Добро дошли на Српску енциклопедију

Александар Степанович Тројански

Александар Степанович Тројански (рус. Александръ Степанович Троянскій) (Казан, 2.? октобар 1835 — 28.? август? 1905), кандидат Казанске духовне академије, писац и дипломата (генерални конзул у Палерму и Женеви), државни саветник.

Живот и рад

Син је свештеника. Учио је на Казанском семинарију и на Казанској духовној академији. Затим је предавао на семинарији у Самари. Године 1860. изашао је из службе и путовао је славенским земљама. Године 1864. ступа у службу у министарству вањских послова. Био је руски конзул у Јањини (данас Грчка), а 1886. премјештен је у Палермо. Године 1893. прелази у Женеву, а 1897. постаје генерални конзул у Пиреју.

Рад A. Тројанског Покушенiя римскихъ папъ подчинить своему престолу православный южно-славянскiя церкви објављен је у преводу Светозара Никетића у Гласнику Српског ученог друштва 23 (1868) 74–154 као: Насртање римских папа на српску и хрватску цркву.

Написао је 1861—63 г. у „Русском Вестник”-у чланке: „Карл Гавличек Боровский”, „Чешкая деревня — село Гудлицы” и „Заметки из путешествия по Далмации и Черногории”. У то вријеме су у листовима „Современной Летописи” и „Московских Ведомостях” његове бројне кореспонденције из Прага, Беча, Загреба, Ријеке и др. и статистичке биљешке о Галицијским Русинима и Истарским Славенима. У „Записках Имп. Географ. Общества по отд. Этнографии” за 1868 г. је написао чланак: „Статистические сведения о Сербии”. Из Палерма Т. је представио и своје дјело: „Сицилия и ее торговля с Россией и с другими странами в 1890 г.” и „Эритрейская колония Италии”.

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1870. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890—1904. 66 (1901) 914 (Аноним).
  • В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860—1875: грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977.

Спољне везе

Штампање