Еумен III (грч. Εὐμένης Γʹ) (до 129. пре Христа), познат и као Аристоник (грч. Ἀριστόνικος), самопроглашени краљ Пергама и вођа побуне против римске власти у Малој Азији. Био је незаконити син Еумена II. Када је Атал III 133. пре Христа опоруком оставио своју краљевину Римљанима, власт је преузео Аристоник и подигао је устанак против Римљана. Након почетних успеха доживео је поморски пораз, након кога се повукао у унутрашњост мале Азије, где је основао утопијски град-државу Хелиополис.¹⁾

Када је 133. пре Христа умро краљ Пергама Атал III он је опоруком оставио своју краљевину Римљанима.²⁾ Међутим, Римљани су преспоро реаговали, тако да је ту паузу искористио Аристоник, који је био незаконити син Еумена II,³⁾ који је владао Пергамом од 197. пре Христа до 160. пре Христа. Аристоник је преузео власт у Пергаму као краљ Еумен III.

Грчки градови на обали Мале Азије су се бојали Римљана па нису одмах прихватили Аристоникову власт. Покушао је да добије подршку становништва, па је обећао слободу грчким градовима на обали. Неки градови су признали одмах његову власт, а неке је морао да потчини уз помоћ оружја, а то су били Минд, Колофон и Самос.⁴⁾ Аристоник је своје седиште најпре успоставио у Леуки. Римљани су покушали да придобију становништво давањем грађанства, али бројни градови су ипак прешли на страну Аристоника, а били су то Тјатира, Трал, Ниса, Фокеја, Стратоника и Аполонија.⁵⁾ Ефез је стао на страну Римљана и послао је флоту, која је победила Аристоника крај Киме, па је он морао да се склони у унутрашњост Мале Азије.⁶⁾ Након тога пораза избегавао је заробљавање путујући од базе до базе. Придружио му се филозоф стоик Блосије из Куме, који је био познат по својој подршци Тиберију Граху. Обећао му је да ће основати државу Хелиопољ у којој ће сви бити слободни.

У средишњим деловима Анадолије основао је утопијски град државу-Хелиополис, тј. “град Сунца”, у коме су сви грађани били слободни и једнаки.⁷⁾ Аристоник је обећао ослобађање робова и укидање дугова и на тај начин укидање свих зала, које је донела римска власт.⁸⁾ Римљани су били још више узнемирени таквим развојем догађаја, поготово, јер су били погођени Првим устанком робова на Сицилији 135—132. пре Христа. Већина модерних проримских историчара сматра да је Аристоник повукао тај потез из очаја након великога поморскога пораза и да ту нема никаквога револуционарне црте.⁹⁾ Истичу да је Аристоник заправо бранио монархију.

Прву војску против Аристоника предводио је 131. пре Христа Публије Лициније Крас Муцијан уз значајну подршку више краљева Мале Азије, а радило се о војсци Никомеда II од Битиније, Митридата V од Понта, Аријарата V од Каподокије и Пиламена од Пафлагоније.¹⁰⁾ Муцијан је био више заинтересован за пергамску ризницу него за битку, тако да је под његовим вођством римска војска изгубила битку.¹¹⁾¹²⁾ Аристоник је заробио Краса Муцијана, који је онда напао чувара, па га је стража онда усмртила.¹³⁾ Његову главу однели су Аристонику, а тело су му сахранили у Смирни.¹⁴⁾

Конзул Марко Перперна је кренуо 130. пре Христа са римском војском да сломи Аристоникову побуну. Победио је у првој бици Аристоника, који се онда склонио у Стратонику, која је глађу натерана на предају. Перперна је ту заробио Аристоника 129. пре Христа.¹⁵⁾ Међутим Перперна је изненада умро, а пергамско благо и Аристоник одвезени су за Рим.¹⁶⁾ Након предаје са Аристоником су парадирали кроз Рим, заточили су га у Тулијануму и онда су га погубили дављењем у ћелији.

Након Аристоникове смрти грађани Хелиополиса се нису предавали. Сенат је послао конзула Манија Аквилија Старијега да оконча побуну. Пошто се Маније Аквилије Старији суочавао са градовима које опсадом није лако могао да присили на предају прибегао је отровима. Отровао је воду, којом се снабдевало становништво опседнутих градова. Чак су и у Риму били згађени тако варварским поступком свога команданта.

• Еутропије
• Апијан, Митридатови ратови
• Велеј Патеркул
• Јустин
• Флор
• Страбон
• Тит Ливије
• Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
• H. H. Scullard,From the Gracchi to Nero: A History of Rome 133 BC to AD 68, Routledge 2010, ISBN 978 0 415 58488 3

Aristonik