Корисничке алатке

Алатке сајта


аеропут_ммс-3

Аеропут ММС-3

Аеропут ММС-3, први српски/југословенски двомоторни лаки путнички авион тросед кога је произвела ваздухопловнотехничка служба Аеропута за своје потребе 1935. године. Главни пројектант је био ваздухопловни инжењер Миленко Митровић - Спирта, технички директор Аеропута.

Пројектовање и развој

Рад на пројектовању авиона Аеропут ММС-3 је обављен 1934. године. Пројектант је био ваздухопловни инжењер Миленко Митровић - Спирта, по чијим иницијалима је авион добио ознаку ММС (такав је тада био обичај међу конструкторима југословенских авиона). Бројна ознака 3 представља троседи авион за 1+2 путника. Господин Миленко Митровић - Спирта је тада био технички директор Аеропут-а и предложио је Управном одбору да на основу његовог пројекта, који је у марту месецу 1934. године тестиран у Ајфеловом аеротунелу у Паризу, Аеропут у својој радионици за поправку авиона направи авион који би се користио као авиотакси за којим се осећала велика потреба. У току 1935. године направљен је прототип који је полетео јануара месеца 1936. године. Пробни лет и тестирање авиона је извршио пилот Владимир Стрижевски шеф саобраћајних пилота Аеропута. С обзиром да је авион показао добре карактеристике већ исте сезоне 1936. године укључен је у саобраћај.

Технички опис

Авион ММС-3 је двомоторни висококрилац, са структуром од дрвета, труп је обложен шпером а крила са платном, намењен првенствено за авионско таксирање. Имао је два енглеска радијална седмо-цилиндрична, ваздухом хлађена, мотора Побџој Нијагара (енгл. Pobjoy Niagara) снаге 66 кW (90 КS). Ове моторе је карактерисала ниска потрошња горива и веома тих рад што је омогућило већу удобност путника. Авион су покретале две двокраке дрвене елисе фиксног корака. За тадашње време авион је био неуобичајене концепције, уместо класичног трупа авион је у продужетку мотора имао два носача репних пераја (двотрупац). Резервоари за горивом су били смештени у крилу између два мотора. Кабине пилота и путника представљају једну целину, која се као гондола налази испод крила авиона. Кабина је имала велике прозорске површине које су омогућавале изванредну прегледност како пилоту тако и путницима. Ово га је чинило изванредним авионом за панорамске летове. Имао је фиксни стајни трап конвенционалног типа, репни точак је био смештен на задњем делу трупа гондоле док су главни точкови били причвршћени са једне стране за труп гондоле а са друге за носач мотора. Главни точкови су имали аеродинамичке блатобране. Године 1940, ММС-3 је коришћен за тестирање кућишта са предњим точком. Током овог времена инжењер Митровић и проф. Др. Инг. Мирослав Ненадовић заједно су радили на пројекту двомоторног лаког бомбардера који је радно назван НеMи, и који је требао да има сличан распоред који се користио у аеродинамци ММС-3, али са кућиштем са трициклом са предњим точком. Овај пројекат никада није реализован.

Својом појавом авион Аеропут ММС-3, због својих изванредних аеродинамичких особина, изазвао је велико интересовање у Француској, Великој Британији, Немачкој и Чехословачкој. Вођени су прелиминарни преговори за продају лиценце, али нажалост до тога није дошло. Остало се само на овом једном прототипском примерку.

Оперативно коришћење

Авион Аеропут ММС-3 је у лето 1936. године добио сертификат и регистрован је под ознаком YU-SAR. Коришћен је на саобраћајним правцима од Београда ка Сарајеву, Подгорици, Скопљу, превозио је такси путнике, новине и пошту. Током лета на линији Београд - Подујево - Скопље 15. 09.1936. године авион је због квара на мотору принудно слетео и мало је био оштећен. Оштећење је брзо отклоњено тако да је авион до краја 1937. године имао 65 сати налета, 1938. - 79 сати а 1939. - 102 сата. Поред тога коришћен је за обуку и тренажу саобраћајних пилота Аеропута. Овај авион је коришћен такође за пропагандне летове, возећи на аеро-митинзима по минималним ценама посетиоце што је доприносило популаризацији ваздухопловства и ваздушног саобраћаја у Југославији. Авион је имао још једну предност, врло лако су се могла скидати путничка седишта из кабине и авион се претварао у транспортни (први југословенски карго авион). Непосредно пред рат 1941. године авион је укључен у тренажну ескадрилу Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ), уништен је при повлачењу на аеродрому Граб код Требиња (Херцеговина). Према другим изворима, у марту 1941, уочи напете међународне ситуације око Југославије, авион ММС-3 је преузело Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) и распоредило га у 603-ћу Помоћну Ескадрилу, где му је задатак био да се користи као авион за везу, размештање и за курирске потребе. Према извештајима очевидаца, након немачког напада на Југославију у априлу 1941, авион је уништила посада на аеродрому у близини села Дивци у Ваљевском региону да не би пао у руке непријатељу. Миленко Митровић Спирта (15.2.1905 Нови Сад, Србија - 23.8.1986 Петерборо, НХ, САД) се 1941 године сликао са авионом, пре него што га је уништио.

Корисници

  • Краљевина Југославија

Сродни чланци

Литература

  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • JAT, -ov (2009) (на sr, en). JAT Kalendar za 2010. godinu. Београд: JAT.
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (на en). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.
  • Тонковић, Радмила; Аеропут (други део), Наша Крила бр. 37, 2003. Београд ИССН 0354-5121
  • Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд. 2010. ISBN 978-86-901623-3-8.
  • Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд. 2013. ISBN 978-86-901623-4-5.

Спољне везе

аеропут_ммс-3.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/17 22:42