Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
александар_белић [2018/10/11 21:38]
жељко_тодоровић
александар_белић [2019/08/20 20:16] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Александар
 +| презиме ​            = Белић
 +| слика ​              = Александар Белић.jpg
 +| опис_слике ​         = Александар Белић (1940)&​lt;​br /> уље на платну,​ аутор [[Урош Предић]] ​
 +| пуно_име ​           = Александар Белић
 +| дан_рођења ​         = 13.
 +| мјесец_рођења ​      = август
 +| година_рођења ​      = 1876.
 +| мјесто_рођења ​      = [[Београд]]
 +| држава_рођења ​      = [[Кнежевина Србија]]
 +| дан_смрти ​          = 26.
 +| мјесец_смрти ​       = фебруар
 +| година_смрти ​       = 1960.
 +| мјесто_смрти ​       = [[Београд]]
 +| држава_смрти ​       = [[ФНРЈ]]
 +| националност ​       = [[Србин]]
 +| држављанство ​       = српско,​ југославенско
 +| занимање ​           = лингвиста&​lt;​br /&​gt;​слависта&​lt;​br /&​gt;​професор
 +| познат_по ​          = лингвистичким радовима,​ предсједник [[СКА]] и [[САН]] ​
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Александар Белић ======
 +**Александар Белић** (Београд,​ 13. август 1876((1. августа по старом календару)) — Београд,​ 26. фебруар 1960), лингвиста и слависта,​ доктор словенске фиолологије,​ академик и професор универзитета у Београду.
  
 +===== Живот и рад =====
 +Био је предсједник српске краљевске академије (СКА) од 1937. Од 1910. био је члан петроградске академије наука, а доцније онострани члан АН СССР. Био је професор универзитета у Београду,​ професор у московском универзитету 1947, још и у Прагу, Глазгову и другдје. Поставио је својим радовима основе изучавања дијалектологије,​ историје и граматике савременог српског језика. Нарочито су значајне његове монографије из дијалектологије „Дијалекти источне и јужне Србије“ (1905), „Дијалектолошка карта српског језика“ (1905), затим курсеви из граматике „Савремени српскохрватски језик“ (1948—1949),​ и дјело о историји језика „Историја српскохрватског језика“ (1950—1951). Бавио се и славенским језицима уопште у многим дјелима.
 +
 +Као ученик [[Филип Фјодорович Фортунатов|Ф. Фортунатова]] и [[Август Лескин|А. Лескина]],​ Белић је својим погледима на развитак тзв. младограматизма сачинио својеврсну тзв. београдску школу. Своје погледе на основе лингвистике је изложио у дјелу: „О природи језика и његовом развитку“ (1941-1959).
 +
 +Укупно је издао преко 500 радова. Од највећег интереса за њега су култура ријечи,​ историја књижевног српскохрватског језика,​ и историја српске културе. Био је један од оснивача (1913) а доцније и уредника научног часописа „Јужнословенски филолог“.
 +
 +Заједно са [[Љубомир Стојановић|Љубомиром Стојановићем]] српска влада га је послала крајем априла 1915. у Петроград,​ неколико дана након што су савезници потписили Лондонски уговор са Италијом,​ по коме се Далмација уступала Италији.((Б. Глигоријевић,​ Александар Карађорђевић,​ 1, стр. 368)) Стојановић и Белић нису били задовољни руским увјеравањима да ће Србија након рата бити награђена Босном и Херцеговином и да ће добити излаз на море у дјелу Далмације испод Сплита.((Б. Глигоријевић,​ Александар Карађорђевић,​ 1, стр. 369)) Инсистирали су да у случају сепаратног мира са Аустроугарском,​ због уступања Далмације Италији,​ Србија треба да добије бар још Лику, Крбаву,​ Славонију и велики део Бачке и Баната.((Б. Глигоријевић,​ Александар Карађорђевић,​ 1, стр. 369)) Своје захтјеве документовали су меморандумом //​Савремено српско национално питање//,​ гдје су приложили посебно карте са територијама насељеним Србима све три вјере и посебно карте са територијама насељеним Хрватима и Словенцима.((Б. Глигоријевић,​ Александар Карађорђевић,​ 1, стр. 369))
 +
 +===== Академик =====
 +Дописни је члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] од фебруара 1905. Прави је члан (Академије философских наука) од фебруара 1906.
 +
 +Привремени је секретар [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] од 10. септембра до 5. новембра 1923, в. д. од 5. новембра 1923. до 17. фебруара 1937. (разрешен 1. марта 1937). Председник је Српске краљевске академије од 17. фебруара 1937. до 17. јула 1947. (ван функције од 4. новембра 1941. до 30. јануара 1945. и од 25. априла до 17. јула 1947). Редовни је члан [[Српска академија наука|Српске академије наука]] (Одељења литературе и језика) од 22. марта 1948. Секретар је Академије философских наука од 22. марта 1913 до 6. марта 1924.
 +
 +Председник је САН од 17. јула 1947. до 26. фебруара 1960. Члан Одбора за вођење послова Академије од 3. маја до 17. јула 1947, председник истог Одбора од 6. маја до 17. јула 1947. Приступна беседа:​ Основне црте историјског развитка српског језика.
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​feb-web.ru/​feb/​kle/​kle-abc/​default.asp|Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ), 1962—1978.]]
 +  * Бранислав Глигоријевић,​ //Краљ Александар Карађорђевић,​ књига 1//, Завод за уџбенике,​ Београд,​ 2010.
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=27,​|Краћа биографија на сајту САНУ]]
 +  * Милоје Р. Николић,​ [[http://​www.mgb.org.rs/​images/​stories/​MGB/​pdf/​GodisnjakXXIII/​219-238GodisnjakXXIII-1976.pdf|Александар Белић као професор Велике школе и Универзитета до 1914. године (Уз стогодишњицу рођења)]],​ Годишњак,​ Музеј града Београда,​ Београд,​ 1976, стр. 219—238
Штампање