Рјечник Ај

Ајам (турски oyum)¹⁾ може бити:
1. хам (или неправилно ам)²⁾, дио коњске опреме³⁾
2. дио хама који се коњу ставља на врат⁴⁾
3. јам у старом српском је могло означавати и мјесто за замјену уморних коња или коњске опреме.⁵⁾

Ајдамак — велики штап или батина. Види и ајдамачити.⁶⁾

Ајдамачити — тући или батинати. Види и ајдамак.⁷⁾

Ајде — хајде. У старом српском ајате што значи ићи. Ријеч има исти изговор и значење међу Србима, у Малој Азији и на Кавказу.⁸⁾

Ајдук — хајдук, борац против насиља над народом, али понекад значи и друмски разбојник. Одликује се великом покретљивошћу. У српском језику ова ријеч има позитивне и негативне асоцијације, а на Истоку само негативне.⁹⁾

Ајдучија — самовољно поступање без поштовања закона.¹⁰⁾

Ајет (арапски āyä(t))¹¹⁾ — реченица или одломак из Курана.¹²⁾

Ајин — кавгаџија, човјек склон тучи. Види и бојџија.¹³⁾

Ајлук (турски aylik)¹⁴⁾ — плата,¹⁵⁾ месечна плата или стална зарада.¹⁶⁾

Ајме — узвик великог чуђења или изненађења.¹⁷⁾

Ајс — повик на запрежну стоку, волове.¹⁸⁾

Ајснити — ударити.¹⁹⁾

Ајтати — бринути о нечему, марити о нечему.²⁰⁾

Ајцати — распаљивати ватру да би јаче горјела.²¹⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза - четврто издање, Прометеј, Нови Сад, 2008, ИСБН 978-86-515-0311-8
• Меша Селимовић, Дервиш и смрт - Рјечник турских и мање познатих ријечи, уредник Манојло Вукотић, Компанија Новости а.д., Београд, 2004, стр. 407—414, ИСБН 86-7446-031-3

Rjecnik Aj