Аполон Александрович Мајков

Аполон Александрович Мајков (рус. Аполон Александрович Майков) (Москва, 28. јул/9. август 1826 — Москва, 17/30. октобар 1902), руски филолог, слависта, историчар и публициста. Био је управник Императорских московских позоришта, оснивач Друштва драмских писаца и оперских композитора.

Биографија

Уписао се 1844. на Универзитет у Москви.1) Током студија највише је слушао Погодина и Јосифа Максимовича Бођанскога.2) Дипломирао је 1847, а магистрирао је 1857. Кратко време радио је на Универзитету, а онда је био чиновник у владимирској губернији и код московског губернатора.3) Био је директор царских позоришта у Москви (1887—1898) и био је главни управник (хофмајстор) руског царског двора (1888—1902).4) Када су студенти Загребачког свеучилишта 1875. потписали петицију, у којој су од аустријског цара тражили да окупира Босну и Херцеговину, тада им је Мајков одговорио низом чланака у којима је негирао постојање хрватског народа.5) Тврдио је да је Хрватска пропала у средњем веку, а да оно што се назива Хрватска ствара аустријска власт.6)

Главни велики рад му је био: Историја српскога језика по ћириличним споменицима у вези са историјом народа (История сербского языка по памятникам, писанным кириллицей, в связи с историей народа, 1857).7) То његово дело садржавало је филолошке расправе и историју написану по областима. То дело о историји српског језика привукло је више пажњу историјом.8) Део дела превео је Ђура Даничић.9)

Од осталих његових радова за српску историју значајни су били:

  • О пороти код Јужних Словена (О суде присяжных у южных славян ,1861)10)
  • О земљишном поседу старе Србије (О земельной собственности в древней Сербии)11)
  • Шта је то пронија у старој Србији (Что такое ирония в древней Сербии)12)

Написао је и следеће радове:

  • О славистици у Русији (О славяноведении в России)13)
  • Православље на истоку (Православие на Востоке)
  • Диоба Турске (Раздел Турции)
  • Две епохе конгреса (Две эпохи конгрессов)14)

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1858. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован 1864. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2 (Н. Радојчић).
  • Милорад Екмечић, Стварање Југославије: 1790—1918, том 2, Просвета, Београд, 1989.
  • Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 229 (В. П. Гудков).
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 475 (Ђ. Бубало).

Спољне везе

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, књига 2, стр. 728
2) , 3) , 4) , 7) , 8) , 9)
НА
5) , 6)
Милорад Екмечић, 1989, стр. 336
11) , 12) , 13) , 14)
МА
Штампање