Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_николајевич_веселовски [2018/10/11 21:37]
жељко_тодоровић
александар_николајевич_веселовски [2019/08/20 20:23] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 24: Линија 24:
 }} */ }} */
 ====== Александар Николајевич Веселовски ====== ====== Александар Николајевич Веселовски ======
-**Александар Николајевич Веселовски** (рус. //​Александр Николаевич Веселовский//​) ([[Москва]], 4/16. фебруар 1838 — [[Петроград]], 10/23. октобар 1906), руски историчар,​ теоретичар књижевности и фолклориста. Био је професор универзитета у Петрограду.+**Александар Николајевич Веселовски** (рус. //​Александр Николаевич Веселовский//​) (Москва,​ 4/16. фебруар 1838 — Санкт ​Петербург, 10/23. октобар 1906), руски историчар,​ теоретичар књижевности и фолклориста. Био је професор универзитета у Петрограду.
  
 ===== Биографија ===== ===== Биографија =====
-У [[Москва|Москви]] је завршио основну и средњу школу, а 1858. завршио је историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) Углавном је студирао под руководством [[Фјодор Иванович Буслајев|Фјодора Ивановича Буслајева]].((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) По окончању факултета отишао је у Шпанију,​ где је боравио око годину дана, а након тога по налогу Универзитета у Москви у [[Берлин]]у је слушао предавања из опште и германске филологије.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) После тога боравио је једно време у Прагу, а у Италији је неколико година сакупљао материјал за историју италијанске ренесансе.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) На Универзитету у Москви одбранио је 1870. магистарски рад и постао доцент за историју опште књижевности на Универзитету у Петрограду.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) Докторирао је 1872. радом о славенским и западним легендама //Из истории литературного общения Востока и Запада:​ Славянские сказания о Соломоне и Китоврасе и западные легенды о Морольфе и Мерлине//,​ па је онда био изабран најпре за ванредног,​ а онда и редовног професора.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) Истраживао је и историјски успоређивао различите легенде. Изабран је и за члана Императорске академије наука у Петрограду.((Годишњак IX, 1896, стр. 269)) Био је представник поредбено-историјског правца у руској филологији. Током 1860-их изложио је о стварању митова своју теорију,​ која се разликовала од теорија митолошке школе.((feb-web.ru)) Проучавао је историју књижевне комуникације између Запада и Истока,​ па је у индијској књижевности налазио трагове легенди о Соломону,​ а исто тако трагове које су јеврејске и муслиманске легенде остављале у руској верској поезији и западноевропским причама.((feb-web.ru)) Сличност различитих прича код индоевропских народа објашњавао је заједничким књижевним изворима у далекој традицији. При томе је посебно истицао значај [[Византија|Византије]] у историји европске културе објашњавајући њену улогу посредника између истока и запада.((feb-web.ru))+У Москви је завршио основну и средњу школу, а 1858. завршио је историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) Углавном је студирао под руководством [[Фјодор Иванович Буслајев|Фјодора Ивановича Буслајева]].((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) По окончању факултета отишао је у Шпанију,​ где је боравио око годину дана, а након тога по налогу Универзитета у Москви у [[Берлин]]у је слушао предавања из опште и германске филологије.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) После тога боравио је једно време у Прагу, а у Италији је неколико година сакупљао материјал за историју италијанске ренесансе.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) На Универзитету у Москви одбранио је 1870. магистарски рад и постао доцент за историју опште књижевности на Универзитету у Петрограду.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) Докторирао је 1872. радом о славенским и западним легендама //Из истории литературного общения Востока и Запада:​ Славянские сказания о Соломоне и Китоврасе и западные легенды о Морольфе и Мерлине//,​ па је онда био изабран најпре за ванредног,​ а онда и редовног професора.((Годишњак IX, 1896, стр. 268)) Истраживао је и историјски успоређивао различите легенде. Изабран је и за члана Императорске академије наука у Петрограду.((Годишњак IX, 1896, стр. 269)) Био је представник поредбено-историјског правца у руској филологији. Током 1860-их изложио је о стварању митова своју теорију,​ која се разликовала од теорија митолошке школе.((feb-web.ru)) Проучавао је историју књижевне комуникације између Запада и Истока,​ па је у индијској књижевности налазио трагове легенди о Соломону,​ а исто тако трагове које су јеврејске и муслиманске легенде остављале у руској верској поезији и западноевропским причама.((feb-web.ru)) Сличност различитих прича код индоевропских народа објашњавао је заједничким књижевним изворима у далекој традицији. При томе је посебно истицао значај [[Византија|Византије]] у историји европске културе објашњавајући њену улогу посредника између истока и запада.((feb-web.ru))
  
 Дописни је члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (Академије философских наука) од јануара 1895. Дописни је члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (Академије философских наука) од јануара 1895.
Штампање