Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Последња ревизија Обе стране следеће ревизије
абдула_марко_тодоровић [2016/12/30 17:55]
жељко_тодоровић Сређивање*
абдула_марко_тодоровић [2017/04/24 20:29]
јован
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Марко
 +| презиме ​            = Тодоровић
 +| слика ​              =
 +| опис_слике ​         =
 +| пуно_име ​           = Абдула Марко Тодоровић
 +| дан_рођења ​         =
 +| месец_рођења ​       =
 +| година_рођења ​      = 1780.
 +| место_рођења ​       =Матијевац
 +| држава_рођења ​      = Османско царство
 +| дан_смрти ​          = 25.
 +| месец_смрти ​        = јануар
 +| година_смрти ​       = 1823.
 +| место_смрти ​        = [[Пожаревац]]
 +| држава_смрти ​       = Кнежевина Србија
 +| националност ​       = [[Србин]]
 +| држављанство ​       =
 +| занимање ​           = трговац
 +| познат_по ​          = Абдулина буна
 +| потпис ​             =
 +}} */
  
 +====== Абдула Марко Тодоровић ======
 +**Абдула Марко Тодоровић** (Матејевац код [[Ниш]]а,​ 1780 — [[Пожаревац]] 13/25. јануар 1823), трговац,​ један од истакнутих вођа [[Први српски устанак|Првог српског устанка]],​ учествовао је и у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]] и подигао је Абдулину буну против [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]],​ која је трајала свега неколико дана (1821).
 +
 +===== Биографија =====
 +Школу је похађао у Нишу. Пошто је каменом убио неког Турчина,​ у страху од освете је пребегао у село [[Шиљеговац]] под [[Јастребац|Јастребцом]]. Одатле је отишао у Параћин,​ а затим у Пожаревац. У Пожаревцу је једно време радио са ортаком потурицом,​ пореклом из Дубравице,​ кога су звали Абдула.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))
 +
 +У Првом српском устанку се брзо истакао,​ постао је [[барјактар]]. Током борби је рањен у леву руку, а док се лечио, радио је као цариник на Раму.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))
 +
 +Године 1813, после пада устанка је отишао из Србије у Немачку,​ али се на почетку Другог српског устанка вратио (1815). Учествовао је у борбама око Пожаревца,​ због чега је био одликован,​ а скренуо је и пажњу кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]],​ који га је прозвао Марко Абдул, по његовом ортаку,​ пошто су га и раније многи тако звали. Тај му је надимак остао до смрти. Потписивао се као Марко Абдулић а његови потомци су се презивали Абдулићи.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1)) У борбама је по други пут рањен.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))
 +
 +По завршетку устанка 1815, кнез Милош га је поставио за [[обор-кнез]]а у [[Пожаревачка нахија|Пожаревачкој нахији]],​ а почетком 1816. за кнежевског старешину моравске кнежевине,​ највеће у пожаревачкој нахији,​ је поставио [[Стеван Добрњац|Стевана Добрњца]].
 +
 +Ван ратног доба бавио се трговином. Увек је радио за свој интерес((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1)) и трудио се да максимално искористи свој положај,​ као главни пожаревачки кнез. Жалбе на његов рачун долазиле су кнезу Милошу са свих страна. Прек, осион, није трпео никога и често је долазио у сукоб са људима,​ поготову са богатим трговцима у пожареважкој нахији,​ пошто се и сам бавио трговином. Абдула се бранио говоривши да се ради о измишљеним оптужбама појединаца.
 +
 +Да би ставио у рад и под своју контролу кнезове,​ Милош је почетком 1820. године наредио да се изврши општи попис свих пореских и харачких лица и кућа у целој Србији,​ како би добио тачан увид у списак пореских обвезника. Стеван Добрњац и Абдула нису били задовољни ововом одлуком. У исто време Турци од августа 1820. године почели да нуде берате (декрете) и независност од Милоша,​ слободу свако у својој нахији,​ у замену да приме ферман (повељу турског цара). Највећи притисак је вршио Марашли Али-паша (Марашлија). Кнезови су сви сложно одбили турске понуде,​ а Добрњцу и Абдули се понуда учинила прихватљивом,​ па су почели јавно да критикују Милоша,​ називајући га тиранином и мучитељем народа.
 +
 +Почетком 1821. године Добрњац и Абдула су пали у немилост Милоша,​ који је могао да некако поденсе непоштовање пореске политике,​ али је шуровање са Турцима сматрао опасним. И тог разлога,​ одлучио је да им одузме власт и лиши их привилегија,​ именовањем надзорника из Пореча Јоксима Милосављевића,​ за новог кнеза моравске кнежевине и за главног пожаревачког кнеза. Незадовољан оваквом одлуком,​ Абдула је тражио везе са Турцима,​ преко турског изасланика Мехмед-Есад-[[ефендија|ефендије]],​ који је бунио најихске кнезове.((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1))
 +
 +После избијања буне у Влашкој почетком 1821. године,​ грчки хетеристи су, у циљу ослобађања хришћанских народа од Турака,​ од Милоша тражили да исто учини и у Србији. Међутим,​ Милош је ову понуду одбио, сматрајући је нереалном. Под изговором да се треба спремити за турску најезду,​ Абдула и Добрњац су 28. марта/​9. априла 1821. подигли буну у Пожаревачкој нахији против Милоша.((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1)) Буна је трајала кратко,​ до 9/21. априла,​ јер је кнез Милош врло брзо сазнао за буну и одмах је угушио.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2))
 +
 +Буна, која је по њему добила назив Абдулина није наишла на народну подршку,​ нити је проузроковала озбиљна материјална разарања нити жртве. Добрњац је побегао Турцима 4/16. априла,​ а Абдула је ухваћен 8/20. априла. После дуге истраге Абдула је пуштен((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 2)) на слободу 12. јануара 1822. Кнез Милош му је опростио и он је наставио да живи у својој кући у Пожаревцу,​ али му власт више није враћена.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2))
 +
 +Убијен је пред вратима своје [[авлија|авлији]]((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2)) 13/25. јануара 1823. По неким претпоставкама,​ убиство је извршено по наредби кнеза Милоша.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Владимир Ћоровић,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ број 1, А-Х, Библиографски завод д. д., Загреб,​ уредник Станоје Станојевић,​ 1925, стр. 1, 2
 +  * Милан Ђ. Милићевић,​ //​[[http://​www.archive.org/​stream/​pomenikznamenit00miligoog#​page/​n23/​mode/​2up|Поменик знаменитих људи новијега доба]]//,​ Српска краљевска штампарија,​ Београд,​ 1888.
 +  * //​[[http://​www.dobrnje.com/​media/​Literatura/​DobrnjacStevan_opt.pdf|Моравски кнез Стеван Тодоровић - Добрњац]]//,​ број 2
Штампање