Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
александар_ненадовић [2017/01/02 19:53]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_ненадовић [2019/11/26 20:43] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Александар ​
 +| презиме ​            = Ненадовић
 +| слика ​              = АцикаНенадовић.jpg
 +| ширина_слике ​       = 
 +| опис_слике ​         = 
 +| пуно_име ​           = 
 +| дан_рођења ​         = 15.
 +| месец_рођења ​       = август
 +| година_рођења ​      = 1815.
 +| место_рођења ​       = Хотин
 +| држава_рођења ​      = Царска Русија
 +| дан_смрти ​          = 7.
 +| месец_смрти ​        = октобар
 +| година_смрти ​       = 1881.
 +| место_смрти ​        = Београд
 +| држава_смрти ​       = Кнежевина Србија
 +}} */
 +====== Александар Ненадовић ======
 +**Александар Ненадовић** или **Ацика Ненадовић** (Хотин,​ 15. август 1815 — Београд,​ 7. октобар 1881), српски политичар. Био је министар финансија,​ заступник и заменик министра унутрашњих послова,​ као и члан Државног савета.
  
 +===== Школовање и рана служба =====
 +Александар Ацика Ненадовић је рођен 3/15. августа 1815. у Хотину у Бесарабији у Царској Русији,​ где су након окончања Првог српског устанка живели његов отац војвода [[Јаков Ненадовић]] и мајка Наранџа.((Велибор Савић, 2004, стр. 682)) Брат је [[Јеврем Ненадовић|Јеврема Ненадовића]] и стриц кнегиње Персиде. Ацика је у Хотину похађао основну и средњу школу.((Велибор Савић, 2004, стр. 682)) Његов отац Јаков вратио се 1831. са породицому Србију,​ а Ацика је тада јуна 1831. примљен за практиканта суда ваљевске нахије.((Велибор Савић, 2004, стр. 682)) Уписао се 1831. у новоотворено врховно училиште (Виша школа) у Београду.((Велибор Савић, 2004, стр. 682)) Завршио је први разред са одличним успехом,​ али није познато да ли је похађао други разред.((Велибор Савић, 2004, стр. 684)) Водио се 1834. као помоћник судског писара,​ а од 1835. за писара осправничества ваљевског округа.((Велибор Савић, 2004, стр. 706)) Постављен је 1836. за експедитора Савета,​ а 1839. за стоначелника Државног савета.((Велибор Савић, 2004, стр. 706)) Ацика је 1841. завршио Лицеј у Београду.((Велибор Савић, 2004, стр. 685))
 +
 +===== Кнежев ађутант и начелник округа =====
 +Постављен је 27. јуна 1842. за трећег секретара Државног савета.((Велибор Савић, 2004, стр. 685)) Након збацивања [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]] на његово место је 14. септембра 1842. био извикан Ацикин зет [[Александар Карађорђевић]].((Велибор Савић, 2004, стр. 685)) Ацика је 7. новембра 1842. постављен за секретара Савета.((Велибор Савић, 2004, стр. 685)) На том месту остао је кратко,​ јер је на властити захтев тражио службу у министарству унутрашњих послова.((Велибор Савић, 2004, стр. 686)) Кнез га је 3. јануара 1843. изабрао за свога ађутанта и обећао да ће временом удовољити његовој молби да служи у министарству унутрашњих послова.((Велибор Савић, 2004, стр. 686)) Крајем 1843. унапређен је у чин мајора. Постављен је новембра 1844. за начелника ваљевског округа.((Велибор Савић, 2004, стр. 687)) На то место највише је дошао због настојања уставобранитеља да га удаље од кнеза.((Велибор Савић, 2004, стр. 687))
 +
 +===== Помоћник министра унутрашњих послова =====
 +Постављен је октобра 1847. на место помоћника министра унутрашњих послова.((Велибор Савић, 2004, стр. 687)) Већ у новембру 1847. унапређен је у чин потпуковника.((Велибор Савић, 2004, стр. 687)) У исто време други кнегињин рођак [[Александар Трифковић]] постављен је за кнежевог ађутанта,​ па је јавност негодовала због њиховога постављања.((Велибор Савић, 2004, стр. 688)) Кнезу је то замерао чак и његов највећи пријатељ [[Стеван Петровић Книћанин]].((Велибор Савић, 2004, стр. 688)) Ацика Ненадовић је као заменик [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]] био главни извршилац виших наредби. Морао је да води бригу о шпијунској активности,​ да прати [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]] и његово кретање. За време Српског народног покрета 1848—1849. био је заузет организовањем добровољаца и слањем оружја и муниције за Војводину Српску.((Велибор Савић, 2004, стр. 689)) Често је замењивао министра за време његове одсутности. Кнез га је октобра 1852. унапредио у чин пуковника.((Велибор Савић, 2004, стр. 697)) Након Гарашаниновог пада марта 1853. Ацика је одређен да врши дужност министра,​ али није постављен за министра.((Велибор Савић, 2004, стр. 701)) Након Гарашаниновога пада Ацика је постао врло моћан, јер је управљао министарством,​ које је обухватало највећи део српске администрације,​ укључујући и војску.((Велибор Савић, 2004, стр. 702)) У то време он је имао утицај тајног шефа владе.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 249)) Ненадовић је имао административну рутину,​ али био је слаткоречив прикривен човек.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 250)) Није имао довољно храбрости и одлучности.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 250)) У политичким интригама показивао је довољно оштроумности,​ али био је без идеја у унутрашњој и спољашњој политици.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 250))
 +
 +===== Министар финансија =====
 +Постављен је крајем 1854. за привременог министра финансија.((Велибор Савић, 2004, стр. 703)) Ту дужност обаваљо је уз дужност помоћника министра унутрашњих послова. Постављен је 21. децембра 1855. за министра финансија и на тој дужности налазио се до 28. септембра 1856.((Велибор Савић, 2004, стр. 701)) Кнез га је поставио за министра финансија иако није био члан Савета,​ па је Савет протествовао због те кнежеве противуставне делатности.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 227)) Поред осталог кандидатуру Ацике за министра кнез није ни поднео Савету. што је представљало још једно кршење устава и један пример државног удара.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 230, 249)) Савет је тражио да кнез тај спор изнесе пред Порту, али кнез на то ништа није одговорио.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 227)) Као министар финансија због неспремности финансијске администрације Ацика је одлучио да се не спроведе пореска реформа.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 172))
 +
 +===== Члан Савета =====
 +Постављен је 28. септембра 1856. за члана Савета.((Велибор Савић, 2004, стр. 703)) Поред Ацике у Савету су били његов брат [[Јеврем Ненадовић]],​ као и зетови [[Јеремија Станојевић]] и [[Јеврем Гавриловић]].((Велибор Савић, 2004, стр. 703)) Поред [[Константин Николајевић|Константина Николајевића]] имао је највећи утицај на кнеза.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 254)) Ацика је покушавао да се средином 1856. састави министарство од млађих људи на челу са Константином Николајевићем,​ па је ступио у преговоре са Гарашанином,​ кога је наговарао да буде заштитник једне такве владе.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 258)) Међутим,​ на крају је образована другачија влада. Више пута као саветник радио је да се сруши одређена влада, све са циљем да он постане министар унутрашњих послова.((Уставобранитељи,​ 1933, стр. 286)) Пред [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејску скупштину]] Ацика је покушавао да спречи пад кнеза Александра Карађорђевића.((Велибор Савић, 2004, стр. 704)) Смењен је 11. фебруара 1859. са места саветника.
 +
 +===== Затварање због наводне завере =====
 +Након повратка кнеза Милоша 1859. Ненадовићи су пали у немилост. Заједно са четири саветника и још неколико лица затворен је 11. јула 1859.((Друга влада Милоша и Михаила,​ 1933, стр. 93—94)) Цела група је осумњичена да је намеравала да убије кнеза Милоша или [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]].((Друга влада Милоша и Михаила,​ 1933, стр. 94)) Затварање наводних завереника наредио је кнез Милош након једне не баш озбиљне доставе.((Друга влада Милоша и Михаила,​ 1933, стр. 94)) Ацика Ненадовић је заједно са осталима држан у оковима под војном стражом на Топчидеру,​ а истрага над њима трајала је два месеца,​ да би на крају били пуштени.((Друга влада Милоша и Михаила,​ 1933, стр. 95)) Међутим кнез Милош је и након истраге сматрао да су га Ненадовићи и Станојевићи заиста мислили убити, па је почео да прети судијама,​ који су пустили оптужене.((Друга влада Милоша и Михаила,​ 1933, стр. 94)) Пошто се више нису осећали сигурни Ацика Ненадовић,​ [[Јеремија Станојевић]],​ [[Јаков Станојевић]] и [[Антоније Мајсторовић]] побегли су 3/15. септембра 1859. под заштиту Турака на Калемегдану.((Друга влада Милоша и Михаила,​ 1933, стр. 95)) Након тога отишли су у Цариград.((Велибор Савић, 2004, стр. 705)) Од кнеза Михаила добио је 1861. пензију.((Велибор Савић, 2004, стр. 709)) Вратио се у Србију. После тога Ацика се више није мешао у политику.((Велибор Савић, 2004, стр. 709)) Поново је био накратко ухапшен 1868. након убиства кнеза Михаила.((Велибор Савић, 2004, стр. 709)) Тада су на смрт били осуђени његови синовци Младен,​ Сима и Светозар Ненадовић.((Велибор Савић, 2004, стр. 710)) Умро је 25. септембра/​7. октобра 1881. у Београду.((Велибор Савић, 2004, стр. 710))
 +
 +===== Литература =====
 +  * Велибор Берко Савић, //​Ненадовићи//,​ Ваљево,​ 2004.
 +  * С. Јовановић,​ //​[[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​Knjige/​Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/​TDJ-0989-005|Уставобранитељи и њихова влада]]//,​ Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд,​ 1933.
 +  * С. Јовановић,​ //​[[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​Knjige/​Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/​TDJ-0989-006|Друга влада Милоша и Михаила]]//,​ Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд,​ 1933.
Штампање