Рјечник Ло

Лога — брлог, склониште.¹⁾

Логотет — највиши дворски службеник у средњовековној Србији, канцелар.²⁾

Ложница — 1.³⁾ лежај.

Лоза — 1.⁴⁾ постељица, плацента 2. лозова ракија 3. лоза у винограду, биљка 4. насљедна линија, насљеђе.

Лозинка — сува винова лоза.⁵⁾

Лозоња — лијен човјек.⁶⁾

Локати — пити воду језиком (животиње) или пити неумјерено алкохол (људи).⁷⁾

Лон — зарада, награда, плата.⁸⁾

Лопар — дрвена направа за убацивање круха у пећ или испод пекве. Има дршку.⁹⁾

Лотра или лотре — 1.¹⁰⁾ љестве, мердевине 2.¹¹⁾ бочне странице запрежних кола, врло сличне љествама.

Лотрице — предња и задња страна запрежних кола.¹²⁾

Лошкати (ложкати) — помало ложити, полако стављати дрва на ватру.¹³⁾

Лоштрук — дио пушкаљице који улази у цијев да би се избио чеп који се правио од куђеље.¹⁴⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9

Rjecnik Lo