За вавје — заувијек/заувек. Види и вавје.1)
За вида или завида — док се види, док траје дневна свјетлост.2)
Забавити се — 1.3) задржати се код некога, остати дуго. Види и забаљати, забављен.
Забављен — 1.4) заузет са неким послом. Виви и забаљати, забавити.
Забаглаисати — угладити, направити неку површину глатком (зид и слично).5)
Забаљати се — задржавати се дуже него што је потребно.6)
Забат — троугласти дио зида на челу куће.9)
Забашурити — сакрити.10)
Забезекнути се или забезекнити се — зачудити се, изненадити се, бити затечен нечим.11)
Забичити се — накупити снагу добром исхраном и нерадом, постати „као бик”.12)
Заблокан — зачепљен.13)
Забрекнити или забрекнути — 1.14) повећати обим, надути се 2.15) довести буре у стање да из њега више не цури текућина/течност између дасака. То се ради врелом водом.
Забрензати или забремзати — закочити. Види и бремза.16)
Забрслати — убрзано, нејасно говорити. Види и брслати.17)
Забугарити — закукати са плачем. Види и бугарити.18)
Забурен — потопљен у текућину/течност.19)
Забурити — потппити нешто у текућину/течност. Види и забурен.20)
Забусити — покрити бусом.21)
Завагивати — тетурати, кривудати, губити равнотежу.22)
Завагнити — 1.23) нагнути се на једну страну 2.24) прећи на другу страну брда и тиме доћи ван видокруга.
Завадити се — посвађати се.25)
Завадња — свађа.26)
Заватити — захватити.29)
Заватрити — запалити ватру.30)
Завинтати — закочити запрежна кола. Види и винта, бремза, забремзати.31)
Завозит — својеглав, тврдоглав.32)
Завојштити — заратовати. Војштити — ратовати.33)
Заворањ — клин у воловском јарму.34)
Завратак — задња страна врата дебљег човјека.35)
Заврети — 1.36) спојити предња и задња кола (на срчаници) 2.37) нагло кренути са неким послом, навалити на посао.
Завриг — запршка за јело.38)
Завригати — зачинити јело са завригом.39)
Завркнити или завркнути — притегнути, или зашерафити/зашарафити.40)
Заврљачити — бацити далеко.41)
Заврзан — деран, мангуп.42)
Заврзлавати се — шалити се. Види и заврзан.43)
Завурсетити — засмрдити.44)
Заглаисати — исто као забаглаисати.45)
Загламан — незналица, или скитница. Види и загламаст.46)
Загламаст — блесав. Види и загламан.47)
Заглавак — комад обрађеног дрвета који се ставља (углављује, „заглављује”) између држалице и ушица алатке. Тиме се боље причвршћује радни дио алатке.48)
Загледати се — 1.49) испољити наклоност према особи супротног пола.
Заговарати — причом некоме одвлачити пажњу са неком тајном намјером.50)
Загрдити — претјерати у нечем лошем.51)
Загрижен — 1.52) страствен, потпуно посвећен нечему, фанатик.
Загроктати — убрзано, испрекидано галамити, певати.53)
Загуђати — зазимити се.54)
Загуљен — 1.55) тврдоглав, тешке нарави.
Загуљенша — загуљен човјек.56)
Загуњикати — јављање прасета.57)
Задана — за дана, док траје дан.58)
Задангубити — изгубити доста времена око нечега неважног.59)
Заделати — 1.60) грубо отесати комад дрвета да одговара намјени 2.61) заделати се — сав се предати раду (делу), тако да се ништа друго не примјећује.
Задерепати се — издерати се, викнути.62)
Задијан — задихан.63)
Задиванити се — запричати се. Види и диванити.64)
Задрамити — утолити, задовољити потребе (утолити глад са мало хране, обавити нешто са мало новца итд.)65)
Задригло — дебело, угојено.66)
Задрт — тврдоглав.67)
Задруга може означавати:
Зађевен — задјевен/задевен, затакнут (нпр. цвијет у ревер капута).71)
Зађевица — 1. свађа 2.72) скривена увреда некоме упућена.
Зађумити се — бити заокупљен јелом.73)
Зажваљен — (коњ) са жвалама у устима.74)
Заждити — појурити.75)
Зажећи — запалити (онда зажеже свијећу).76)
Зажњирати или зажнирати — завезати обућу жњиравцима/жниравцима (пертлама). Жнирати/жњирати/шнирати — везати жниравце/узице/пертле на ципелама.77)
Зазимити — период ниске температуре и снијега, права зима.78)
Зазоран — неповјерљив.79)
Заицати — убрзати, или нагло почети.80)
Заинтачити се — заинатити се.81)
Заискати — затражити. Искати — тражити нешто од некога.82)
Зајазити — поставити брану (уставу) на водотоку.83)
Зајажен — преграђен браном. Види и зајазити.84)
Зајетрити — зацрвенити се (кожа).85)
Закајтити — записати.86)
Закалати — поћи, кренути, отпочети, или нагло почети.87)
Закартати — изгубити нешто на картама (карташкој игри).88)
Заквашавати — квасити нешто водом.89)
Закидати се — 1.90) хистерично се љутити.
Заклапити — запјенити/запенити.91)
Заклопити — 1. затворити, поклопити 2.94) заћутати.
Заковрнити — умријети.95)
Закољ — отвор на врату створен ножем при клању.96)
Закољенчити — везати коњу улар за једну ногу, тако да не може бјежати. Види и кољенчити.97)
Закопитити — ојачати у економском смислу.98)
Закорачити — 1. направити већи корак 2.99) кад коњ пређе штрањгу тако да му је између ногу, умјесто са стране.
Закрвити се — 1.100) жестоко се посвађати.
Закрпатити — повикатити, издрати се.103)
Закрулити — запјевати ојкачу.104)
Закуњати — утонути у сан на тренутак. Куњати — бити у полусну, обично ван кревета.105)
Заладити — захладити.106)
Залапушити — продужити, наставити (ићи).107)
Залетити се — затрчати се, поћи урадити нешто на брзину.108)
Зализати се — зачешљати косу, или дотјерати се (средити се).109)
Залотати се — запрљати се.110)
Заложба — исто као залога под 2.113)
Залудан — беспослен.114)
Замандалити — закључати врата.115)
Заманити — замахнути.116)
Замантати се — осјетити вртоглавицу.117)
Замаћи — заћи за нешто, изгубити се из вида.118)
Замлата — види шаула.123)
Замоћи — види закопитити.124)
Заморан — 1.125) уморан од рада или старости.
Замуљен — затрпан муљем (од поплаве).126)
Занечати се — упорно одбијати.127)
Занемоћати — онемоћати, изгубити снагу.128)
Занеснажити — направити неред, запрљати.131)
Зановјет — шала, виц. Види и зановјетно.132)
Зановјетно — шаљиво, безбрижно. Види и зановјет.133)
Зановијетало — 1.134) шаљивџија. Види и зановјет.
Зановјетати или зановетати — 1.135) изражавати незадовољство 2.136) шалити се, или траћити вријеме. Види и зановјет.
Заноћати — провести ноћ код некога, преноћити.137)
Заобилце — потпуно доста, колико треба (нпр. храна).138)
Заова — мужева сестра.139)
Заопучити — кренути, или вратити се.140)
Заормати — види уормати.141)
Заошијати — види заицати.142)
Запађе — западна страна, или мјесто неприступачно сунчевим зрацима.143)
Запаприти — додати папар (бибер).144)
Запара — спарина, оморина.145)
Запарити — насути врућу воду у буре тако да забрекне. Тиме буре престаје да цури.146)
Запарложити се — запустити се. Види и парлог.147)
Запасти — 1.148) нападати (снијег и сл.) 2.149) допасти у нешто/некоме („Марка је запала књига, а Јована западне мотика”).
Запаздрљити — недовољно забити (нпр. колац у земљу).150)
Заплакивати — започињати плач више пута током дана.153)
Заповидити — наредити, заповједити/заповедити.154)
Запорањ — сирова дужа мотка за стезање натоварених дрва у запрежним колима. Види и баскија.155)
Запоравити — почети се опорављати након болести.156)
Запрашити се — исто као упрашити се.157)
Запрдница — незгода, неприлика.158)
Запретати — 1.159) затрпати жаром и пепелом (нпр. приликом печења кромпира са љуском) 2.160) стишати ватру.
Запркетити се — запустити се (нпр. бити прљав, или необријан, или неошишан).161)
Запртити — дићи терет на раме. Види и упртити, прт, упрта.162)
Заптити — држати, ухватити.165)
Запутити се — поћи на пут, кренути негдје.166)
Запуштити — запустити, занемарити.167)
Зарадан — заслужан за нешто добро учињено.168)
Зарадовати се — обрадовати се.169)
Зарајтати — потрошити.170)
Заракијати се — дуго сједити пијући ракију.171)
Заран — рано, на време.172)
Зарацити — одметнути се.173)
Зарећи се — дати ријеч, дати обећање.174)
Зарф — украшена метална чашица за филџан кафе.175)
Зарозгати — запјевати/запевати.176)
Заручен — 1.177) заузет или испуњен неким садржајем (нпр. посуда).
Засипати се — 1.178) види усипати се.
Засолити — посолити.179)
Засрамити се — застидјети се, посрамити се.180)
Застаница или заставница или застраница (често и застан'ца итд.) — доња или горња страница кревета, изнад узглавља и испод ногу.181)
Застиђати се — застидјети/застидети се.182)
Засторањ — 1.183) крпа којом се затвара торба кад се напуни брашном, након мљевења у млину. 2.184) крпа за покривање посуђа.
Застријети — прекрити. Види и застрт.185)
Застрт — прекривен (сто и др.).186)
Заструг — чанак од дрвета с поклопцем.187)
Заступити — ући, завладати.188)
Засукан — уврнут, увијен (примјењена је торзија).189)
Засун — дрвена пречка којом се затварају врата (обично изнутра), реза.190)
Засути — 1.191) насути жито у млински кош ради мљевења.
Засушити — 1.192) престати давати млијеко.
Затаслачити — грубо затесати дрво.193)
Затега — еластично тање дрво за притезање дрва у колима уз помоћ ланца. Види и баскија, запорањ.194)
Зателебати се — заљубити се.195)
Затијем — затим.196)
Затрандати — испрљати просторије са прљавом обућом.197)
Затравити — опчинити, зачарати.198)
Затуркесати — говорити турски.199)
Затутукнут — неук, примитиван. Види и тутлан.200)
Заувар — за корист. Види и ување.201)
Заузети — 1. освојити 2.202) заузети се — нешто урадити за некога.
Зауларити — ставити коњу улар.203)
Зацаклити — застаклити, остаклити.204)
Заценити се — остати без даха због плача или смијеха.205)
Зацјенити — тражити неумјерено високу цијену.206)
Зацопан — заљубљен.207)
Зацрљенити се — зацрвенити се у лицу. „Црљено” = црвено.208)
Зачамати — заспати, захркати.209)
Зачети — почети.212)
Зачибушити — запалити лулу (чибук) или цигарету.213)
Зашкаљити — затесати дрво.214)
Зашпарати — уштедјети/уштедети. Види и пришпарати. Германизам.215)
Зашушкати — 1.216) затворити све отворе на кући да не улази хладноћа 2.217) добро покрити мало дијете у кревету.
Rjecnik Za