Добро дошли на Српску енциклопедију

Алексеј Александрович Шахматов

Алексеј Александрович Шахматов (рус. Алексей Александрович Шахматов) (Нарва, 5/17. јун 1864 — Петроград, 16. август 1920), филолог и историчар књижевности, доктор филологије, професор универзитета (Петроград).

Живот и рад

Гимназију је похађао у Москви, а универзитет у Одеси. Године 1890. постаје доцент московског универзитета. У периоду 1891-1894. служио је у Саратову. Године 1894. постаје адјункт петроградске академије, а 1899. постао је редовни академик. Посебно се бавио руским језиком и старом руском литературом, али исто и праславенским језиком и славенском акцентуацијом. Његови научни радови су означили читаву епоху руске и свеславенске науке.

Најважнији радови: „Испитивања у области руске фонетике“ (1893/1894), „Испитивања о језику новгородских повеља 13. и 14. вијека“ (1884), „Испитивања о најстаријим руским љетописним текстовима“ (1908), „Нацрт најстаријега периода историје руског језика“ (1915). О нашем језику је написао: „Прилози историји српско-хрватских акцената“ (1888, 1890), „Јурај Крижанић, о српскохрватском акценту“ (1895).

Написао је аутобиографију „Памяти A. A. Шахматова“. Објављено у ИОРЯС 25 (1920).

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 1904.

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско–словеначка, Београд, 1924. 4 (A. Белић).
  • Српска краљевска академија Год. 17 (1904) 384—385.
  • Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 366—369 (B. B. Колесов).
  • A. A. Шахматов 1864—1920. АН СССР, 1930.
  • Кирило-Методијевска енциклопедия, I–IV, БАН, София, 1985—2003. 4, 529—534 (Д. Димитрова).
  • A. Јелачић: A. A. Шахматов. Летопис Матице српске. Нови Сад 326 (1930) 220—223.

Спољне везе

Штампање