Ово је стара верзија документа!


Абдула Марко Тодоровић

Абдула Марко Тодоровић (Матејевац код Ниша, 1780 — Пожаревац, 13/25. јануар 1823), трговац, један од истакнутих вођа Првог српског устанка, учествовао је и у Другом српском устанку и подигао је Абдулину буну против Милоша Обреновића, која је трајала свега неколико дана (1821).

Биографија

Школу је похађао у Нишу. Пошто је каменом убио неког Турчина, у страху од освете је пребегао у село Шиљеговац под Јастребцом. Одатле је отишао у Параћин, а затим у Пожаревац. У Пожаревцу је једно време радио са ортаком потурицом, пореклом из Дубравице, кога су звали Абдула.1)

У Првом српском устанку се брзо истакао, постао је барјактар. Током борби је рањен у леву руку, а док се лечио, радио је као цариник на Раму.2)

Године 1813, после пада устанка је отишао из Србије у Немачку, али се на почетку Другог српског устанка вратио (1815). Учествовао је у борбама око Пожаревца, због чега је био одликован, а скренуо је и пажњу кнеза Милоша, који га је прозвао Марко Абдул, по његовом ортаку, пошто су га и раније многи тако звали. Тај му је надимак остао до смрти. Потписивао се као Марко Абдулић а његови потомци су се презивали Абдулићи.3) У борбама је по други пут рањен.4)

По завршетку устанка 1815, кнез Милош га је поставио за обор-кнеза у Пожаревачкој нахији, а почетком 1816. за кнежевског старешину моравске кнежевине, највеће у пожаревачкој нахији, је поставио Стевана Добрњца.

Ван ратног доба бавио се трговином. Увек је радио за свој интерес5) и трудио се да максимално искористи свој положај, као главни пожаревачки кнез. Жалбе на његов рачун долазиле су кнезу Милошу са свих страна. Прек, осион, није трпео никога и често је долазио у сукоб са људима, поготову са богатим трговцима у пожареважкој нахији, пошто се и сам бавио трговином. Абдула се бранио говоривши да се ради о измишљеним оптужбама појединаца.

Да би ставио у рад и под своју контролу кнезове, Милош је почетком 1820. године наредио да се изврши општи попис свих пореских и харачких лица и кућа у целој Србији, како би добио тачан увид у списак пореских обвезника. Стеван Добрњац и Абдула нису били задовољни ововом одлуком. У исто време Турци од августа 1820. године почели да нуде берате (декрете) и независност од Милоша, слободу свако у својој нахији, у замену да приме ферман (повељу турског цара). Највећи притисак је вршио Марашли Али-паша (Марашлија). Кнезови су сви сложно одбили турске понуде, а Добрњцу и Абдули се понуда учинила прихватљивом, па су почели јавно да критикују Милоша, називајући га тиранином и мучитељем народа.

Почетком 1821. године Добрњац и Абдула су пали у немилост Милоша, који је могао да некако поденсе непоштовање пореске политике, али је шуровање са Турцима сматрао опасним. И тог разлога, одлучио је да им одузме власт и лиши их привилегија, именовањем надзорника из Пореча Јоксима Милосављевића, за новог кнеза моравске кнежевине и за главног пожаревачког кнеза. Незадовољан оваквом одлуком, Абдула је тражио везе са Турцима, преко турског изасланика Мехмед-Есад-ефендије, који је бунио најихске кнезове.6)

После избијања буне у Влашкој почетком 1821. године, грчки хетеристи су, у циљу ослобађања хришћанских народа од Турака, од Милоша тражили да исто учини и у Србији. Међутим, Милош је ову понуду одбио, сматрајући је нереалном. Под изговором да се треба спремити за турску најезду, Абдула и Добрњац су 28. марта/9. априла 1821. подигли буну у Пожаревачкој нахији против Милоша.7) Буна је трајала кратко, до 9/21. априла, јер је кнез Милош врло брзо сазнао за буну и одмах је угушио.8)

Буна, која је по њему добила назив Абдулина није наишла на народну подршку, нити је проузроковала озбиљна материјална разарања нити жртве. Добрњац је побегао Турцима 4/16. априла, а Абдула је ухваћен 8/20. априла. После дуге истраге Абдула је пуштен9) на слободу 12. јануара 1822. Кнез Милош му је опростио и он је наставио да живи у својој кући у Пожаревцу, али му власт више није враћена.10)

Убијен је пред вратима своје авлији11) 13/25. јануара 1823. По неким претпоставкама, убиство је извршено по наредби кнеза Милоша.

Литература

1) , 2) , 3) , 4)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 1
5) , 6) , 7)
Владимир Ћоровић, 1925, стр. 1
8) , 10) , 11)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 2
9)
Владимир Ћоровић, 1925, стр. 2
Штампање