Придеви, несамосталне, променљиве врсте речи, које стоје уз, најчешће испред именицa и ближе их одређују. Са именицама уз које стоје слажу се по роду, броју и падежу. Осим тога придеви имају свој вид: одређени и неодређене, док неки придеви имају и могућност поређења. Служба придева у реченици може бити атрибутска или предикатска.1)
Придеви су најчешће изведене речи и добијају се од именичне основе или коренских придева на које се додају творбени наставци. Неизведени или коренски придеви су једнозначне речи и њих је у српском језику има мало (стар, леп, брз, лак).
Основа придева може се видети одбацивањем наставка -а у женском или наставка -о у средњем роду. Код мушког рода долази до гласовних промена додавањем непостојаног а (добар - добра - добро) и преласком л у о (весео - весела - весело).2)
Речца не увек се пише састављено с придевом уз који стоји (невелик, неприродан, незрео, неписмен)
Према значењу, придеви се могу поделити на:3)
Описни или квалитативни придеви исказују особине појмова означених именицом.4) Они одређују кавав је неко или кавко је нешто.
Присвојни или посесивни придеви означавају коме или чему припада именички појам, односно одређују бића и предмете по припадности. Присвојни придеви изведени од властитих именица различито се пишу. Када се граде од властитих именица додавањем наставака -ов (Јованов), -ев (Милошев), -ин (Јеленин), пишу се великим почетним словом, а када се граде од присвојних придева који означавају имена места, додавањем наставака -ски (смедеревски), -чки (бачки), -шки (нишки), пишу се малим словима.5)
Градивни придеви одређују од чега је састављен именички појам, односно њихов састав.6) Настали су од градивних именица.
Месни придеви одређују место где се налази именички појам,7) односно одакле је:
Временски придеви означавају време на које се односи именички појам,8) односно казују од када је нешто.
Описни и градивни придеви имају два облика:9)
Данас су разлике између одређеног и неодређеног вида сачуване само у номинативу и у акузативу ако се он поклапа са номинативом једнине мушког рода, док се разлика код женског и средњег рода одражава само по акценту.10) Данас је у говору чешће у употреби одређеног вид.
Оба вида има већина описних, као и градивни придеви мушког рода. Међутим, немају сви придеви оба вида. Само одређени придевски вид имају:11)
Неки придеви имају само неодређени придевски вид, међу њима су присвојни придеви који се завршавају на -ов, -ев и -ин,12) временски и месни месни придеви (некадашњи, данашњи).
Неодређени и одређени вид придева се различито мењају по падежима.
Поређење, компарација или степеновање придева је промена описних придева по степену особине коју означавају. Поређење је могуће само за описне придеве. У случају да придев означава особину која не може да се пореди, он нема компарацију13) (мртав, главни, мутав, го). Градивни придеви немају степене поређења,14) поређење градивних придева је могуће само у случају када не означавају материју, већ имају метафорично значење15) (Он је дрвенији од свог брата). Разликују се три степена поређења придева:
Позитив је основни облик придева. Ако се придевом само исказује присуство неке особине код именице уз коју придев стоји,16) онда се придев налази у свом основном облику, односно позитиву.
Компаратив је први степен поређења придева. Користи се за поређење два појма и означава да један од та два појма има израженије присуство неке особине.17) Користи се у конструкцијама:18)
За грађење компаратива придева постоје три наставка (суфикса): -ији, -ји, -ши.19)
Наставак -ији (-ија, -ије) се користи код двосложних и вишесложних придева (срећан → срећнији, округао → округлији), као и код једносложних придева с кратким самогласником у основи (мио → милији, сит → ситији).20)
Наставак -ји се додаје код једносложних придева са дугим самогласником. После додавања, долази до јотовања:
или јотовања и једначења сугласника по месту настанка (творбе).21)
Наставак -ши у српском језику се користи само код три придева:22)
Суперлатив је други степен поређења.23) Означава да један именички појам има најизраженије присуство неке особине међу свим појмовима с којима се пореди.24) Суперлатив се добија додавањем префикса нај- на компаратив. Префикс нај има дуг вокал, који је увек наглашен, а дуги придеви осим нагласка на префиксу имају и нагласак и на основи придева.25)
Префикс нај увек се пише састављено са придевом, чак и када придев почиње словом ј, и у том случају се слово ј пише два пута.
Код неправилне компарације, компаратив и суперлатив се граде са измењеном или сасвим другом основом од позитива:26)
Придеви зао, рђав и лош имају и правилну компарацију
Pridevi