Светозар Никетић
| Светозар Никетић |
|---|
 |
| Рођење: 10. јул 1842. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 13. новембар 1900. Београд, Краљевина Србија |
Светозар Никетић (Београд, 28. јун/10. јул 1842 — Београд, 31. октобар/13. новембар 1900), српски богослов, професор и директор гимназија у Србији и професор богословије у Београду.
Живот и рад
Завршио је београдску гимназију 1857. године, а затим богословију 1861. године. У Москви је 1868. завршио духовну академију. Био је професор и директор по разним гимназијама у Србији и професор богословије у Београду. У пензију је отишао 1897. Написао је многе чланке религијско-етичког и црквено-историјског садржаја у публикацијама „Вила”, „Јединство”, „Будућност”, „Православље”, „Гласник СУД”, „Сион”, „Млада Србадија”, „Рудник”, „Хришћански Весник” итд.
Важнија дјела су му: Насртање римских папа на српску и хрватску цркву (1874), Историски развитак српске цркве (1874), Катедре јерархија у Србији (1874—1875), Свештенство и манастири у Србији (1893), Културни и црквени живот првих Словена на Балканском Полуострву (1893).
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1872. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924. 3 (Р. Грујић).
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955—1971. 6.
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 530–531 (Р. Михаљчић).