Предлози, несамосталне и непроменљиве врсте речи, које стоје испред именских речи, са којом чине предлошко-падежну синтагму и при томе изражавају различите односе тих речи према другим речима у реченици. Предлози обично чине акценатску целину са следећом речју (проклитике), а ређе могу стајати и иза речи.
Предлози у реченици не могу да стоје сами. Када се користе уз именске речи, предлози могу да имају различита значења:
Предлозима се означавају односи, али се њима истовремно остварују и ближе одређују ти односи.1)
Прави, изворни или немотивисани2) предлози, су они који нису настали од других врста речи, искључиво обављају функцију предлога у реченици. Међу праве предлоге спадају: од, до, за, из, на, к(а), с(а), по, под, при, пред, према, уз, у.
Неправи или мотивисани предлози3) су предлози настали од других врста речи, именица или прилога и могу да обављају двојаку функцију у реченици.
Међу предлоге који су настали од прилога спадају: близу, више, ниже, пре, после, око, преко.4)
Међу предлоге који су настали од именица спадају: врх, дно, чело, дуж, пут,5) место.
Прости предлози су они у чијем грађењу не учествују друге речи.
Сложени предлози се састоје из два дела, први део је прави предлог, а други може бити предлог или именица:6)
Очигледно је да прави предлози могу бити само прости предлози, док неправи предлози могу бити прости и сложени.7) Међутим, без обзира на састав, сви предлози су функционално исти.
Један број простих предлога има и своје синонимне варијанте у облику сложених предлога, као на пример: ван - изван, крај - накрај, украј - покрај, дуж - уздуж, сем - осим. У српском језику, постоји тенденција повећања броја предлошких израза, услед утицаја разних стилова, међу њима посебно научно-административни.8)
По свом облику, предлози се слажу с облицима речи уз које стоје.9) За предлог је веома важно знати у ком падежу стоји именица која уз њега стоји. Већина предлога иде с генитивом, посебно сви неправи предлози иду с генитивом, а неки предлози, у зависности од значења, могу стајати уз више облика падежа.10) Различити предлози с истим падежом прецизно одвајају општа значења тог падежа.
У стандардном српском језику, предлози не могу стајати испред инфинитива, као што се понекад може чути у говору. На пример израз: „Било је за очекивати“ није дозвољен, уместо тога може се рећи: „Могло се очекивати“.18)
Predlozi