Прилози

Прилози или адверби, непроменљиве врсте речи којима се означавају време, место, начин, количина и узрок.¹⁾ Они одређују појединачне речи, најчешће глаголе, придеве, именице или именичке заменице, а могу да одређују и читаву реченицу.²⁾

По значењу, прилози се могу поделити на прилоге за:

• место: близу, тамо, овде, горе, доле, увис, местимично. У ову групу спадају и упитни прилози: где, куда, одакле.³⁾
• време: сад(а), некад(а), одмах, повремено, често, давно, ноћу. У исту групу спадају и упитни прилози: када(а), откуд(а), докле⁴⁾
• начин: тако, некако, лако, пажљиво, успешно, а одговарајући упитни прилог је како.⁵⁾
• количину: мало, много, сасвим, довољно, недовољно, неколико и упитни прилог колико.⁶⁾ Неодређени придев за количину, често се користи за именице или именичке заменице у генитиву: доста свега, мало воде, превише превише пара, довољно хлеба.⁷⁾
• узрок: зато, отуда, стога и упитни прилог зашто.⁸⁾

У реченици, прилози најчешће врше службу прилошких одредби за време, место, начин, количину и узрок, а могу стајати уз глаголе, придеве (врло паметан, сасвим добар), друге прилоге (потпуно исправно, врло добро), именице (прилози за колочину - много људи, мало другова)⁹⁾ или именичке заменице. Често, зависно од контекста прилози могу бити и реченични:¹⁰⁾

• Овај проблем се једноставно решава.
• То једноставно, није тачно.

Придеви могу бити немотивисани: јуче, често, близу, рано, пре.¹¹⁾

Већина прилога је настало од других врста речи:¹²⁾

• од падежних облика именица: дању, лети, кришом¹³⁾
• од скупова речи: јесенас, данас¹⁴⁾
• од бројева: двапут, трипут¹⁵⁾
• од заменица:¹⁶⁾

Упитни прилози су приказани у првој колони. Упитни прилог куда може означавати место, али и правац и циљ кретања. Прилог тамо означава циљ кретања и удаљено место.

Одрични прилози се користе у реченицама са двоструком негацијом:

• Нигде га не нађосмо.
• Никуд нисмо пошли.
• Никада неће доћи.
• Никако се нисмо сложили.

У последњем реду су прилози који се користе у упитним или погодбеним реченицама:

• Јеси ли их игде видео?
• Хоћемо ли икуда ићи?
• Да ли ће икада престати?
• Ако се икада будемо сложили.

• од придева, већином се користе у средњем роду једнине придева.¹⁷⁾

Изузеци су прилози у мушком роду једнине настали од прилога који се завршавају на -ски, -чки, -шки:¹⁸⁾ математички, херојски, мучки.

Постоје и прилози настали од трпних глаголских придева: одушевљено, оправдано.

Сложени прилози настају спајањем предлога са неком другом врстом речи (именица, придев или прилог)¹⁹⁾

• предлог + именица: догодине, побогу, успут (уз + пут)
• предлог + придев: издалека, убудуће, укратко
• предлог + прилог: уназад, отад (од + тада), замало
• предлог + заменица: затим, потом, стога
• прилог за место + предлог:
  • до + где → докле
  • од + где → одакле
  • до + овде → довде
  • од + овде → одавде
  • до + ту → дотле
  • од + ту → одатле
  • од + горе → одозго
  • од + доле → одоздо.

Иако су прилози непроменљиве речи, неки од њих имају облике поређења. Могуће је поредити све прилоге који су настали од описних придева. Компаратив се увек гради од средњег рода придева, а суперлатив од суперлатива придева, односно од префикса нај- и компаратива.²⁰⁾

Најчешће се пореде прилози за начин.²¹⁾

• Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
• Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
• Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2

Prilozi