Осопштина или идиоритам, манастир у коме је допуштено приватно власништво монаха, односно да сваки калуђер поседује своју личну имовину, да се храни, одева и живи сам за себе, што је потпуној супротности са првобитним киновијским манастирским комунизмом, који је у средњовековној Србији био једини начин монашког живота,1) где је начело да манастирско имање припада целом братству, које га заједнички обрађује, заједнички од њега живи и одржава манастир.2)
Осопштина се посебно развила у 14. и 15. веку.3)
У Фрушкогорским манастирима током времена се одомаћио обичај да сваки калуђер добије свој део земље на обраду, тако да је сваки имао свој алат, стоку, као и сопствену кухињу. Живот у таким манастирима је функционисао без реда и дисциплине. Осопштину у је успео да коначно укине Павле Ненадовић, мада је у почетку наишао на велики отпор.4)
Osopstina