Ово је стара верзија документа!


Адолф Ткалчевић Вебер

Адолф Ткалчевић Вебер, често и Адолфо (Бакар, 11. мај 1825 — Загреб, 6. август 1889), филолог и књижевник, каноник загребачки.

Живот и рад

Отац му је био из Моравске а мајка из Бакра код Ријеке. Завршио је италијанску гимназију у Ријеци, филозофију у сјеменишту у Загребу, а теологију у Пешти. Као свештеник је служио прво у Загребу па у Дубовцу (Карловац). Године 1849. постаје суплент загребачке гимназије. Од 1851. у Бечу студира славистику и класичну филологију. Године 1852. постаје средњошколски наставник и ради на загребачкој гимназији. Ту је 1860. постао управник, а 1864. директор. Године 1867. смијењен је из политичких разлога па је био неко вријеме инспектор основне наставе. Године 1870. постаје загребачки каноник. Године 1876. одбио је понуђено мјесто сењског бискупа пошто је хтио да остане у Загребу. Од 1861. до 1867. био је и заступник у хрватском Сабору као члан самосталне странке.

Књижевни рад му је обилан и разноврстан. Први рад му је био путопис Кратак опис дуга пута (1874). Од тада сарађује у листовима Даница, Католички лист, Невен, Свијет, Вијенац, Рад и другима. Писао је пјесме, расправе о граматици, стилистици, метрици, позоришту, оцјене, полемике, новеле и друго. Писао је доста путописа а обилан је и његов преводилачки рад. Његова сабрана дјела су изашла у 9 свезака.

Његов рад је од значаја за вријеме формирања новије хрватске књижевности. Веберове читанке и граматике су међу првима у Хрватској 19. вијека. Највише се ипак истакао радом у филологији и метрици. Као филолог је био присталица средњег пута и настојао је да буде умјерен штокавац, тражећи компромис између чакавских, кајкавских и штокавских књижевних облика.

Написао је аутобиографију која је издата као Životopis A. Vebera. U: Djela A. Vebera, zagrebačkoga kanonika. Zagreb 1885. Str. 1–40.

Нека дјела:

  • новеле:
    • Загрепкиња
    • Љубавне згоде и незгоде Авелина Бакранина
    • Надала Бакарка
    • Добротвор ђачки
    • Пасква
    • Божићно звонце
  • путописи:
    • Пут на Плитвице (1860)
    • Листови о Италији (1861)
    • Пут у Цариград (1886)
    • око 80 превода радова са пољског, чешког, њемачког, шпанског и латинског
  • друго:
    • Складња хрватскога језика

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1886.

Литература

  • Hародна енциклопедија, 1924.

Спољне везе

Штампање