Мита Петровић
| Мита Петровић |
|---|
 |
| Рођење: 5. новембар 1848. Панчево, Аустријско царство Смрт: 17. децембар 1891. Будимпешта, Аустроугарска Познат као: природњак, етнолог, педагог и професор |
Мита Петровић (Димитрије) (Панчево, 24. октобар/5. новембар 1848 — Будимпешта, 17. децембар 1891), српски природњак, етнолог и педагог, професор Српске учитељске школе (Сомбор, природне науке).
Живот и рад
Мита Петровић је рођен 5. новембра 1848. године у Панчеву. Отац му је био берберин и трговац, а мајка учитељица. Основну школу и два разреда ниже реалке похађао је у Панчеву. Нижу гимназију завршио је у Сремским Карловцима, а вишу гимназију 1868. године у Винковцима. Као даровити ученик добио је стипендију, па је у Халеу и Тибингену студирао природне науке и математику, а након дипломирања два семестра је до 1871. провео на Универзитету у Прагу. Вратио се 1871. па је постао професор природних наука и математике у српској учитељској школи у Сомбору и на том месту остао је до смрти. Одмах након његовог доласка у Сомбор сомборска учитељска школа добила је хемијску лабораторију, а у наставни програм уврштена је хемија. Пошто је Сомбор између 1871. и 1873. био погођен тешким поплавама и загађењем бунара у граду је избила епидемија колере. Мита Петровић је заједно са Јосифом Волратом вршио хемијске и микробиолошке анализе воде. Касније је 1887. активно учествовао у бушењу првог артешког бунара. Поред воде касније је анализирао земљиште, вино и ракију. Хемијски је доказивао фалсификовање вина и ракија. Још као млади наставник 1873. почео је да пише уџбенике за предмете које је предавао у учитељској школи, а прве стручне радове почео је да објављује 1875. Његов први значајнији научни рад био је Расток и како се њиме бојадише коса. У Горици је 1882. похађао курсеве из виноградарства и свиларства.
Марљиво је пратио развој своје струке и писао о резултатима природних наука у тадашњим часописима. Резултате испитивања које је и сам потицао је објављивао у њем. и мађ. стручним листовима.
Значајни радови: Расток и како се њиме бојадише коса, Алкаличне баре у сомборској околини, Сремско вино, Петроварадинска чесма, Појаве при грађењу бермета и израђивање екстракта, Баре у Бачкој, Фрушкогорски извори и помени о њима у старој књижевности, Производња ракије у нашем народу, Пијаћа вода како се набавља и испитује, Артески бунар у Сомбору, Земља у Бачкој.
Посебно се залагао на популаризацији науке у рационалном обрађивању земље. Тако је написао: О познавању земље, О поправљању земље, итд. Написао је и доста уџбеника из своје струке који су дуго били у употреби у средњим школама широм српских земаља.
Бавио се и писањем књижевних критика, оцјена, реферата и путописа. Док је студирао у Прагу сарађивао је у чешком часопису „Политика”, а у лист „Панчевац” је слао Писма с пута. Педагошки чланци су му излазили у разним листовима.
Једно вријеме је био и политички активан. Као такав је изабран за посланика у карловачки црквенонародни сабор.
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1883. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 1888.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Загреб, 1924—1929.
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/10 (В. Алексијевић).
- В. Кунц: М. Петровић, истакнути књижевни, педагошки и научни радник – наш заслужни хемичар. Гласник Хемијског друштва 20 (1955).
- И. Гутман, Д. Продановић: Мита Петровић – хемичар сомборски. Флогистон 5 (9) (2000) 123–142.
- И. Гутман, Д. Продановић: Приручници и прве агрохемијске анализе у Бачкој проф. М. Петровића. У: Природне и математичке науке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 219–229.
- Живот и дело српских научника, 8. САНУ 2002. Стр. 29–60 (И. Гутман, Д. Продановић).