Добро дошли на Српску енциклопедију

Александар Машин

Александар Машин (Београд, 24. мај 1857 — Београд, 18. април 1910), српски пуковник. Командовао је завереницима који су извели Мајски преврат и убили краља Александра Обреновића. Након преврата био је министар грађевина и начелник Генералштаба. На захтев енглеске владе пензионисан је 1906. заједно са још четири старија завереника.

Војно школовање и служба

Рођен је 12/24. маја 1857. у Београду.1) Његов отац Чех Јован Машин био је дворски лекар и оснивач Српског лекарског друштва. Његов старији брат Светозар Машин био је први муж краљице Драге Машин. Након завршених шест разреда реалне гимназије ступио је 30. октобра 1871. у Војну академију.2) Војну академију завршио је фебруара 1876. када је промовисан у чин пешадијског потпоручника.3) Најпре је био водник и командир чете. За време Првог српско-турског рата 1876. служио је у штабу добровољачког корпуса на Дрини.4) У Другом српско-турском рату био је командант пешадијског батаљона.5) Од 1881. до 1883. био је као државни питомац на војним студијима у Бечу.6) Унапређен је 13. јануара 1885. у капетана.7)

Генералштабни официр

Завршио је генералштабну припрему, па је 1885. преведен у генералштабну струку.8) У Српско-бугарском рату 1885. командовао је пешадијским батаљоном.9) Од 13. септембра 1885. до 22. фебруара 1888. био је професор географије на Војној академији.10) Био је краљев ађутант. Био је међу неколико официра, који су за краља Александра Обреновића припремили и извели превремено преузимање власти од Намесништва у државном удару 1/13. априла 1893.11) Као генералштабни официр био је командант батаљона и командант пука.12) Био је начелник генералштаба дивизије.13) Од 1895. до 1896. био је српски војни аташе у Бечу.14) Од 1897. до 1898. био је изасланик на двору црногорског кнеза Николе Петровића.15) Унапређен је 1898. у пуковника.16) Током 1899. био је изасланик Србије на хашкој конференцији.17) Пензионисан је 21. октобра 1900. након женидбе краљице Драге.18)19)

Мајски преврат

Током 1901. млађи официри под водством Драгутина Димитријевића Аписа почели су да се организују незадовољни женидбом краља Александра Обреновића са Драгом Машин. Завереници су у почетку за команданта завере одабрали пуковника Дамјана Поповића, али пошто је због сумње двора био премештен у унутрашњост завереници су команду Мајског преврата понудили Александру Машину.20) Његов брат је умро након само три године брака са Драгом Машин. Он је отада мрзио краљицу Драгу, а и она је допринела да буде одмах пензионисан, чим је она постала краљица.21) Завереници су пред преврат одржали састанак 8. јуна 1903. У ноћи током извођења преврата 11. јуна 1903. био је изузетно присебан.22) Након рањавања Драгутина Димитријевића Аписа он је потпуно преузео командовање и издавао је наређења уз велику присебност и мирноћу, која је све задивила.23) Када завереници нису могли да нађу краља у двору намеравали су да двор сруше топовима, али Машин им то није дозволио, него је сматрао да треба да преузму власт у своје руке, иако још нису нашли краља.24)25) Наредио је да се преузме државна власт и да се из предострожности убију председник владе Димитрије Цинцар-Марковић, министар одбране Милован Павловић, министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић и браћа краљице Драге.26) Наредио је и да се командант дивизије Димитрије Николић чува под кућном стражом.27)

Министар грађевина и начелник генералштаба

Након извршеног преврата био је министар грађевина у влади Јована Авакумовића од 11. јула до 4. октобра 1903.28) Поново је активиран у војну службу 11. јуна 1903. Од 1904. био је командант Дунавске дивизијске области.29) Од 1905. до 1906. био је начелник Главног генералштаба.30) Дамјан Поповић, Александар Машин и Петар Мишић представљали су најутицајније старије заверенике након Мајског преврата. Били су једини ослонац краљу Петру I Карађорђевићу након његова доласка у земљу. Велике силе, а посебно Енглеска вршиле су велики притисак да се завереници повуку, па су током 1904. успеле да натерају краља да не буде на двору окружен завереницима. Енглеска влада је тешко притискала српску владу, да се реши старијих официра завереника. На притисак Енглеске влада Николе Пашића је пензионисала 1906. петорицу завереника, укључујући и Александра Машина.31) Умро је 18. априла 1910.

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 814
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 19) , 29) , 30)
НА
11)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 200
18) , 20) , 21)
Влада Александра Обр., 3, стр. 359
22) , 23)
Влада Александра Обр., 3, стр. 373
24)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 71
25)
Влада Александра Обр., 3, стр. 367
26) , 27)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 72
28)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 119
31)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 142
Штампање