Садржај

Материце

Недеља праотаца или Материце код Срба, највећи хришћански празник мајчинства, дан мајки и жена. Слави се у другу недељу пред Божић,1) четврту недељу божићног поста,2) односно пада у недељу пред Нову годину, а датум празновања је променљив.3) Празнику се највише радују деца, а посвећен је свим женама које воле децу и њима се радују, без обзира на то да ли се ради о њиховој биолошкој деци или не.4)

Обичаји

У хришћанском-православном календару, односно у српском народном календару, Детињци, Материце и Оци су народни празници, нанизани у предпразништву Христовог рођења, тако да су Материце у средини.5) Ови празници иначе, симболизују породичне везе, слогу, међусобно поштовање и помагање, између деце и родитеља, старијих и млађих.6) Везивање и одвезивање су симбол везивања за веру и љубав и одвезивања од греха.7) Прославаљају како би се укућани зближили и чашћавали. Веома су значајни за децу, која равноправно учествују у празничним обредима.8)

Вук Стефановић Караџић је у „Етногрфским списима“ забележио како су се жене код деце „откупљивале“ орасима, сувим шљивама и јабукама, док други аутори бележе да се раније празник више славио у вароши, него на селу.9) Тог дана обичај је да деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем везују за ноге мајку (матер). Мајка се прави да не зна зашто је везана.10) Затим јој деца честитају празник, а она им онда подели поклоне и на тај начин се „дреши“. У неким крајевима деца иду од куће до куће и пригодним песмицама честитају празник, а жене које су мајке, награђују их спремљеним даровима.11) На тај дан домаћице припремају свечани ручак, на коме се окупља цела породица. На исти начин се везују и све удате жене, које се такође „дреше“ поклонима деци: обично колачима, или неким другим слаткишима.12) У неким крајевима обичај је да се на тај дан не ради неки већи посао, жене избегавају да раде послове са иглом, а старије жене су пазе да на тај дан не једу рибу.13)

Празник се у новије време свечано прославља и при православним храмовима. Жене у договору са свештеником припремају пригодну свечаност са програмом, у коме учествују деца са рецитацијама и песмама, после чега деца везују присутне старије жене, а оне се „дреше“ давањем поклона и припремљених пакетића и др. Негде се организују посете болницама, нарочито на дечијим одељењима, или домовима за незбринуту децу,14) где се деци носе поклони, што празнику даје прави хришћански смисао.15)

Литература


Materice

1)
„шумадијска”, јереј Срећко Зечевић, Празник мајки - материце, Епархија Шумадијска
3) , 9)
Милина Ивановић-Баришић, 2007, pp. 58
4)
Материце у духовном лечилишту, Храм-капела (параклис) Светог првомученика и Архиђакона Стефана - Поликлиници при КБЦ Бежанијска Коса
5)
Протојереј-ставрофор Душан Колунџић, Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци, Информативна служба Српске православне цркве, Београд, 29. 12. 2012.
7)
Мирјана Огњановић, Свако добија, Политикин Забавник 3125, уредник Зефирино Граси, Политика а.д., Београд, 30. 12. 2011, issn 0032-339x
8) , 11)
шумадијска
10)
„светигора”, Материце, Радио Светигора, Подгорица, 2008.
12) , 15)
светигора
13)
Драгана Радојичић, 2008, pp. 102