Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

аксентије_бацетовић [2016/12/04 21:03]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
аксентије_бацетовић [2016/12/31 12:01] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Аксентије ​
 +| презиме ​            = Бацетовић
 +| слика ​              ​=АксентијеБацетовић.jpg
 +| опис_слике ​         = 
 +| пуно_име ​           =Аксентије Рујанац-Бацета
 +| дан_рођења ​         = 26.
 +| месец_рођења ​      = фебруар
 +| година_рођења ​      ​= ​ 1860.
 +| место_рођења ​      = Крива Река
 +| држава_рођења ​      = Кнежевина Србија
 +| дан_смрти ​          = 16.
 +| месец_смрти ​       = јун
 +| година_смрти ​       = 1905.
 +| место_смрти ​       = Бељаковац
 +| држава_смрти ​       = Краљевина Србија
 +| националност ​       = [[Србин]]
 +}} */
 +====== Аксентије Бацетовић ======
 +**Аксентије Бацетовић** или **Бацета Рујанац** или **Аксентије Рујанац-Бацета** (Крива Ријека,​ 14/26. фебруар 1860 — Бељаковац,​ 16. јун 1905), српски национални радник и обавештајац. Био је први организатор четничке акције на терену и шеф четничког штаба.
  
 +===== Официр и обавештајац =====
 +Рођен је 14/26. фебруара 1860. у Кривој Ријеци у Ужичком срезу.((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ књига 4, Београд 1929, 984)) У Ужицама је завршио четири разреда гимназије.((НА)) Након тога похађао је и 1884. завршио јункерску школу у Одеси у Русији.((НА)) Када се вратио у Србију није примљен у војску,​ па је отишао у Бугарску и ступио је у њихову војску као официр.((НА)) У Бугарску је отишао као српски обавештајац. За време [[Српско-бугарски рат|Српско-бугарског рата]] 1885. пресрели су његову преписку са српским генералом [[Ђура Хорватовић|Ђуром Хорватовићем]] и ухапсили су га.((НА)) Био је пуштен касније након интервенција српске владе, па се 1887. вратио у Београд,​ где је био чиновник у министарству спољних послова.((НА)) Служио је у конзулатима у Скопљу,​ Серезу и у министарствима у Београду.((НА)) Краљ [[Александар Обреновић]] га је пред [[Мајски преврат]] сумњичио да припада завери склопљеној против њега.((Васа Казимировић,​ 1997, стр. 85)) Полиција је открила ту заверу,​ али пошто је био на време обавештен,​ полиција није ништа нашла.((Сузана Рајић, 2007, стр. 266)) Након полицијског претреса емигрирао је заједно са Скочићем у Беч.((Сузана Рајић, 2007, стр. 266)) У Бечу су безуспешно покушавали да наговоре [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] да се укључи у заверу против Александра Обреновића.((Сузана Рајић, 2007, стр. 267)) Био је у Београду веза [[Саватије Милошевић|Саватија Милошевића]] (војводе Саватија),​ који је намеравао да убије краља, али завереници су касније променили план.((Васа Казимировић,​ 1997, стр. 85))
 +
 +===== Велики организатор четничке акције =====
 +Након неуспешних акција првих српских чета и посебно погибије на Шупљем камену дошло је до значајне промене четничке организације,​ а половином 1904. оперативно вођство преузео је Аксентије Бацетовић.((Владимир Илић, 2006, стр. 42)) Бацета је уочио и почео да исправља недостатке дотадашње организације,​ а то су били слаба дисциплина,​ недовољна обученост и самовоља појединих војвода.((Владимир Илић, 2006, стр. 42)) Био је први организатор четничке акције на терену.((Владимир Илић, 2006, стр. 29)) Ангажовао је способне младе официре и подофицире и организовао је чете на војној дисциплини,​ хијерархији и субординацији.((Владимир Илић, 2006, стр. 42)) Успоставио је два горска штаба, за Источно и Западно Повардарје.((Владимир Илић, 2006, стр. 29)) Први горски штаб успостављен је на Козјаку у Источном Повардарју.((Владимир Илић, 2006, стр. 49)) Учествовао је у пролеће 1905. у борби на Челопеку на челу београдске чете.((Владимир Илић, 2006, стр. 53)) У тој борби учествовало је око 170 четника и успели су да остваре прву велику победу над турском војском и албанским башибозуком.((Владимир Илић, 2006, стр. 55)) Турска војска је касније покренула велике потере. Бацета се са петочланом четом и [[Чича Павле Младеновић|војводом Павлом Младеновићем-Јачинским]] склонио у село Бељаковац у жигљовском срезу и кумановском округу.((Владимир Илић, 2006, стр. 63)) Бугараши су их одали Турцима,​ па их је опколила турска потера.((Владимир Илић, 2006, стр. 63)) Чета се покушала пробити у два супротна правца,​ али сви су изгинули.((Владимир Илић, 2006, стр. 63))
 +
 +===== Литература =====
 +  * Владимир Илић, //​Српска четничка акција 1903—1912//,​ Ип Ецолибри,​ Београд,​ 2006.
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ књига 4, Београд,​ 1929, 984
 +  * Васа Казимировић,​ //Црна рука//, Призма,​ Крагујевац,​ 1997.
 +  * Сузана Рајић, //​Владан Ђорђевић:​ биографија поузданог обреновићевца//,​ Завод за уџбенике,​ Београд,​ 2007.
Штампање