Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
алекса_јанковић [2017/09/14 20:49]
жељко_тодоровић
алекса_јанковић [2019/08/20 20:09] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија ​
 +| име = Алекса
 +| презиме       = Јанковић
 +| слика =  ​
 +| ширина_слике ​       = 
 +| опис_слике =
 +| дан_рођења ​         = 
 +| месец_рођења ​       = 
 +| година_рођења ​      = 1806.
 +| место_рођења = [[Темишвар]]
 +| држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија]]
 +| дан_смрти ​          = 22.
 +| месец_смрти ​        = јун
 +| година_смрти ​       = 1869.
 +| место_смрти = [[Београд]] ​
 +| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]
 +| боја ​               = 
 +}} */
 +====== Алекса Јанковић ======
 +**Алекса Јанковић** (Темишвар,​ 1806 — Београд,​ 22. јуна 1869), српски политичар и правник. Био је председник владе Србије (1855—1856),​ министар правде,​ просвете и министар спољних послова. Као аустрофил смењен је 1859. доласком на власт Обреновића.
  
 +===== Школовање =====
 +Алекса Јанковић је рођен 1806. године у Темишвару у породици сиромашнога абаџије.((„ЖИ”,​ [[https://​archive.org/​stream/​pomenikznameniti00miliuoft#​page/​196/​mode/​2up|М. Милићевић,​ Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.]])) Основну школу и гимназију завршио је у Темишвару. По препоруци једне ћерке кнеза Милоша прешао је 1834. у [[Крагујевац]],​ где се запослио најпре као писар у окружном суду, а онда у канцеларији кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].((ЖИ)) Помагао је кнезу Милошу и [[Аврам Петронијевић|Авраму Петронијевићу]] да се 1834. шест раније одузетих нахија припоји Кнежевини Србији.((„ЈА”,​ [[http://​scindeks-clanci.ceon.rs/​data/​pdf/​0350-2112/​2004/​0350-21120415239D.pdf|Ђурић Ђ. Алекса Јанковић,​ пречанин у служби Кнежевине Србије,​ Истраживања,​ (15), 239—247]])) Након неколико година дао је оставку и са уштеђеним новцем отишао да студира у Прешов,​ у коме је завршио студиј права. У Пешти је 1838. положио адвокатски испит, па се 1839. вратио у Србију и отворио адвокатску канцеларију.((ЖИ))
 +
 +===== Придружује се Томи Вучићу =====
 +Поново се запослио у државној служби,​ као секретар београдске градске управе и онда као секретар кнежеве канцеларије. Пратио је кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] 1840. приликом његова пута у Цариград. По повратку из Цариграда иступио је из државне службе и стао на страну [[Тома Вучић|Томе Вучића]].((ЖИ)) Пратио је 1842. Тому Вучића када је он преко Панчева и Смедерева отишао да у Крагујевцу заузме топове и преузме војску.((ЖИ)) За време те [[Вучићева буна|Вучићеве буне]] писао је у име Вучића прогласе народу и дипломатске ноте страним владама.((ЈА)) Кнез Михаило је тада напустио Србију,​ а власт су преузели [[уставобранитељи]],​ који су за кнеза довели [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]].
 +
 +===== У време уставобранитеља =====
 +Алекса Јанковић је постао директор кнежеве канцеларије,​ а у Државном савету је у име [[Тома Вучић|Томе Вучића]] водио седнице Савета.((Уставобр. стр. 337.)) Када су лета 1843. под руским притиском Тома Вучић и [[Аврам Петронијевић]] морали да напусте Београд од Аврама је преузео и до новембра 1843. водио министарство спољних послова,​ а онда се вратио на стари положај.((ЈА)) За време кнежева одсуства водио је уместо њега државне послове,​ а јануара 1847. постављен је за министра правде и просвете.((ЈА)) За време револуционарне 1848. као аустрофил подржавао је аустријске реакционарне кругове. Током 1848. Алекса Јанковић је ушао је у траг једнога писма између кнеза Милоша и [[Тома Вучић|Томе Вучића]],​ па је заједно са [[Стеван Книћанин|Стеваном Книћанином]] и Лазаром Зубаном Вучића назвао издајником.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 192—194)) Тома Вучић је онда почетком јуна 1848. тражио од кнеза Александра Карађорђевића да их смени, али када их кнез није сменио поставио је проблем њиховога смењивања пред Петровску скупштину.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 192—194)) Током 1848. на [[Петровска скупштина|Петровској скупштини]] [[Тома Вучић]] је незадовољство народа према уставобранитељима вешто преусмерио на „немачкаре” тј. Србе из Хабсбуршке монархије на високим положајима.((ЈА)) Тада је Јанковић морао да поднесе оставку на положај министра.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 194)) Након 1849. постао је један од најпоузданијих кнежевих људи. Члан је Државнога савета од 1850. Када је Аврам Петронијевић октобра 1851. отишао у Цариград,​ Јанковић је постао вршилац дужности председника владе и министра спољних послова.((ЈА)) На том положају остао је до марта 1852. Као аустрофил заједно са [[Стеван Книћанин|Стеваном Книћанином]] јула 1852. састао се у Петроварадину са аустријским царем [[Фрањо Јосиф|Фрањом Јосифом]],​ припремивши приближавање Србије Аустрији и сусрет цара и кнеза.((ЈА))
 +
 +===== Председник владе =====
 +У владу је ушао децембра 1854. као министар правде и просвете.((Уставобр. стр. 245.)) Према тврдњама аустријскога амбасадора ушао је у владу као аустрофил по претходном споразуму кнеза и Беча.((Уставобр. стр. 245.)) После се вратио на положај директора кнежеве канцеларије. Пред [[Кримски рат]] српска влада га је послала у Беч да би се договорио са руским амбасадором око територија које би Србија могла да добије у случају руске победе.((ЖИ)) Тражио је Босну и Херцеговину и Стару Србију.((ЖИ)) Током 1855. Алекса Јанковић покушава да у владу убаци [[Тома Вучић|Тому Вучића]],​ па је због тога краткотрајно помирио Тому Вучића са кнезом.((Уставобр. стр. 256—257.)) Алекса Јанковић је децембра 1855. постао [[Списак председника влада Србије|кнежев представник тј. председник владе]] и министар спољњих послова.((Уставобр. стр. 257.)) Јанковић се као аустрофил удружио са Вучићевима русофилима. Та влада је наишла на отпор. Француском конзулу се Јанковићева влада чинила превише аустрофилска,​ а кнезу се није свиђало присуство Вучићеваца,​ тако да је влада трајала само око шест месеци.((Уставобр. стр. 257.))
 +
 +===== Смењен доласком Обреновића =====
 +Након смене владе остао је члан Државнога савета. Био је један од ретких на које је кнез могао да рачуна након [[Тенкина завера|Тенкине завере]].((Уставобр. стр. 283.)) У време [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске скупштине]] подржавао је кнеза [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] и залагао се да се војском одржи на престолу.((Уставобр. стр. 450.)) Након смене династија 1858/1859. Обреновићи су се вратили у Србију,​ па су свога противника Алексу Јанковића отпустили из службе,​ не дајући му ни пензију.((ЖИ)) Доласком кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] на власт започео је период помирења,​ па је добио пензију. Умро је у Београду 22. јуна (10. јуна) 1869.((ЖИ))
 +
 +===== Особине према Слободану Јовановићу =====
 +Према [[Слободан Јовановић|Слободану Јовановићу]] био је брз, оштар и бритак.((Уставобр. стр. 255.)) Поред великих канцеларијских способности брзо је и бистро схватао,​ брзо се оријентисао,​ а имао је и велики дар комбинаторике.((Уставобр. стр. 255.)) Међутим његовима комбинацијама недостајала је дубина и чвстоћа. Он сам би се лако одважио,​ али би брзо клонуо,​ када би ударио о јаче препреке.((Уставобр. стр. 255.))
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[https://​archive.org/​stream/​pomenikznameniti00miliuoft#​page/​196/​mode/​2up|М. Милићевић,​ Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.]]
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд 1929, књига 2, 125
 +  * [[http://​serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/​wb/?​action=getbook&​amp;​bookkey=547#​page/​0/​mode/​1up|С. Јовановић,​ Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858),​ Београд,​ 1933.]]
 +  * [[http://​scindeks-clanci.ceon.rs/​data/​pdf/​0350-2112/​2004/​0350-21120415239D.pdf|Ђурић Ђ. Алекса Јанковић,​ пречанин у служби Кнежевине Србије,​ Истраживања,​ (15), 239—247]]
 +  * Радомир Ј. Поповић,​ //Тома Вучић Перишић//,​ Историјски институт,​ Београд,​ 2003.
 +
 +/* {{Start box}}
 +{{Succession box|title=[[Списак председника влада Србије|председник Владе Србије]]|before=[[Алекса Симић]]||after=[[Стефан Марковић]]|years= 28. децембар 1855 —10. јун 1856}}
 +{{End box}} */
Штампање