Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алекса_симић [2019/08/20 20:07]
жељко_тодоровић
алекса_симић [2019/11/16 00:03] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 21: Линија 21:
  
 ===== Кнежев чиновник ===== ===== Кнежев чиновник =====
-Рођен је 18/30. марта 1800. у сремском селу Бољевци од оца Ђорђа Симића и мајке Бисеније.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Његов отац Ђорђе борио се у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] и постао је старешина у Крушевцу. Алексина породица је прешла у Крушевац,​ а њега су оставили код Милића Хаџића на школовању у Јакову.((Ана Столић,​ 2003, стр. 10)) Са дванаест година отишао је у Земун, где је пет година био трговачки шегрт и калфа.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) После тога 1817. прешао је у Нови Сад, где се две године бавио трговином.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) У Србију је дошао 1819. године.((М. Маринковић,​ 1998)) Запослио се 1819. као писар у канцеларији кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Након тога од 1820. до 1823. био је писар код [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Његов брат Стојан Симић ступио је у службу кнеза Милоша. Алекса је 1823. постао кнежев ​[[хазнадар]], а од 1824. до 1832. вршио је функцију београдског конзула (безерђан-баша).((М. Маринковић,​ 1998)) Надгледао је делатност београдских хришћанских трговаца,​ који су слали робу преко Београдске царинарнице.((Ана Столић,​ 2003, стр. 12)) Повремено је као конзул обављао и обавештајне послове.((Ана Столић,​ 2003, стр. 13)) Показао се као један од најспособнијих Милошевих чиновника.((Ана Столић,​ 2003, стр. 13)) Добро је познавао турски,​ па је често у име Милоша преговарао са турским представницама. Када је кнез Милош 11. децембра добио [[Хатишериф из 1829.]] дао је Алекси Симићу да га однесе везиру у Београд. Преселио се 1833. у Крагујевац код свога брата [[Стојан Симић|Стојана Симића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Од 1829. до 1833. заједно са братом обављао је за кнеза послове везане са трговином сољу у Влашкој.((Ана Столић,​ 2003, стр. 31)) Трговина сољу је доносила велику зараду.+Рођен је 18/30. марта 1800. у сремском селу Бољевци од оца Ђорђа Симића и мајке Бисеније.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Његов отац Ђорђе борио се у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] и постао је старешина у Крушевцу. Алексина породица је прешла у Крушевац,​ а њега су оставили код Милића Хаџића на школовању у Јакову.((Ана Столић,​ 2003, стр. 10)) Са дванаест година отишао је у Земун, где је пет година био трговачки шегрт и калфа.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) После тога 1817. прешао је у Нови Сад, где се две године бавио трговином.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) У Србију је дошао 1819. године.((М. Маринковић,​ 1998)) Запослио се 1819. као писар у канцеларији кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Након тога од 1820. до 1823. био је писар код [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Његов брат Стојан Симић ступио је у службу кнеза Милоша. Алекса је 1823. постао кнежев хазнадар,​ а од 1824. до 1832. вршио је функцију београдског конзула (безерђан-баша).((М. Маринковић,​ 1998)) Надгледао је делатност београдских хришћанских трговаца,​ који су слали робу преко Београдске царинарнице.((Ана Столић,​ 2003, стр. 12)) Повремено је као конзул обављао и обавештајне послове.((Ана Столић,​ 2003, стр. 13)) Показао се као један од најспособнијих Милошевих чиновника.((Ана Столић,​ 2003, стр. 13)) Добро је познавао турски,​ па је често у име Милоша преговарао са турским представницама. Када је кнез Милош 11. децембра добио [[Хатишериф из 1829.]] дао је Алекси Симићу да га однесе везиру у Београд. Преселио се 1833. у Крагујевац код свога брата [[Стојан Симић|Стојана Симића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Од 1829. до 1833. заједно са братом обављао је за кнеза послове везане са трговином сољу у Влашкој.((Ана Столић,​ 2003, стр. 31)) Трговина сољу је доносила велику зараду.
  
 ===== Милетина буна ===== ===== Милетина буна =====
-[[Милетина буна]] против [[Кнез ​Милош Обреновић|кнеза Милоша]] избила је у јануару 1835, а предводио ју је [[Милета Радојковић]]. Буна је испланирана уочи [[Божић]]а 1835. у кући Алексинога брата [[Стојан Симић|Стојана Симића]]. Поред Алексе и брата му, у планирању буне су учестовали [[Аврам Петронијевић]],​ [[Милосав Здравковић Ресавац]],​ [[Милета Радојковић]],​ [[Ђорђе Протић]] и [[Милутин Петровић Ера]]. Алекса Симић је припадао умереној групи, која је предлагала да се сачека Сретењска скупштина и да се на њој кнез Милош натера да пристане на устав.((Р. Љушић, 1986, стр. 122)) Радикалнија група је била за смену кнеза, али превладала је умеренија струја. Алекса Симић је био у комисији,​ која је радила на нацрту [[Сретењски устав|Сретењског устава]].((Р. Љушић, 1986, стр. 150)) Постао је заједно са братом члан Државног савета.+[[Милетина буна]] против [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]] избила је у јануару 1835, а предводио ју је [[Милета Радојковић]]. Буна је испланирана уочи [[Божић]]а 1835. у кући Алексинога брата [[Стојан Симић|Стојана Симића]]. Поред Алексе и брата му, у планирању буне су учестовали [[Аврам Петронијевић]],​ [[Милосав Здравковић Ресавац]],​ [[Милета Радојковић]],​ [[Ђорђе Протић]] и [[Милутин Петровић Ера]]. Алекса Симић је припадао умереној групи, која је предлагала да се сачека Сретењска скупштина и да се на њој кнез Милош натера да пристане на устав.((Р. Љушић, 1986, стр. 122)) Радикалнија група је била за смену кнеза, али превладала је умеренија струја. Алекса Симић је био у комисији,​ која је радила на нацрту [[Сретењски устав|Сретењског устава]].((Р. Љушић, 1986, стр. 150)) Постао је заједно са братом члан Државног савета.
  
 Године 1835. након доношења Сретењског устава постао је министар за финансије [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].((М. Маринковић,​ 1998)) Након укидања устава био је Милошев ађутант и пуковник. Године 1835. након доношења Сретењског устава постао је министар за финансије [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].((М. Маринковић,​ 1998)) Након укидања устава био је Милошев ађутант и пуковник.
Линија 31: Линија 31:
 Припадао је групи уставобранитеља,​ односно оних, који су уставом настојали да ограниче аутократску власт кнеза Милоша Обреновића. Међу истакнутим противнцима аутократске владавине кнеза Милоша били су: [[Тома Вучић Перишић]],​ [[Димитрије Давидовић]] и [[Ђорђе Протић]].((Небојша Јовановић,​ 2003)) Припадао је групи уставобранитеља,​ односно оних, који су уставом настојали да ограниче аутократску власт кнеза Милоша Обреновића. Међу истакнутим противнцима аутократске владавине кнеза Милоша били су: [[Тома Вучић Перишић]],​ [[Димитрије Давидовић]] и [[Ђорђе Протић]].((Небојша Јовановић,​ 2003))
  
-Након проглашења Турског устава 1839. постао је министар финансија,​ у влади Јеврема Обреновића. У то време су постојала само 4 министра. Када је [[кнез Михаило]] изабран за новога кнеза, једно време кнез Милош га није пуштао у Србију,​ а када му је отац дао дозволу Алекса Симић је отишао по њега у Влашку.((К. Христић,​ 1937, стр. 47)) Међутим,​ пре тога пратио је 1840. кнез Михаила у Цариград,​ где је кнез отишао да се представи султану.((К. Христић,​ 1937, стр. 47))+Након проглашења Турског устава 1839. постао је министар финансија,​ у влади Јеврема Обреновића. У то време су постојала само 4 министра. Када је кнез ​[[Михаило ​Обреновић]] изабран за новога кнеза, једно време кнез Милош га није пуштао у Србију,​ а када му је отац дао дозволу Алекса Симић је отишао по њега у Влашку.((К. Христић,​ 1937, стр. 47)) Међутим,​ пре тога пратио је 1840. кнез Михаила у Цариград,​ где је кнез отишао да се представи султану.((К. Христић,​ 1937, стр. 47))
  
 По доласку кнеза Михаила. [[Јеврем Обреновић]] је побунио неколико нахија против кнежевих тутора,​ па су Тома Вучић, Аврам Петронијевић,​ Алекса Симић, [[Стојан Симић]],​ [[Милутин Савић Гарашанин]] и други морали да се склоне код паше у београдској тврђави.((К. Христић,​ 1937, стр. 48)) Турски покушај посредовања није успео, па су истакнути уставобранитељи,​ укључујући и Алексу Симића морали да оду у Цариград.((К. Христић,​ 1937, стр. 49)) Касније им је допуштено да се настане у Земуну,​ а у Београд су могли да се врате тек у пролеће 1842.((К. Христић,​ 1937, стр.49)) По доласку кнеза Михаила. [[Јеврем Обреновић]] је побунио неколико нахија против кнежевих тутора,​ па су Тома Вучић, Аврам Петронијевић,​ Алекса Симић, [[Стојан Симић]],​ [[Милутин Савић Гарашанин]] и други морали да се склоне код паше у београдској тврђави.((К. Христић,​ 1937, стр. 48)) Турски покушај посредовања није успео, па су истакнути уставобранитељи,​ укључујући и Алексу Симића морали да оду у Цариград.((К. Христић,​ 1937, стр. 49)) Касније им је допуштено да се настане у Земуну,​ а у Београд су могли да се врате тек у пролеће 1842.((К. Христић,​ 1937, стр.49))
Штампање