Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Последња ревизија Обе стране следеће ревизије
александар_карађорђевић [2017/03/12 15:17]
јован [Личност]
александар_карађорђевић [2019/03/20 20:22]
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Александар
 +| презиме ​            = Карађорђевић
 +| слика ​              = КнезАлександарКарађорђевић.jpg
 +| ширина_слике ​       = 250п
 +| опис_слике ​         = Александар Карађорђевић (1848)&​lt;​br /&​gt;​уље на платну (74x94cm), сликар [[Урош Кнежевић]]&​lt;​ref&​gt;​{{навод веб|урл=http://​www.arte.rs/​sr/​umetnici/​uros_knezevic-3942/​opus/​knez_aleksandar_i_karadjordjevic-1507/​|наслов= Кнез Александар I Карађорђевић,​ 1848|издавач=Арте медиа д.о.о. |место=Београд|приступ=19. 3. 2014.}}&​lt;/​ref&​gt;&​lt;​br /&​gt;​Народни музеј у Београду
 +| пуно_име ​           = 
 +| дан_рођења ​         = 11.
 +| мјесец_рођења ​      = октобар
 +| година_рођења ​      = 1806. 
 +| мјесто_рођења ​      = [[Топола]]
 +| држава_рођења ​      = [[Османско царство]]
 +| дан_смрти ​          = 4.
 +| мјесец_смрти ​       = мај
 +| година_смрти ​       = 1885. 
 +| мјесто_смрти ​       = [[Темишвар]]
 +| држава_смрти ​       = [[Румунија]]
 +| националност ​       = [[Србин]]
 +| држављанство ​       = 
 +| занимање ​           = кнез Србије
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             =
 +}} */
 +====== Александар Карађорђевић ======
 +**Александар Карађорђевић** ([[Топола]],​ 11. октобар 1806 — Темишвар,​ 4.((У неким изворима стоји 3. мај као датум смрти по Грегоријанском календару)) мај 1885), најмлађи син [[Карађорђе|Карађорђа]],​ вође [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и кнез Кнежевине Србије од 1842. до 1858. године.
  
 +===== Биографија =====
 +Рођен је на [[Михољдан]] 29. септембра/​11. октобра 1806. године у Тополи,​ као млађи син мајке Јелене и оца [[Карађорђе Петровић|Ђорђа]] - Карађорђа. Дјетињство је провео у мјесту рођења.((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 229)) Васпитаван је на двору свог оца. У [[Велика школа|Великој школи]] у Београду је био ђак [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] и [[Иван Југовић|Ивана Југовића]].((Великани,​ РТС))
 +
 +Послије слома Првог српског устанка((Великани,​ РТС)) је 1813. са мајком и старијим братом напустио [[Србија|Србију]]. Отишли су најприје у Аустрију,​ а затим у [[Русија|Русију]],​ у град Хотин,​((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 229)) у Бесарабији,​ гдје је учио школу и гдје су живјели многи српски емигранти.((Милојко Гордић,​ 2010, стр. 32)) Послије завршеног школовања бавио се економијом,​ обрађивао је изнајмљену земљу. Године 1817. Карађорђе је убијен,​ а 1830. изгубио је и старијег брата.((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 229))
 +
 +У Хотину се оженио 1830. године са Персидом,​ ћерком [[Јеврем Ненадовић|Јеврема]],​ сина устаничког вође [[Јаков Ненадовић|Јакова Ненадовића]]. Имали су десеторо дјеце, четири сина и шест ћерки.((Драгољуб Живојиновић,​ 2009)) Из њиховог брака, као пето дијете је рођен будући краљ Србије [[Петар Први Карађорђевић]].((Андра Гавриловић,​ 1904, стр. 2))
 +
 +===== Долазак на власт =====
 +Већина емиграната почела је да се враћа у Србију послије 1830. године,​((Андра Гавриловић,​ 1904, стр. 1)) а његова породица се вратила 1839, послије одласка кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Када се кнез Михаило Обреновић 1840. вратио из [[Влашка|Влашке]] у Србију,​ дозволио је да и Александар из [[Видин]]а дође, код своје породице,​ која се већ налазила у Београду.((Милојко Гордић,​ 2010, стр. 32)) Одмах по повратку,​ уставобранитељи су почели да пропагирају његово постављање на престо,​ али је он водио миран живот и није показивао намјеру да преузима власт.((Великани,​ РТС))
 +
 +Убрзо је постављен за члана суда Београдског округа,​ а 15/27. априла 1841. као поручник је постао ађутант кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]].((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 229))((Милојко Гордић,​ 2010, стр. 32))
 +
 +На Народној скупштини,​ састављеној од уставобранитеља и одржаној на [[Врачар]]у 1842. изабран је за кнеза Србије,​ пошто су [[уставобранитељи]] протјерали Михаила Обреновића. Међутим,​ Русија као правни заштитник Србије то није признала. На новом избору 1843. Александар је поново једногласно изгласан за кнеза.
 +
 +У вријеме када је изабран за кнеза, донио је одлуку да себи сагради двор, „београдски конак“. Купио је од [[Стојан Симић|Стојана Симића]] кућу у близини [[Теразије|Теразија]]. Кућа је била проширена и породица кнеза Александра се у њу уселила 1843. године.((Драгољуб Живојиновић,​ 2009))
 +
 +За разлику од Обреновића,​ он није био наследни кнез, што је представљало тешкоћу у учвршћивању на власти. Његов несигуран положај наметао му је обазривост у политичким активностима,​ а посебно уздржавање од сукоба са противницима. За разлику од кнеза, кнегиња Персида,​ је била политички осјетљивија,​ предузимљива и темпераментна жена. Према неким ауторима,​ описана је као жена спремна на све, како би на престолу Србије одржала Карађорђевиће. Када се размишљало о могућој женидби кнеза Михаила,​ који је био више склон политици помирења од свог преминулог оца, с Јеленом,​ кћерком Александра Карађорђевића,​ чиме би се двије супарничке династије ородиле и измириле,​ кнегиња Персида,​ која се о томе више питала од кнеза, одбила је све оне који су покушавали да код Карађорђевића започну разговор на такву тему. Тиме је учињен крај идеји о династичком помирењу.((Драгољуб Живојиновић,​ 2009))
 +
 +Кнез Александар је током своје владавине имао највећу подршку официрских кругова.((Драгољуб Живојиновић,​ 2009))
 +
 +===== Мађарска револуција =====
 +Вријеме његове владавине је обиљежено Мађарском револуцијом 1848. и 1849. и борбама [[Срби|Срба]] против Мађара. Те борбе је влада Србије подржавала,​ па је [[Стеван Книћанин]] са знатним бројем добровољаца судјеловао у борбама у [[Војводина|Војводини]].
 +
 +Осим Мађарске револуције,​ велики утицај на тадашњу Европу оставио је Кримски рат (1853—1856),​ због сукоба интереса великих сила, али ​ Кнежевина Србија није осјетила последице.((Андра Гавриловић,​ 1904, стр. 1))
 +
 +===== Напредак у Србији =====
 +Његова владавина обиљежена је општим напретком Србије. ​
 +
 +[[Друштво српске словесности]] је отпочело са интензивнијим радом (1847) и штампало је своју прву књигу „Гласника“.((Андра Гавриловић,​ 1904, стр. 1)) Друштво је нарочиту пажњу посветило сакупљању података о историји ослобођења Србије. У то вријеме је још увијек било живих учесника из Првог и Другог српског устанка.((Андра Гавриловић,​ 1904, стр. 1))
 +
 +Кнез је плаћао сликара Уроша Кнежевића да направи његов и портрете многих његових савременика. Портрети су сликани или према живим моделима или према другим портретима((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 230)) и сада се налазе изложени у Народном музеју у Београду.((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 231))
 +
 +У народној просвети,​ посвећено је више пажње стручнијој настави и особљу на Лицеју,​ па су тада на њему почели да раде [[Ђура Даничић]], ​ [[Јосип Панчић]],​ [[Вук Маринковић]] и други.((Андра Гавриловић,​ 1904, стр. 2)) Отворена је Народна библиотека (1853).
 +
 +Илија Гарашанин,​ који је био задужен за гарнизонску војску,​ предложио је да се оснује Артиљеријска школа, како би се унаприједила војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет је усвојио предлог,​ а кнез Александар га је одобрио марта 1850. године. Артиљеријска школа је била прва војна високошколска установа у Србији,​ чије традиције данас чува Војна академија у Београду.((Андра Гавриловић,​ 1904, стр. 2))(([[http://​www.va.mod.gov.rs/​cms/​view.php?​id=1532|Историјат,​ Војна академија Београд]]))
 +
 +Кнежевом одлуком се 1851. године Тополивница из Београда премјестила у [[Крагујевац]]. Ово је у великој мјери учинило да се град Крагујевац претвори у најзначајнији војноиндустријски центар у Србији. Кнез је лично присуствовао изливању првог топа, у октобру 1853. године,​ а првог управника тополовнице Шарла Лубрија богато је наградио. У Крагујевцу је стационирана војска којом је командовао Стеван Книћанин и настављена градња војних објеката,​ а од 1854. почела је рад Занатлијска школа која је спремала кадрове за Тополивницу. Његовом одлуком је заживјела Правитељствена филијална апотека у Крагујевцу,​ која је званично основана још 1842. године.(([[http://​kaldrmaskragujevac.rs/​index.php/​aleksandar-karadjordjevic-1806-1885/​|Александар Карађорђевић (1806—1885)]],​ Удружење грађана „Калдрмаш“,​ Крагујевац))
 +
 +Објављен је спољнополитички програм Србије „[[Начертаније]]“,​ аутора [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]] (1844), донијет је Грађански законик (1844) и реформисано судство. Кнез Александар довео је у тадашњу Србију мноштво школованих Срба из Аустрије,​ већином из Војводине,​ што је био један од разлога за незадовољство. Србији су 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила.
 +
 +===== Светоандрејска скупштина =====
 +Управа кнеза Александра је била праћена незадовољством разних елемената. [[Уставобранитељи|Уставобранитељска]] странка се претворила у олигархију,​ а чиновништво је притискало народ, Народна Скупштина није сазивана,​ а кнез је сматран за слабог и ћудљивог.((Удружење грађана „Калдрмаш“)) Због супротстављања уставобранитељском Савету и дјелимичног везивања за Аустрију,​ једна струја уставобранитеља збацила га је на Светоандрејској скупшини 1858. и он је у децембру те године поднио оставку. На престо се тада вратио кнез Милош Обреновић.
 +
 +По одласку из Србије,​ Александар је углавном живио у Аустроугарској. Послије убиства кнеза Михаила,​ у [[Мајски преврат|Мајском преврату]],​ већ почетком јуна је издато саопштење да су завереници били повезани са Карађорђевићима. Бивши кнез је оптужен да је обезбиједио новац и оружје и да је био подстрекач. Извршним пресудама од јула и октобра исте године Александар је осуђен на 20 година робије у одсуству,​ а Карађорђевићима је одлучено да се заувек забрани повратак у Србију и одузме сва ​ покретна и непокретна имовина у Србији.((Милојко Гордић,​ 2010, стр. 32)) Распродаја имања Карађорђевића је отпочела непосредно по изрицању пресуде Београдског варошког суда, са увјерењем да ће исту донијети и Пештански редовни суд, али је Пештански суд ​ Александра ослободио кривице. Поступак је требало да буде обновљен и код Београдског суда, али се то није догодило. Династија Карађорђевић била је искључена из јавног и политичког живота у Србији све до Мајског преврата 1903.((Милојко Гордић,​ 2010, стр. 33))
 +
 +===== Личност =====
 +Био је висок, рапавог лица и бујне косе. Пушио је на дугачки чибук.((Драгољуб Живојиновић,​ 2009)) Био је велика тврдица,​ по нарави добар, миран човјек,​ али по карактеру слаб((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 231)) и мек, без иницијативе.((Великани,​ РТС))
 +
 +Сваке године је славио славу Свети Климентије у Тополи,​ свом родном мјесту. На славу су му долазили из цијеле Србије,​ чиновници,​ свештеници,​ кметови и одабрани домаћи сељаци.((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 231))
 +
 +Сваког љета је, уз велику пратњу,​ одлазио у [[Брестовачка бања|Брестовачку Бању]], у којој је саградио лијепо уређен двор, као и сопствено купатило.((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 231))
 +
 +===== Смрт =====
 +Умро је 22. априла/​4. маја 1885. у Темишвару. Тијело му је пренијето у Беч, где је најприје и сахрањен.((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 230)) По завршетку изградње задужбине краља Петра Првог, породичног маузолеја на Опленцу,​ 1912. године,​ његови посмртни остаци су пренијети и сахрањени поред осталих Карађорђевића.((Милојко Гордић,​ 2010, стр. 32))
 +
 +Иза себе је оставио:​ фонд од 38.000 [[форинта|форинти]],​ за школовање Срба из [[Стара Србија|Старе Србије]],​ [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] којим је требало да управља [[Матица српска|Матица српска]],​ новчану помоћ [[Матица српска|Матици српској]] и [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], цркви у Тополи.((Милојко Гордић,​ 2010, стр. 32)), [[СПЦ|Српској православној цркви]],​ Цетињском музеју.((М. Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 231))
 +
 +===== Сродни чланци =====
 +  * [[Александар I Карађорђевић]],​ краљ Југославије.
 +
 +===== Литература =====
 +  * М. Ђ. Милићевић,​ //​[[https://​archive.org/​stream/​pomenikznameniti00miliuoft#​page/​228/​mode/​2up|Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба]]//,​ Српска краљевска штампарија,​ Београд,​ 1888, стр. 229—231
 +  * Андра Гавриловић,​ //​[[http://​serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/​wb/?​action=getbook&​amp;​bookkey=31233#​page/​4/​mode/​1up|Кнез Александар Карађорђевић]]//,​ Знаменити Срби XIX века, број 3, Загреб,​ 1904, стр. 1—2, Дигитална Народна библиотека Србије
 +  * Милојко Гордић,​ //​[[http://​beogradskonasledje.rs/​wp-content/​uploads/​2012/​09/​11/​2-milojko-gordic-imanja-kneza.pdf|Београдска имања кнеза Александра Карађорђевића]]//,​ Наслеђе,​ број XI, Завод за заштиту споменика културе града Београда,​ Београд,​ 2010, стр. 29—42
 +  * //​[[http://​www.rts.rs/​page/​tv/​ci/​story/​19/​РТС+Сателит/​1415577/​Великани+-+Александар+Карађорђевић+%281806-1885%29.html|Великани — Александар Карађорђевић (1806—1885)]]//,​ уредник Момир Карановић,​ РТС, 18. 10. 2013.
 +  * Драгољуб Живојиновић,​ //​[[http://​www.kucakraljapetra.rs/​biografija_sr.pdf|Краљ Петар I Карађорђевић]]//,​ 2009.
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ прва књига, 1929.
Штампање