Анастас Манакис
Анастас Манакис |
---|
Рођење: око 1790. Мецово, Турска Смрт: 27. јул 1864. Атина, Грчка Познат као: дипломата, добротвор и револуционар |
Анастас Манакис (грч. Μανάκης, Αναστάσιος) (Мецово, Епир, ? — Атина, 27. јул 1864), грчки револуционар и дипломата и добротвор. Био је генерални конзул Грчке у Србији (1844—1849).
Револуционар
Анастасије Манакис се родио око 1790. године у селу Анилију у Мецову у Епиру. Село су насељавали углавном Власи, који су писали латиницом. Манакиси су трговали стоком у Цариграду. Као богати велетрговци били су познати и ван граница Отоманскога царства. Вође грчке тајне организације Хетерије преместили су свој штаб из Одесе у Цариград, у коме су организовали своју мрежу. Анастасије Манакис је 1818. постао члан хетерије. Грчки рат за независност започео је 1821. када је Александрос Ипсилантис са 2.000 хетериста прешао реку Прут и подигао устанак у Влашкој у Јашију на подручју Молдавије. Манакис је непосредно учествовао у тим догађајима. Након једнога пораза хетериста Манакис је побегао у Аустрију. Након перипетија у Аустрији, која није била наклоњена грчкој револуцији, Манакис се докопао Грчке и Пелопонеза.
Дипломат
Новији извори помињали су његово учешће у рату на територији Грчке, али без детаља. На предлог грчкога политичара Јоаниса Колетиса због образовања, доброг познавања језика и улоге у хетерији послали су у дипломатску мисију у Србију, као конзула револуционарне Грчке. Успешно је обавио поверену му мисију. Поново је послан у мисију у Србију као конзул Краљевине Грчке (1844—1849). Развијао је узајамно пријатељство два народа и донирао је књиге потичући на тај начин учење грчког језика у школама. Успешно је успоставио везе и са Црном Гором.
Добротвор
Након окончања Грчког рата за независност 1821—1829. године Атина је постала главни град, па се Манакис преселио у село Лесиа крај Атине. Донирао је новац за градњу нове сеоске школе и за плате учитеља. Дао је и да се изгради нова црква. Након успоставе Краљевине Грчке разбојништво је било широко распрострањено, па је Манакис купио оружје за цело једно атинско предграђе. Финансирао је градњу још неколико школа и библиотека, а полицији Атине и Пиреја је купио оружје и униформе. Умро је 27. јула 1864. године у Атини.
Академик
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1861.
Литература
- Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила, Београд, 1963.
- С. Терзић: Србија и Грчка, Београд, 1992, стр. 109—110.