Теодор Васиљевич Тарановски (рус. Θеодорь Васильевичь Тарановскій) (Плонск, 12/24. мај 1875 — Београд, 23. јануар 1936), правник и историчар словенског права, доктор права и професор универзитета (Варшава, Петроград, Харков, Симферопољ и Београд).
Гимназију је завршио у Варшави, а правне науке у Варшави и Петрограду. Године 1899. постаје доцент, а 1906. ванредни професор руског универзитета у Варшави. Године 1908. прелази на универзитет у Дорпату и 1912. ту постаје редовни професор. Године 1917. прелази у Петроград, али због револуције ускоро напушта Русију. Дошао је потом у Краљевину СХС и ту је од 1923. предавао историју славенског права на Универзитету у Београду.
Научни рад Тарановског је у областима историје права и опште теорије права. Значајнији радови на српском језику су му:
Уз ове радове је превео и допунио дјело К. Кадлеца: Првобитно словенско право пре 10 века (1924).
Прави је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 15. фебруара 1932. Приступна беседа: Majestas Carolina и Душанов законик, прилог за историју сталешке државе у средњевековној Европи. Проглашен је 7. марта 1933.1)