштини у Новом Саду на којој је изласано присаједињење Војводине Краљевини Србији. Први председник Народне управе (владе Војводине) постао је Сомборац др Јован Јоца Лалошевић.
1925. Основана у Сомбору прва пољопривредна берза у Југославији.
1941. У град 12. априла улазе мађарске окупационе јединице.
1944. 21. октобра, уласком јединица Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, Сомбор је ослобођен од фашистичке окупације.
1954. Отпочеле са излажењем „Сомборске новине”.
1961. Одржане прве Сомборске музичке вечери.
1961. Почела са радом „Ликовна јесен”.
1962. Значајним уделом добровољних прилога грађана, изграђена и предата на употребу нова зграда Учитељске школе.
1966. Почела са радом Галерија „Милан Коњовић“.
1973. Радио Сомбор почео да емитује програм.
1973. Учитељска школа прераста у Педагошку Академију.
1973. Одржан Први међународни сајам перадарства.
1976. Одржани први сомборски Медицински дани, од тада стални сусрети медицинских радника из земље и иностранства.
1992. Сомбор постаје седиште Западно-бачког округа.
1993. Педагошка академија прераста у Учитељски факултет.
1993. Одржан први Позоришни маратон, јединствена манифестација којом Народно позориште Сомбор завршава сезону.
1998. Одржана прва велика манифестација „Сомборски котлић“ на градском тргу, која ће постати традиционална, на којој сваке године учествује више хиљада Сомбораца и њихових гостију.
2006. Учитељски факултет прераста у Педагошки факултет.
2007. Сомбор добија статус града.
2008. Започета реконструкција Главне улице (улица Краља Петра I).
2011. Постављена реплика некадашњег крста на тргу испред Светођурђевске цркве и споменик Лази Костићу испред његове куће.