Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
антигон_iii_досон

Антигон III Досон

Антигон III Досон (грч. Αντίγονος Δώσων) (263—221. пре Христа), владар Македоније као регент у име малолетнога Филипа V Македонскога од 229. до 227. пре Христа, а краљ Македоније од 227. пре Христа до 221. пре Христа. Припадао је споредној династији Антигонида. Након смрти Деметрија II Македонскога победама над Дарданима, Етолцима и Тесалцима за две године је вратио изгубљене територије и консолидирао је краљевину. Победио је Спарту у одлучној бици код Селасије 222. пре Христа и окончао је Клеоменов рат. Обновио је македонску доминацију на Пелопонезу и у средишњој Грчкој и основао је Хеленски савез.1)

Регент Македоније

Антигонов отац је био Деметрије Лепи, син Деметрија Полиоркета и Птолемејиде. Деметрије Лепи је био краљ Кирене око 250. пре Христа, након смрти Магаса од Кирене. Антигон Досон је био унук Деметрија Полиоркета и рођак Деметрија II Македонскога. Када је 229. пре Христа Деметрије II Македонски погинуо у бици са Дарданима наследник престола био је малолетни Филип V Македонски. Македонско племство је именовало Антигона Досона за регента Македоније по свој прилици зато што је био најближи Филипов рођак. Према Плутарху надимак Досон добио је због обичаја да не испуњава обећања.

Консолидација прилика на северу и у Тесалији

Деметријева смрт представљала је сигнал за македонске непријатеље, па су Дардани извршили инвазију под командом Лонгара.2) Ситуација на северној граници сигурно је била први Антигонов приоритет. Победио је Дардане и вратио је под македонску власт долину Вардара вероватно до Демир Капије.3) Антигон се одмах као регент суочавао и са побуном у Тесалији. Изгледа да су Етолци извршили инвазију Тесалије док је Антигон био заузет заустављањем дарданске инвазије на северу Македоније.4) Антигон је победио Етолце и онда је сузбио побуну у Тесалији.

Атина, Беотија и Ахајски савез искориштавају слабост Македоније

Кризу у Македонији искористили су и Атињани. Еуриклеида је позвао Арата, који је преговарао са Диогеном, командантом македонскога гарнизона у Пиреју. Атињани и Арат платили су Диогену 150 таланата, па је Диоген напустио Пиреј и Мунихију.5) Атина је 229. пре Христа коначно била слободна. Беотија је након победе Деметрија II Македонскога над Етолцима пала под власт Македоније 235. пре Христа,6) али одмах је искористила кризу у Македонији, па је постигла независност од Македоније.7) Удружила се са Ахајским савезом. Арат је због слабости Македоније на Пелопонезу успео да наговори и тиранина Аристомаха од Аргоса да се попут Лидијада прикључи Ахајском савезу и одрекне тираниде.8) Аргос и Фил су примљени у Ахајски савез, а Аристомах је 228. пре Христа био изабран за стратега Ахајскога савеза.9)

Поход у Карији 227. пре Христа

Када је осигурао северне границе, угушио побуну у Тесалији и неколико пута победио Етолце он је током 228. пре Христа успоставио мир са Етолцима. Етолцима је остала контрола над кланцем Термопиле.10) Антигон је 227. пре Христа кренуо на поход у Карију. Не зна се тачно, која је сврха похода, али се претпоставља да је био усмерен против Атала I након његове победе над Антиохом Хијераксом.11) На путу према Карији Антигонови бродови су се због осеке насукали на граници Беотије.12) Беоћани су очито очекивали неки напад, па је стигла њихова коњица. Промакедонски оријентисан Неон је поштедио Антигона.

Постаје краљ

Антигон се 227. пре Христа оженио Филиповом мајком, али са њом није имао деце, па није постојала опасност да се угрожава Филип V Македонски као престолонаследник. Те године Антигон III Досон је узео круну и постао краљ. У Пели је избила побуна, тако да је чак и палата била под опсадом, а Антигон је изашао пред народ без гарде и бацио круну и пурпур у масу и рекао да нађу себи другога краља.13) Својим поступком и речима смирио је масу, која је онда од њега тражила да узме краљевска обиљежја. Пристао је тек када су кажњене коловође побуне.14)

Клеоменов рат

Арат позива Антигона Досона да се умеша у Клеоменов рат

Током Клеоменовога рата Спарта је побеђивала Ахајски савез. Ахајски савез се нашао у веома тешкој ситауцији. Када су и Атина и Етолски савез одбили да им помогну Ахајци су тражили мир од Клеомена.15) Клеомена су позвали да преузме вођство и постане стратег Ахајскога савеза. Арат је успео да спречи споразум Ахајаца и Клеомена III. Пошто су након тромесечне опсаде Сикиона Ахајци били у очајном стању Арат је 224. пре Христа наговорио Ахајски савез да склопи савез са македонским краљем Антигоном III Досоном. Арат је наговорио Ахајце да Акрокоринт предају Антигону.

Антигонова интервенција на Пелопонезу

Антигон III Досон је водио велику војску од 20.000 војника и 1.300 коњаника. Када је Клеомен чуо за македонско напредовање према Пелопонезу обуставио је опсаду Сикиона и изградио је палисаду и ископао ровове на Онејским планинама крај Коринта.16) Клеомен III је настојао да избегне директан сукоб са македонском фалангом. Македонска војска је много пута покушала да разбије одбрамбене линије и дође до Лахеја, али одустали су тек након великих губитака. Антигон је онда одлучио да крене на Сикион. Арат је са друге стране напао Аргос, па пошто је Аргос био пред падом Клеомен је ту послао појачање, али како ни они нису успели Клеомен је напустио Коринт и повукао се до Аргоса. Антигон III Досон је одмах након спартанскога повлачења заузео Коринт. Клеомен је дошао до Аргоса и када је био близу успеха појавила се македонска фаланга. Клеомен је тада одустао и од Аргоса. Антигон Досон је након опсаде заузео Тегеју, а на препад је заузео Орхомен и Мантинеју.17) Клеомену је остала само Лаконија. По повратку у Егиј Антигон је проглашен хегемоном (врховним командантом) савезничких снага. Крајем 224. пре Христа формирао је Хеленски савез (symmachia), у чији састав су ушли Македонија, Ахајски савез, Тесалија, Епир, Акарнанија, Беотија и Фокида. Хеленски савез није имао благајну, а његове одлуке требали су да ратификују чланови савеза.

Битка код Селасије

У лето 222. пре Христа Антигон Досон је сазвао бројну војску из Македоније. Укупно је Антигон имао 29.200 војника.18) Клеомен се са 20.000 војника позиционирао на прелазу Селасијима. Антигон се са својом војском улогорио на краткој удаљености од спартанске војске. Утврдио је да се спартанска војска налази на добром положају, па је неколико дана настојао да нађе слабу тачку. У бици код Селасије победили су Македонци. Након пораза код Селасије Клеомен се повукао у Спарту. Грађанима је рекао да прихвате Антигонове услове, а он сам је побегао у Египат. Антигон III Досон је тријумфално ушао у Спарту, као први страни освајач. Ипак са становништвом је милостиво поступао. Опозвао је Клеоменове реформе, вратио ефоре, али није обновио установу краљева.

Смрт

Неколико дана након пада Спарте Македонија се суочавала са инвазијом Дарданаца, па се Антигон вратио у Македонију остављајући гарнизоне у Акрокоринту и Орохомену. Победио је у одлучној бици Дарданце. Тауриона је оставио као свога представника у Грчкој. Умро је од пуцања крвнога суда у врату док је издавао наређења. Након његове смрти на власт је дошао малолетни Филип V Македонски.

Литература


Antigon III Doson

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Хамонд стр. 338
3) , 4)
К. А. Х 7.1 стр. 454.
5)
Плутарх Арат 34
6) , 12)
Полибије 20.5
7)
Walbank стр. 455
8) , 9)
Плутарх Арат 35
10) , 11)
Хамонд стр. 343
13) , 14)
Јустин 28.3
15)
Плутарх Клеомен 15
16)
Плутарх Клеомен 20
17)
Плутарх Клеомен 23
18)
Полибије 2.65
антигон_iii_досон.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/09 22:50