Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
адам_богосављевић [2016/12/30 19:24]
жељко_тодоровић Сређивање*
адам_богосављевић [2019/08/20 20:00] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија ​
 +| име = Адам
 +| презиме       = Богосављевић
 +| слика = АдамБогосављевић.jpg ​
 +| ширина_слике ​       = 
 +| опис_слике =
 +| дан_рођења ​         = 
 +| месец_рођења ​       = 
 +| година_рођења ​      = 1844.
 +| место_рођења = Копривница
 +| држава_рођења = Кнежевина Србија
 +| дан_смрти ​          = 31.
 +| месец_смрти ​        = март
 +| година_смрти ​       = 1880.
 +| место_смрти = Зајечар ​
 +| држава_смрти = Кнежевина Србија
 +| боја ​               = 
 +}} */
 +====== Адам Богосављевић ======
 +**Адам Богосављевић** (Копривница,​ 1844 — 31. март 1880, Зајечар),​ српски политичар,​ представник радикала и присталица идеја [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]]. У Народној скупштини заступао је сељаке и тражио смањење чиновничких плата и демонтажу бирократскога система.
  
 +===== Повратак на село =====
 +Рођен је у 1844. Копривници крај [[Зајечар]]а у крајинском округу.((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 1, 241)) Похађао је филозофски факултет Велике школе у [[Београд]]у и све је предмете одслушао,​ али није хтео да полаже испите.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 396)) Испите није полагао да не би дошао у искушење да после тражи државни посао.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 396)) После завршетка школе вратио се у село да обрађује земљу.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 396))
 +
 +===== Политички програм =====
 +Био је под политичким утицајем [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]],​ али његове социјалистичке идеје прерадио је за сељаке.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 396)) Од социјалистичкога програма преузео је критику бирократскога система. Сматрао је да Србију као сељачку земљу треба уредити тако да буде по мери сељака и да чиновништво не сме да живи много боље од сељака,​ који га порезима уздржава.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 397)) Због тога је тражио да се чиновницима смање плате. По њему смањивање плата чиновницима натерало би их да се побрину за подизање народнога благостања,​ да би и њима онда било боље.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 397)) Међутим пошто је тада готово сва српска интелигенција била у чиновништву његов план би поред ​ уништавања чиновништва уништио и српску интелигенцију.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 399)) Након појаве Адама Богосављевића покрет Светозара Марковића ушао је у нову фазу са тежиштем на селу.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 399)) Учење Светозара Марковића је поједностављено и изгубило је свој идеалистички облик, па га је Богосављевић у грубом облику ширио по народу.
 +
 +Адамов програм због сељачке мржње према чиновницима прихватали су и остали сељачки посланици без обзира којој партији припадали.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 401)) Међутим Адаму Богосављевићу прикључили су се и неки посланици из градова,​ а то су били газде и зеленаши,​ који су мрзили чиновничку господу и није им одговарало да плаћају државу и чиновнике.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 402)) Њима је одговарао програм јефтиније државе смањењем плата чиновништва.
 +
 +===== Посланик =====
 +По први пут изабран је за посланика 1874. заједно са [[Милија Миловановић|Милијом Миловановићем]].((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 395)) Поред либерала и конзервативаца они су трећа странка,​ али тада само са два члана у скупштини. На Народној скупштини поднели су 1874. неколико предлога са циљем да наруше бирократски систем. Тражили су да се смање плате чиновника и да максимална плата износи 1.000 талира,​ а максимална пензија 500 талира.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 405)) Када је Скупштина 1875. распуштена почело је гањање опозиционих посланика. Адама су затворили због некаквога говора,​ али међу сељацима су се рашириле гласине да су га убили, па је власт морала да сељацима докаже да је Адам жив.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 419)) Сељаци су га онда одвукли у село, а после тога су најпре капетан,​ а онда и министар правде неуспешно покушавали да поред бунтовних сељака спроведу Адама поново у затвор.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 409))
 +
 +===== Деломично усвајање Адамових мера =====
 +Изабран је 1875. поново за посланика. На састанку Скупштине на коме се одлучивало о помагању [[Босанско-херцеговачки устанак|Босанскохерцеговачкога устанка]] Адамови радикали су пристајали да помажу устанак под условом да ратом управља скупштина,​ а не влада.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 437)) Тај предлог није усвојен,​ али усвојено је да један скупштински одбор надзире владу за време рата. Адам је сматрао да се не сме дозволити да се чиновници и богаташи окористе ратом, а да сав ратни терет пребаце на сељака.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 437)) Покушао је да ратно стање искористи за уништење бирократскога система,​ па је тражио да се чиновници поделе на групу, која иде у рат и групу, која остаје,​ али да ниједна група чиновника за време рата не добија новац.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 440)) Ипак неке Адамове идеје су биле деломично прихваћене,​ па је чиновницима плата ограничена на 300 талира,​ а онима испод одбијало се још 20%.((Јов. Влада Милана Обр. 1 стр. 440)) Максимална месечна плата за време рата била је 120 динара или десет дуката. Због тога је Адам прихватио да гласа за одлуке владе о зајму и о рату.
 +/* [[Датотека:​Adam Bogosavljević.jpg|д|мини|150п|]] */
 +===== Смрт и сумње =====
 +Касније након Првога српско-турскога рата поново је тражио смањење чиновничких плата, али његова реч више није значила много, јер је он током рата као члан скупштинскога одбора примао за дневнице дупло више од максималне плате.((Јов. Влада Милана Обр. 2 стр. 138)) Марта 1880. затворен је због неовлаштенога издавања хране сељацима из општинскога коша.((Јов. Влада Милана Обр. 2 стр. 291)) Иако је дело починио 1876. затворен је тек 1880.((Живан Живановић 2, 1924, стр. 74)) Полиција је то одмах прогласила разбојништвом и затворила га 17/29. марта 1880, али како је боловао од запаљења плућа дан након тога пребацили су га у болницу,​ где је умро 19/31. марта.((Јов. Влада Милана Обр. 2 стр. 292)) Сматрало се да је власт отровала Адама, па се тражила обдукција. Обдукцију су извршила два лекара по избору Адамових пријатеља и они су потврдили да је умро од упале плућа, али опозиција је и након тога оптуживала владу да је отровала Адама.((Јов. Влада Милана Обр. 2 стр. 292))
 +
 +===== Литература =====
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 1, 241
 +  * [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​document/​TDJ-0989-010|С. Јовановић,​ Влада Милана Обреновића књига 1, Београд 1934]]
 +  * [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​document/​TDJ-0989-011|С. Јовановић,​ Влада Милана Обреновића књига 2, Београд 1935]]
 +  * [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​document/​TDJ-0989-012|С. Јовановић,​ Влада Милана Обреновића књига 3, Београд 1936]]
 +  * [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​view/​P-2588-1880&​amp;​e=f&​amp;​ID=6231&​amp;​p=002&​amp;​z=3&​amp;​x=0&​amp;​w=1280&​amp;​h=899&​amp;​x=a|Српске новине 18. априла 1880.]]
 +  * Живан Живановић,​ //​[[https://​www.scribd.com/​doc/​228637672/​Живан-Живановић-Политичка-историја-Србије-у-другој-половини-деветнаестог-века-Књига-друга-1878-1889-Београд-1923,​|Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, књига друга 1878—1889]]//,​ Издавачка књижарница Геце Кона, Београд,​ 1924.
Штампање