Антигон II Гоната (грч. Αντίγονος Γονατάς) (319—239. пре Христа), краљ Македоније, који је учврстио династију Антигонида на македонском трону. Постао је славан због победе над Галима. Владао је Македонијом од 276. пре Христа до 273. пре Христа и поново од 272. пре Христа до 239. пре Христа. Створио је стабилну хеленистичку монархију, која је трајала један век.¹⁾

Антигон Гоната је рођен око 319. пре Христа вероватно у Тесалији. Његов деда је Антигон Једнооки, моћни дијадох и краљ, који је контролисао готово целу Азију све док није погинуо 301. пре Христа у бици код Ипса. Када је Антигон Једнооки погинуо, његово царство су поделили његови непријатељи Селеук, Лисимах, Касандар и Птолемеј. Отац Антигона Гонате био је Деметрије Полиоркет, а мајка му је Антипатерова ћерка Фила.

Антигон је као млад студирао филозофију у Атини. Био је велики пријатељ стоика Зенона. Наставио је и касније са проучавањима филозофије колико су му то прилике допуштале.

Његов отац Деметрије Полиоркет постао је 294. пре Христа краљ Македоније. Деметрије је склопио споразум са Лисимахом и сконцентрисао се да освоји Беотију. Беоћане је на побуну потакао Спартанац Клеоним, али Деметрије је након опсаде заузео Тебу.²⁾ Када је чуо да је Лисимах заробљен код Гета Деметрије је кренуо да искористи Лисимахово одсуство и да му одузме део територија. Међутим Беоћани су се поново побунили, па је Деметрије морао да одустане од Лисимахове територије.³⁾ У међувремену је Антигон Гоната победио Беоћане.⁴⁾ Пир је покушао да помогне Беоћанима, па је напао Тесалију. Деметрије је оставио Антигона Гонату да опседа Тебу, а сам је истерао Пира из Тесалије и вратио се до Тебе. Током опсаде Тебе Деметрије је имао многу непотребних жртава, па је Антигон питао зашто то чини, а Деметрије је био љут зашто га уопште пита како се води битка. Иако Антигона није сматрао једнаким ипак је касније послушао његов савет.⁵⁾ Деметрије је након опсаде која је трајала годину дана 290. пре Христа заузео Тебу уз помоћ својих моћних опсадних справа .

Деметрије Полиоркет је припремао велику војску и флоту да обнови Антигонову краљевину, па су се због тога удружили Птолемеј Сотер, Лисимах и Пир од Епира. Они су 287. пре Христа напали Деметрија. Птолемеј је 287. пре Христа послао велику флоту на Грчку, а Пир и Лисимах су сваки са своје стране истовремено напали Македонију. Деметрије је оставио Антигона Гонатау у Грчкој, а сам је кренуо да спасава Македонију.⁶⁾ Деметрију се побунила војска и прешла је на страну противника. Након тога покушао је да под своју власт врати побуњену Атину, а када то није успео отпловио је за Азију. Антигон Гоната је остао у Грчкој контролишући у то време Коринт, Деметријаду, Халкиду и Пиреј.

Када је Деметрије 285. пре Христа напао Лисимахове поседе у Малој Азији тада је Лисимах наговорио Пира да изврши инвазију на Тесалију и да угрози Деметријаду, али Антигон Гоната је успешно спречио Пиров напад. Селеук је заробио Деметрија 285/284. пре Христа. Деметрије је након тога послао писмо Антигону Гонати, пријатељима и својим официрима.⁷⁾ Тражио је од њих да не верују писмима и печатима, који би могли да буду послати у његово име. Рекао је да га сматрају мртвим и да чувају преостале градове у име Антигона Гонате.⁸⁾ Антигон Гоната је писао Селеуку нудећи му преостале територије, само да му ослободи оца. Тек након Деметријеве смрти 283. пре Христа Антигон Гоната се почео сматрати краљем. Међутим он је држао само неколико градова у Грчкој, контролисао је неколико лука, имао је значајних пријатеља у неким градовима и полагао је право на македонски трон.

Током 282. пре Христа Селеук је заратио против Лисимаха и победио га је 281. пре Христа у бици код Корупедија. Након тога прешао је у Тракију, где га је убио његов дотадашњи савезник Птолемеј Кераун. Птолемеј Кераун је након тога преузео македонски трон. Антигон Гоната је тада покушао да поврати Македонију под власт Антигонида, али Птолемеј Кераун га је победио. Током 280. пре Христа Гали су извршили инвазију Македоније. Победили су македонску војску и бици, у којој је погинуо македонски краљ Птолемеј Кераун. Након пљачке Македоније Гали су кренули да пљачкају Грчку. Антигон је учествовао у борбама против Гала, али Етолци су преузели вођство у отпору навали Гала. Након пораза крај Делфа Гали су се повукли. Антигон је успео да порази Гале 277. пре Христа крај Лисимахије на Трачком Херсонезу.⁹⁾ Гали су очекујући добар плен упали у Антигонову заседу и доживели су велики пораз.¹⁰⁾ Након победе над Галима Антигон Гоната је полагао право на маедонски трон.

Антигонова војска са којом је кренуо да осваја Македонију била је великим делом плаћеничка. Имао је много галских плаћеника. Антигон је на превару заузео Касандреју, коју је пре тога држао под опсадом.¹¹⁾ Аминија се претварао да бежи од Антигона и да га издаје, на тај начин ушао је у Касандреју, а онда је из Касандреје помогао Антигону да уђе и заузме град.¹²⁾ Антигон се цело време након Деметријеве смрти сматрао краљем Македоније. Контролу над Македонијом успоставио је 276. пре Христа.¹³⁾ Пријатељство са Антиохом осигурао је дипломатским браком. Оженио се својом нећаком Филом II, ћерком Стратонике I и Селеука. Стратоника I је била Деметријева ћерка, тј. сестра Антигона Гонате. Када се Антигон оженио имао је преко 40 година, а Фила је је вероватно имала 18 година. Родила му је сина Деметрија II.

Пир се 274. пре Христа вратио из Италије. Његов поход у Италији окончао се неуспешно. Још увек је држао Епир. Вратио се са 8.000 војника, али пошто је остао без новца био му је потребан рат`да би војску платио пљачком.¹⁴⁾ Био је љут на Антигона Гонату, јер му није послао помоћ док је ратовао у Италији. Пир је због свега тога кренуо на Македонију, заузео је неколико градова у Македонији, а на његову страну је онда прешло неколико хиљада македонских војника. Након тога Пир је кренуо за Антигоном, који се повукао у узак пролаз. Антигонови Гали су били исечени након жилавога отпора, а онда се Антигонова фаланга предала Пиру.¹⁵⁾ Антигон Гоната је успео да побегне. Изгубио је готово целу Македонију сем неколико приморских градова.

Пир је заузео и античку престолницу Македоније Еге (Вергину), у којој је оставио гарнизон Гала, који су увредили Македонце прекопавајући гробове македонских краљева тражећи злато.¹⁶⁾ Пир од Епира је пропустио прилику да докрајчи Антигона и задовољио се само да га вређа. Није учинио готово ништа да уништи остатке пораженога непријатеља, а прихватио се новога похода. Дошао му је Клеоним из Спарте и тражио је од њега да изврши инвазију Спарте. Пир од Епира је кренуо 272. пре Христа у рат да он зауме Пелопонез и да Клеонима посади на трон Спарте.¹⁷⁾ Кренуо је са 25.000 пешака, 2.000 коњаника и 24 слона.¹⁸⁾ Краљ Спарте Ареј I се са војском налазио на походу на Криту, па је у Спарти било мало војске.¹⁹⁾ Спартанци су пружили жесток отпор, а било је већ много рањених или погинулих када им је стигла помоћ од Антигонова генерала из Коринта.²⁰⁾ Након тога стигао је и Ареј I са 2.000 војника. Због доласка помоћи Пир је одустао од тога похода и одмах кренуо у нови поход.

У Аргосу је владао Антигонов савезник Аристип, а његов противник Аристеј је позвао Пира да му помогне да преузме град.²¹⁾ Антигон Гоната је са својом војском дошао до Аргоса и заузео јак положај близу града. Пир је изазивао Антигона да изађе у равницу у отворену битку, али Антигон је одбио да прихвати битку. Рекао је да се он ослања много више на прилике, него на оружје.²²⁾ Аргивци су се бојали да њихов град не постане ратно поприште, па су молили обе стране да остану неутралне. Оба краља су се сложила, али Пир је и даље планирао да заузме град. У сред ноћи Пир од Епира је ушао у Аргос кроз капије које му је отворио Аристеј. Пирови галски плаћеници заузели су трг, али Пир је имао проблеме да проведе слонове кроз уску капију. То кашњење дало је Аргивцима довољно времена да се окупе, заузму јаке тачке и затраже по куририма помоћ од Антигона Гонате.

Када је Антигон чуо да је Пир на превару напао град кренуо је да помогне Аргивцима. У исто време стигао је и спартански краљ Ареј I са Крићанима и Спартанцима и напао је Гале на градском тргу.²³⁾ Пир је сазнао да се Гали налазе у тешком положају, па је кренуо да им помогне, али пролазећи кроз уске уличице по мраку залутали су, па су чекали да сване. Када је Пир ујутро схватио колико су противници јаки одлучио је да се повуче, али приликом повлачења дошло је до велике гужве на уској градској капији и у тој гужви Пир је погинуо.²⁴⁾ Када је Антигонов син Алкионеј пред свога оца бацио одсечену Пирову главу Антигон Гоната је ударио свога сина и назвао га варваром. Бризнуо је у плач сећајући се свога деде Антигона и оца Деметрија Полиоркета и њихових обрта судбине.²⁵⁾

Након Пирoве погибије 272. пре Христа Антигон Гоната је вратио под своју власт територије које му је Пир био отео. Антигон је поред Македоније контролисао многе стратешки важне тачке у Грчкој. Били су то Коринт, Трезен, Епидаур, Мегара, Саламина, Елеузија, Пиреј, Суниј, Рамној, Халкида и Еретрија. Најважнији му је био град Деметријада у Тесалији, добро утврђен град, у који се могло сместити и 20.000 до 25.000 војника. Антигон Гоната је одржавао значајне политичке везе са локалним политичарима у свим тим градовима, а поред њих у Атини, Аргосу, Мегалополису, Елиди, Етолском савезу и помало Ахајском савезу. Коринт је још од 303. пре Христа имао Деметријев гарнизон, а много година гарнизоном је командовао Антигонов полубрат Кратер. Антигон је знао да Грци воле слободу, па је зато избегавао директну власт и Грке је контролисао преко посредника. Полибије је рекао да ниједан владар није поставио више апсолутних владара од Антигона.

Изгледа да је био у добрим односима са Антиохом I, јер је његова сестра Стратоника I била удана за Антиоха. Такав савез угрожавао је Птолемејски Египат. Атина и Спарта су као некад доминантне државе Грчке биле увређене због Антигонове хегемоније. Док су некад та два града били смртни непријатељи ујединили су се због некадашњега поноса. Атињанин Хремонид је, охрабрен по свој прилици од Египта, наговорио Спарту и Атину да објаве рат Антигону Гонати. Рат је познат као Хремонидски рат и трајао је од 267. пре Христа до 261. пре Христа. Антигон је копненом војском пустошио Атику, а са морске стране је блокирао Атину. Током тога похода уништио је Посејдонов храм на улазу у Атику. Птолемеј II Филаделф је послао флоту да би одблокирао Атину и да би помогао Атињане. Eгипатски адмирал Патрокло искрцао се на ненастањеном острву крај Лауријума и утврдио га као базу за поморске операције. Селеукидско царство је имало склопљен мировни споразум са Египтом. Међутим Антиохов зет, краљ Кирене Магас од Кирене наговорио је Антиоха да искористи прилику док траје рат у Грчкој и да нападне Египат. Птолемеј је као протумеру послао пирате да пљачкају и нападају Антиохове земље и провинције, а у исто време копнена војска је водила дефанзиван рат задржавајући јачу Селеукидску војску. Птолемеј II Филаделф је обранио Египат, али није могао да обрани Атину. Антигон је држао Атину под опсадом чак и кад је Александар Епирски напао Македонију. Краљ Спарте је покушао пробити блокаду, али је при том погинуо. Пошто су биле изнурене ратом и пустошењем њихове територије Атина и Спарта су 261. пре Христа склопиле мировни споразум са Антигоном Гонатом. Антигон је наставио да контролише Грчку.

Птолемеј II се наставио мешати у грчке послове. То је довело до рата 261. пре Христа у коме су се Антигон II Гоната и Антиох II борили против Птолемеја II. Под комбинираним нападима Селеукидског царства и Антигона, Египат је изгубио многе поседе у Малој Азији и Феникији те град Милет, који је држао египатски савезник Тимарх од Милета. Птолемеј је 253. пре Христа склопио мир препуштајући територије Селеукидима и потврђујући Антигонидима првенство у Грчкој.

Коринт је представљао врата Пелопонеза и град од стратешке важности. Антигон је дуго планирао да заузме град. Изгледа да је отровао тиранина Коринта Александра. Њега је наследила његова жена Никеја. Антигон Гоната је послао свога сина Деметрија II Македонскога и Никеји је понудио да се венча за Деметрија, који је био много млађи од ње.²⁶⁾ Она је пристала на венчање, али није предавала акрополу. Антигон Гоната је отпратио Никеју на венчање, а онда је дошао до акропоља у Акрокоринту. Гарда у акропољу га је пустила мислећи да је он пријатељ пошто је било у току венчање Никеје са Антигоновим сином.²⁷⁾ Када је тако на превару заузео Акрокоринт Антигон Гоната је ту сместио свој гарнизон.

Када је отклонио вањске претње, Антигон II Гоната се почео суочавати са унутрашњим проблемима. Главна опасност је била у грчкој жељи за слободом. Арат је 251. пре Христа из Сикиона истерао тиранина, који је владао Коринтом уз Антигонов благослов. Арат је позвао избегле, па је дошло до поделе унутар града. Бојећи се да ће Антигон искористити поделе унутар Сикиона Арат је придружио град Ахајском савезу. Антигон Гоната је неуспешно покушао да потплати Арата давајући му велики новац. Међутим Арат је тај новац поделио суграђанима, а са тим новцем и новцем и Птолемејевим новцем ујединио је Сикион. Антигон је након тога неуспешно покушавао да код Птолемеја посеје сумњу у Арата, само да би изазвао расцеп између Арата и Птолемеја.

Арат је 243. пре Христа заузео стратешки важан Акрокоринт, који је контролисао Коринтску превлаку. На ту вест побунио се и Коринт и прешао у Ахајски савез. Након тога Арат је заузео Лехај и заробио је 25 Антигонових бродова. Ти Антигонови неуспеси довели су до опште побуне против Македонаца. Ахајском савезу су након тога приступили Мегара,Трезен и Епидаур. Након тога Арат је упао у Атику и пљачкао је Саламину. Заробљене Атињане слао је у Атину без откупа, са циљем да и Атину наведе на побуну. Антигон је ипак успео да задржи Атину и остатак Грчке.

Антигон Гоната је умро 239. пре Христа остављајући своју краљевину сину Деметрију II Македонскоме. Антигон није био тако успешан војсковођа попут његова оца, него се више ослањао на политичка средства, лукавство, стрпљивост и упорност. Владао је делећи Грке и владајући њима индиректно преко тирана. Тиме је зауставио политички развој код Грка и учинио их лаким пленом за Римљане.

• Јустин
• Плутарх, Деметрије
• Плутарх, Пир
• Janice J. Gabbert, Antigonus II Gonatas, A Political Biography, Routledge, 1997, ISBN 0-415-01899-4

Antigon Gonata