Луј Леже (франц. Louis Léger) (Тулуза, 13. јануар 1843 — Париз, 1. мај 1923), француски филолог и слависта. Био је професор српског и руског језика y Школи за словенске студије и професор словенских језика на Колеж де Франс (Collège de France). Био је један од првих француских словенофила.
Завршио је студиј права, па се након тога одао проучавању словенских језика и књижевности. Путовао је по словенским земљама, а 1867. учествовао је приликом отварања ЈАЗУ и Друге скупштине Уједињене омладине српске. Докторирао је 1868. са тезом посвећеном Штросмајеру о Ћирилу и Методију. На Сорбони је постао предавач за словенске књижевности. У Прагу је 1871. уређивао часопис La correspondence slave. Отишао је током 1872—1874. године у мисију у Русију. По повратку у Париз предавао је српски и друге словенске језике у школи за источне језике. Од 1885. професор је словенских језика и књижевности на Колеж де Франс. Члан је Француске академије наука од 1890, а Петербуршке академије наука од 1884.
Био је један од првих словенофила у Француској. Бавио се свим словенским народима и увек се залагао за Словене тражећи да се заштите од аустроугарскога угњетавања. Писао је у свим важним часописима и написао је велик број студија. Један од његових последњих радова је Косовска битка и пад српског царства (La Bataille de Kosovo et la chute de l empire serbe, 1916).
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1869. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.