Марко Краљевић и невјерна љуба је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.
Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.
0001 Ожени се Краљевићу Марко
0002 И доведе љубу Анђелију,
0003 За њим била седам годин’ дана.
0004 Кад је седма била на заоду,
0005 Јако ми се љуба растужила.
0006 Ал је пита Краљевићу Марко:
0007 ”Анђелијо, љубо моја вјерна!
0008 ’Што се, љубо, јеси растужила?
0009 Јал си гладна леба бијелога,
0010 Јал си жедна вина црљенога,
0011 Јал си жељна пољубљена лица?”
0012 Ал говори љуба Анђелија:
0013 ”Вај Богом ти, Краљевићу Марко!
0014 Н’јесам гладан леба бијелога,
0015 Нити жедна вина црљенога,
0016 Нити жељна лица пољубљена.
0017 Има Марко седам годин’ дана,
0018 Да ја јесам, Марко, за те дошла,
0019 Н’јесам још код своје мајке била,
0020 Па ја не знам Краљевићу Марко!
0021 Је ли жива, ал је умријела.
0022 Нег да оћеш, да ид’мо обићи,
0023 Једва би нас мајка дочекала.”
0024 ” ”Хоћу богме, љубо Анђелијо!” ”
0025 Узе Марко Анђелију љубу
0026 И узимље превијерну слугу,
0027 А не узе ништа од оружја.
0028 Кад је доша до горице црне,
0029 Тад је својој љуби говорио:
0030 ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”
0031 Ал говори љуба Анђелија:
0032 ”Како ћу ти запјевати, Марко!
0033 Кад је у гори Малета ајдуче,
0034 У Малета тридесет ајдука.
0035 Док ја јесам још код мајке била,
0036 Често ми се курва затицала,
0037 Да гдјегод се ја удадем млада,
0038 Да ће мојег погубити драга.”
0039 Говори јој Краљевићу Марко:
0040 ”Ти се не бој, ван запјевај, љубо!
0041 Ја имадем тридест стријела,
0042 Устр’јелит ћу тридесет ајдука,
0043 Малетом се плећи уватити,
0044 Лако ћу се ш њиме нагодити.”
0045 Ту не шћеде љуба запјевати.
0046 А кад доша усред горе Марко,
0047 Онда својој љуби говорио:
0048 ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”
0049 Вели Марку љуба Анђелија:
0050 ”Како ћу ти запјевати, Марко!
0051 Н’јесам б’јела свог умила лица.”
0052 Узе Марко љубу Анђелију,
0053 Узе Марко за бијелу руку,
0054 Па је води зелену језеру.
0055 На руци јој девет прстенова,
0056 Сваки кошта до девет градова.
0057 Свију девет скину љуба Анђелија,
0058 Па их метну у траву зелену,
0059 Па је б’јело лице умивала,
0060 Б’јелијем га платном утирала.
0061 Заборави девет прстенова
0062 Код језера у трави зеленој.
0063 Кад изаша насред горе Марко,
0064 Тад је својој љуби говорио:
0065 ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”
0066 Ал говори љуба Анђелија:
0067 ”Како ћу ти запјевати, Марко!
0068 Заборави девет прстенова
0069 Код језера у трави зеленој,
0070 Гђено б’јело лице умивала.”
0071 Марко звое превијерну слугу:
0072 ”Лети, слуго, трагом узнатрага,
0073 Па ћеш наши девет прстенова
0074 Код језера у трави зеленој,
0075 Где се моја љуба умивала.”
0076 Лети слуга трагом узнатрага.
0077 А кад видје љуба Анђелија,
0078 Да је слуга узамакла била,
0079 Запјева ми танко, гласовито.
0080 Али рупи Малета ајдуче,
0081 За Малетом тридесет ајдука.
0082 Кад то видје Краљевићу Марко,
0083 Он се врати у џепове руком
0084 И извади тридесет срјелица,
0085 И устр’јели тридесет ајдука,
0086 А Малетом с’ плећи уватио.
0087 Дуго су се и гонили били,
0088 Од јутра па љетни дан до подне!
0089 Жарко било већ на подне сунце,
0090 Ал говори Малета ајдуче:
0091 ”Анђелијо, моја заручнице!
0092 Приват’ руку Краљевићу Марку,
0093 Љубит ћу те боље него Марко.”
0094 Анђелији лоша срећа била,
0095 Па је Марку руку приватила.
0096 А кад виђе Краљевићу Марко,
0097 Да ће лудо изгубити главу,
0098 Тад подвикну Краљеивућу Марко:
0099 ”Берберија, слуго превијерна!
0100 Пушти к врагу девет прстенова,
0101 Изгуби ти главу данас Марко.”
0102 Али вилче из облака вила:
0103 ”Краљевићу, жалосна ти мајка!
0104 Камо су ти змије потајкиње,
0105 Камо су ти ножи иза паса?”
0106 Ал говори Краљевићу Марко:
0107 ”Погледај де, Малета ајдуче!
0108 Погледај то зажарено сунце,
0109 Како ми се сунце замурило,
0110 Камо л’ не ће срце у јунаку!”
0111 Малети је лоша срећа била,
0112 У жарко је погледао сунце.
0113 Трже Марко ноже иза паса,
0114 Пак удари Малог иза паса.
0115 Мртва јунак црној земљи паде,
0116 Јер га одма Марко распорио.
0117 Три је срца у њем налазио:
0118 Једно му се срце замурило,
0119 А друго се само разиграва,
0120 Треће срце за бој и не знаде,
0121 На трећоме љута змија спава.
0122 Вели Марку змија крилашица:
0123 ”Мол’ се Богу, Краљевићу Марко!
0124 Гдје се прво н’јесам пробудила,
0125 Била би те, Марко, запанула.”
0126 Узе Марко љубу Анђелију,
0127 Узе љубу за бијелу руку,
0128 Па је води двору бијелому.
0129 Кад је дошла двору бијелому,
0130 Сам си Марко вечеру приправља,
0131 Сам приправља и на стол поставља.
0132 Кад справио и кад поставио,
0133 Онда својој љуби говорио:
0134 ”Анђелијо, љубо моја вјерна!
0135 Волиш сада, да те сабљом с’јечем,
0136 Али, љубо, да те коњем газим,
0137 Али, љубо, да м’ вечеру св’јетлиш?”
0138 На Марку се љуба насмијала,
0139 Па говори љуба Анђелија:
0140 ”Богом тебе, Краљевићу Марко!
0141 Јунак н’јесам, да ме сабљом с’јечеш,
0142 Блато н’јесам, да ме коњем газиш,
0143 Већ сам љуба, а вечеру св’јетлим.”
0144 Једва Марко дочекао тога,
0145 Намаза је праом и сумпором,
0146 Запали јој косе на вр’ главе,
0147 Све вечера, а љуба у св’јетли,
0148 Кад вечера, а љуба изгори.
0149 Тад извикну Краљевићу Марко:
0150 ”Нека, нека, милом Богу вала!
0151 Кад с’ имаде ја овога врага.”
0001 Отправи се Краљевићу Марко
0002 Ловит лова у зелене горе.
0003 Лови лова по гори зеленој,
0004 Њега вила из горице виче:
0005 ”Побратиме, Краљевићу Марко!
0006 Имаш Јелу, л’јепу љубу твоју,
0007 Али јој је залуду љепота,
0008 Љуби Јеле потајно јунаке,
0009 А највише вјерна слугу твога,
0010 Слугу твога Сенковића Луку,
0011 Кој’ је прије у тебе служио,
0012 И у тебе и у баба твога.”
0013 Говори јој Краљевићу Марко:
0014 ”А не лудуј, б’јела моја вило!
0015 Није Јеле така љуби моја,
0016 Није никад о тому радила,
0017 Ни љубила младога јунака
0018 Изван мене, свога господара.”
0019 Говори му од планине вила:
0020 ”Краљеивћу, послушај ме, Марко!
0021 Али мене вјеровати не ћеш?
0022 Кад ти двору бијелому дођеш,
0023 Справљај, Марко, господске обједе
0024 И позови пријатеље твоје
0025 И све слуге старца баба твога,
0026 Што су прије у тебе дворили,
0027 И у тебе и у баба твога,
0028 Немој слугу Сенковића Луку,
0029 Па ћеш видјет, Краљевићу Марко!
0030 Што ће р’јети Јеле, љуби твоја.”
0031 Кад је Марко вилу разумио,
0032 Он се врти двору невесело.
0033 Кадар Марко б’јелу двору дође,
0034 Справља Марко господске обједе.
0035 Све позове своје пријатеље
0036 И све слуга старца бабе свога,
0037 Што су прије у баба дворили,
0038 Не ће слугу Сенковића Луку.
0039 Кад видјела Јелица Маркова,
0040 Рече Марку, господару своме:
0041 ”Господаре, Краљевићу Марко!
0042 Све си слуге на објед позвао,
0043 Што су прије у тебе дворили,
0044 И у тебе и у баба твога,
0045 Н’јеси слугу Сенковића Луку,
0046 И он те је вијерно дворио,
0047 Није ти се Лука омразио.”
0048 Мудар био Краљевићу Марко,
0049 Па је Јели тихо бесједио:
0050 ”Прости, Јеле, драга дупо моја!
0051 Прости мени, заборавио сам.
0052 Пођи, Јеле, али пошљи кога,
0053 Двор на б’јели Сенковића Луке,
0054 Да он дође у нас на обједе.”
0055 Кад је Јеле Марка разумјела,
0056 Она богме не шаље никога,
0057 Нег се л’јепо млада наресила
0058 И отиде кули низ скалине,
0059 Па прошета низ росне ливаде
0060 На двор б’јели Сенковића Луке.
0061 Кад му кулу под бијелу дође,
0062 Пред кулом ми млада Луке мајка.
0063 Кад је видје Јелица Маркова,
0064 Добро јој је јутро називала:
0065 ”Добро јутро, млада Луке мајко!
0066 Је л’ у двору Лука, д’јете твоје?”
0067 Одговара млада Луке мајка:
0068 ”Прођ’ се, Јеле, Луке, сина мога,
0069 Не тражи га Бога до милога!
0070 Да обазна Марко господаре,
0071 Мој би Лука погинути мого.”
0072 Све то чује Сенковићу Лука,
0073 Ел у кули врућу кафу пије.
0074 Кад чу гласа Јелице Маркове,
0075 Врућом кафом у таван удрио,
0076 Па потрча низ бијелу кулу
0077 У сусрете к Јелици Марковој.
0078 Ђе је срио, ту је загрлио,
0079 Уведе је у бијеле дворе,
0080 Љуби Лука Јелицу Маркову.
0081 Ал говори Јелица Маркова:
0082 ”Мој соколе, Сенковићу Лука!
0083 Мој те Марко пуно поздравио,
0084 Да ти дођеш нашој кули танкој,
0085 Да је велик објед преправио,
0086 Пријатеље на објед позвао
0087 И све слуге старца баба свога,
0088 Што су прије у Марка дворили,
0089 Да ти са мном танкој кули дођеш.”
0090 Отоле се ш њоме оправио.
0091 Кад су били росне низ ливаде,
0092 Ни тамо се мироват не даде,
0093 Него пође Марку по за дворе
0094 Под његове зелене наранче
0095 И ту љуби Јелице Маркове.
0096 Мисли јадан Сенковићу Лука,
0097 Да га нико не гледа одникле,
0098 Све га гледа Краљевићу Марко.
0099 Стисне тврђе срце од камена,
0100 Мучи Марко, не говори ништа.
0101 Дође Јеле двору у бијеле,
0102 Поред ш њоме Лука Сенковићу.
0103 Кад у б’јеле дворе ушеташе,
0104 Брзо вр’јеме од обједа било.
0105 Око св’јетле споре посједоше,
0106 Ту приносе монци и монкиње,
0107 Дворе госте око сопре св’јетле.
0108 А када је по боједу било,
0109 Да ко види Краљевића Марка,
0110 Ђе рствора шарене сандуке!
0111 Из сандука износио даре,
0112 Сваком Марко штогод даровао,
0113 Не дарива Луку Сенковића.
0114 Жао било Јелици Марковој,
0115 Говорила господару Марку:
0116 ”Што ће ријет, драги господаре!
0117 Свакоме си штогод даровао,
0118 Н’јеси слуги Сенковићу Луци?
0119 И он те је вијерно дворио,
0120 Даруј и њег, драги господаре!”
0121 Говори јој Краљевићу Марко:
0122 ”Прости, Јеле, драга душо моја!
0123 Прости мени, заборавио сам.
0124 Ал за Луку немам добра дара,
0125 Чијем бих га л’јепо даровао,
0126 Нег ти пођи у горње таване,
0127 Донеси ми са чивије ћорду,
0128 Што је јесам скоро куповао,
0129 Што ћу њоме Луку даровати.”
0130 Кад је Јеле разуамјела Марка,
0131 Скаче Јеле на ноге лагахне.
0132 Како кули уз скалине скаче,
0133 По четири скалина прескаче,
0134 Еда прије у чардаке дође.
0135 Па прихвати за чивије ћорду,
0136 Ш њоме иђе кулу низ бијелу,
0137 Носи бритку у десници ћорду.
0138 Кадар сађе за свијетлу сопру,
0139 Не да ћорду Краљевићу Марку,
0140 Нег је дава Сенковићу Луци.
0141 А бесједи Краљевићу Марко:
0142 ”Дај је мени, Сенковићу Лука!
0143 Да ти кажем, теглит како ћеш је
0144 И како се из сагрије влачи.”
0145 Кад то чује Сенковићу Лука,
0146 Дава Марку из деснице ћорду.
0147 Када се је Марко добавио,
0148 Из сагрије ћорду извадио,
0149 А удари Луку Сенковића,
0150 По злу мјесту, по десну рамену.
0151 Како га је полако удрио,
0152 У двије га поле раставио,
0153 Дв’је га поле на таван паднуле.
0154 Викну Јеле, љубовца Маркова:
0155 ”Што учиниш, да од Бога нађеш!
0156 Што погубиш Луку Сенковића,
0157 Нема мајка, нег њега једнога,
0158 Јадну мајку у црно завио!
0159 Што је теби Лука учинио,
0160 У чему је теби сакривио?”
0161 Кад то чуо Краљевићу Марко,
0162 За жуте је косе прехитио,
0163 Па је вуче из танахне куле.
0164 Распреле јој двије плетенице,
0165 А уплеће шарцу у репину,
0166 Ш њоме оби дрвље и камење,
0167 Разнесе јој и кости и месо.
0168 Кога није, до хљеба не ије!
0169 Зло живјела, горе погинула.
Marko Kraljevic i nevjerna ljuba