Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Последња ревизија Обе стране следеће ревизије
александар_машин [2016/12/05 17:21]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
александар_машин [2017/01/02 19:38]
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Александар ​
 +| презиме ​            = Машин
 +| слика ​              = AlejandroMasin.jpg
 +| дан_рођења ​         = 24.
 +| месец_рођења ​       = мај
 +| година_рођења ​      = 1857.
 +| место_рођења ​       = Београд
 +| држава_рођења ​      = [[Кнежевина Србија]]
 +| дан_смрти ​          = 18.
 +| месец_смрти ​        = април
 +| година_смрти ​       = 1910.
 +| место_смрти ​        = Београд
 +| држава_смрти ​       = [[Краљевина Србија]]
 +| националност ​       = Чех
 +}} */
 +====== Александар Машин ======
 +**Александар Машин** ([[Београд]],​ 24. мај 1857 — [[Београд]],​ 18. април 1910), српски пуковник. Командовао је завереницима који су извели [[Мајски преврат]] и убили краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]]. Након преврата био је министар грађевина и начелник Генералштаба. На захтев енглеске владе пензионисан је 1906. заједно са још четири старија завереника.
  
 +===== Војно школовање и служба =====
 +Рођен је 12/24. маја 1857. у Београду.((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд 1929, књига 2, 814)) Његов отац Чех [[Јован Машин]] био је дворски лекар и оснивач Српског лекарског друштва. Његов старији брат Светозар Машин био је први муж краљице [[Драге Машин]]. Након завршених шест разреда реалне гимназије ступио је 30. октобра 1871. у Војну академију.((НА)) Војну академију завршио је фебруара 1876. када је промовисан у чин пешадијског потпоручника.((НА)) Најпре је био водник и командир чете. За време [[Први српско-турски рат|Првог српско-турског рата]] 1876. служио је у штабу добровољачког корпуса на Дрини.((НА)) У [[Други српско-турски рат|Другом српско-турском рату]] био је командант пешадијског батаљона.((НА)) Од 1881. до 1883. био је као државни питомац на војним студијима у Бечу.((НА)) Унапређен је 13. јануара 1885. у капетана.((НА))
 +
 +===== Генералштабни официр =====
 +Завршио је генералштабну припрему,​ па је 1885. преведен у генералштабну струку.((НА)) У [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]] 1885. командовао је пешадијским батаљоном.((НА)) Од 13. септембра 1885. до 22. фебруара 1888. био је професор географије на Војној академији.((НА)) Био је краљев ађутант. Био је међу неколико официра,​ који су за краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] припремили и извели превремено преузимање власти од Намесништва у државном удару 1/13. априла 1893.((Живан Живановић 3, 1924, стр. 200)) Као генералштабни официр био је командант батаљона и командант пука.((НА)) Био је начелник генералштаба дивизије.((НА)) Од 1895. до 1896. био је српски војни аташе у Бечу.((НА)) Од 1897. до 1898. био је изасланик на двору црногорског кнеза Николе Петровића.((НА)) Унапређен је 1898. у пуковника.((НА)) Током 1899. био је изасланик Србије на хашкој конференцији.((НА)) Пензионисан је 21. октобра 1900. након женидбе краљице Драге.((Влада Александра Обр., 3, стр. 359))((НА))
 +
 +===== Мајски преврат =====
 +Током 1901. млађи официри под водством [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутина Димитријевића Аписа]] почели су да се организују незадовољни женидбом краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] са Драгом Машин. Завереници су у почетку за команданта завере одабрали пуковника [[Дамјан Поповић|Дамјана Поповића]],​ али пошто је због сумње двора био премештен у унутрашњост завереници су команду [[Мајски преврат|Мајског преврат]]а понудили Александру Машину.((Влада Александра Обр., 3, стр. 359)) Његов брат је умро након само три године брака са Драгом Машин. Он је отада мрзио [[краљица Драга|краљицу Драгу]],​ а и она је допринела да буде одмах пензионисан,​ чим је она постала краљица.((Влада Александра Обр., 3, стр. 359)) Завереници су пред преврат одржали састанак 8. јуна 1903. У ноћи током извођења преврата 11. јуна 1903. био је изузетно присебан.((Влада Александра Обр., 3, стр. 373)) Након рањавања Драгутина Димитријевића Аписа он је потпуно преузео командовање и издавао је наређења уз велику присебност и мирноћу,​ која је све задивила.((Влада Александра Обр., 3, стр. 373)) Када завереници нису могли да нађу краља у двору намеравали су да двор сруше топовима,​ али Машин им то није дозволио,​ него је сматрао да треба да преузму власт у своје руке, иако још нису нашли краља.((Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 71))((Влада Александра Обр., 3, стр. 367)) Наредио је да се преузме државна власт и да се из предострожности ​ убију председник владе [[Димитрије Цинцар-Марковић]],​ министар одбране [[Милован Павловић]],​ министар унутрашњих послова [[Велимир Тодоровић]] и браћа краљице Драге.((Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 72)) Наредио је и да се командант дивизије [[Димитрије Николић]] чува под кућном стражом.((Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 72))
 +
 +===== Министар грађевина и начелник генералштаба =====
 +Након извршеног преврата био је министар грађевина у влади [[Јован Авакумовић|Јована Авакумовића]] од 11. јула до 4. октобра 1903.((Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 119)) Поново је активиран у војну службу 11. јуна 1903. Од 1904. био је командант Дунавске дивизијске области.((НА)) Од 1905. до 1906. био је начелник Главног генералштаба.((НА)) [[Дамјан Поповић]],​ Александар Машин и [[Петар Мишић]] представљали су најутицајније старије заверенике након Мајског преврата. Били су једини ослонац краљу [[Петар I Карађорђевић|Петру I Карађорђевићу]] након његова доласка у земљу. Велике силе, а посебно Енглеска вршиле су велики притисак да се завереници повуку,​ па су током 1904. успеле да натерају краља да не буде на двору окружен завереницима. Енглеска влада је тешко притискала српску владу, да се реши старијих официра завереника. На притисак Енглеске влада Николе Пашића је пензионисала 1906. петорицу завереника,​ укључујући и Александра Машина.((Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 142)) Умро је 18. априла 1910.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Драгиша Васић, //​Деветсто трећа//,​ Завод за уџбенике и наставна средства,​ Београд,​ 2003.
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд 1929, књига 2, 814
 +  * Слободан Јовановић,​ //​[[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​document/​TDJ-0989-012|Влада Александра Обреновића,​ књига 3]]//, Београд,​ 1936.
 +  * Живан Живановић,​ //​[[https://​www.scribd.com/​doc/​228641880/​Живан-Живановић-Политичка-историја-Србије-у-другој-половини-деветнаестог-века-Књига-трећа-1889-1897-Београд-1923|Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига трећа 1889—1897]]//,​ Издавачка књижарница Геце Кона, Београд,​ 1924.
 +  * Живан Живановић,​ //​[[https://​www.scribd.com/​doc/​251356363/​Живан-Живановић-Политичка-историја-Србије-у-другој-половини-деветнаестог-века-Књига-четврта-Друга-половина-владавине-краља-Александра-I-до-угашења|Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига четврта 1897—1903]]//,​ Издавачка књижарница Геце Кона, Београд,​ 1925.
Штампање