Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
атал_i

Атал I

Атал I (зван и Атал I Сотер) (269. пре Христа — 197. пре Христа), најпре владар Пергама од 241. пре Христа, а затим и краљ Пергама од 238. пре Христа до 197. пре Христа. Наследио је Еумена I као његов рођак и усвојени син. Познат је по великој победи над Галаћанима, келтским племенима, која су након пресељења из Тракије у Малу Азију пљачкала, пустошила и утеривала данак државама и градовима Мале Азије. Због те победе Атал је добио надимак Сотер (спасилац), титулу краља, а изграђен је и тријумфални споменик познат по чувеној статуи Гал на самрти.1)

Као храбар и способан генерал и лојалан савезник Римљана играо је значајну улогу у Првом и Другом македонском рату, које је Рим водио против Филипа V Македонскога. Бројним поморским операцијама угрожавао је македонске интересе на Егеју. Током првога рата освојио је Егину, а током другога Андрос. Два пута је замало избегао да буде заробљен. Био је заштитник грчких градова Мале Азије, а себе је приказивао представником Грка у борби против варвара. Током своје владавине створио је од Пергама значајну силу. Умро је 197. пре Христа, нешто пре краја Другога македонскога рата. Наследио га је син Еумен II.

Рани живот

Мало се зна о Аталовом раном животу. Рођен је као Грк. Син је Атала и Антиохе. Оснивач династије Аталида Филетер и отац Еумена I имали су трећега брата. Старији Атал је био син тога трећега брата, тј. Филетер му је био стриц. Филетер је био стриц и Еумену I, тако да су Еумен I и старији Атал били блиски рођаци. Атал I је био још млад, када му је умро отац, старији Атал. Тада је Еумен I усвојио свога рођака Атала I,2) који је наследио трон након Еуменове смрти 241. пре Христа.

Победа над Галаћанима

Према Паусанији највећи Аталов потхват била је победа над Галаћанима. Галаћани су били Гали (Келти), који су најпре извршили инвазију Балкана и Грчке 280. пре Христа, а онда су прешли из Тракије у Малу Азију. Населили су се у подручју званом Галатија. Још од времена Филетера Галаћани су представљали велики проблем за Пергам и за целу Малу Азију. Пљачкали су и изнуђивали данак од готово целе Мале Азије.3) Еумен I је по свој прилици плаћао данак попут свих осталих владара Мале Азије. Међутим Атал I је био први владар, који је одбио да им плаћа данак.4) Галаћани су због тога одлучили да нападну Пегам. Атал их је пресрео крај извора реке Каикос и победио је Гале.5)

Након одлучујуће победе Атал је узео надимак Сотер (Спасилац) и титулу краља.6) Пре њега Еумен I је владао као краљ, али није узео титулу краља. Победа над Галаћанима донела је Аталу легендарну славу. На акропољу у Пергаму подигнут је тријумфални споменик, у чијем саставу је била и легендарна скулптура „Гал на самрти”.

Освајања Селеукидске Мале Азије

Гали су неколико година након првога пораза поново напали Пергам заједно са савезником Антиохом Хијераксом, који је тада из Сарда владао Селеукидском Малом Азијом. Антиох Хијеракс је био млађи брат Селеука II Калиника. Атал је победио и Гале и Антиоха у две битке, бици код Афродизија и у другој бици на истоку. Атал је победио и самога Антиоха Хијеракса у неколико битака на Хелеспонтској Фригији, где је Антиох изгледа тражио уточиште код свога таста Зијела, краља Битиније. Атал је победио у бици крај Сарда 228. пре Христа и у коначној бици у Карији. Након тих победа контролисао је целу Селеукидску Малу Азију северно од Таурус планина.7) Успевао је да задржи увећане територије и поред неколико покушаја Селеука III Керауна да врати изгубљене територије.

Ахејева контраофанзива

Селеук III Кераун је кренуо са великом војском преко Таура, али убила су га 223. пре Христа два припадника његовога обезбеђења.8) Заповедништво над војском преузео је генерал Ахеј. Иако је војска тражила од Ахеја да узме краљевску круну он је одбио и одлучио је да чува трон за младога Антиоха III Великога.9) Антиох III Велики прогласио је Ахеја за намесника свих области северно од Таура. Ахеј је у року од две године повратио све изгубљене селеукидске територије, натерао је Атала да се затвори у Пергам, а сам је узео титулу краља.10)

Антиох III Велики побеђује Ахеја

Током 218. пре Христа, док је Ахеј био у походу јужно од Таура у Писидији, Атал је искористио прилику, па је уз помоћ трачких Гала повратио изгубљене територије.11) Када се Ахеј 217. пре Христа као победник вратио са похода на Селге у Писидији обновио је рат са Аталом.12) Тада је Антиох III Велики окончао свој рат са Птолемејем IV Филопатором, склопио је споразум са Аталом, па су Атал I и Антиох III Велики кренули у заједнички поход против Ахеја.13) Током 216. пре Христа Антиох је прешао Таур, а након двогодишње опсаде заузео је Сард 214. пре Христа.14) Међутим акропољ у Сарду је још увек остао под контролом Ахеја. Ахеја су коначно ухватили преваривши га да га спасавају.15) До 213. пре Христа Антиох је поново вратио контролу над својим територијама у Малој Азији.

Први македонски рат

Пошто није успевао на истоку Атал је своју пажњу окренуо западу. Нешто пре 219. пре Христа постао је савезник Етолскога савеза, првенствено јер је био забринут плановима Филипа V Македонскога. Рим је био у рату са Ханибалом за време Другога пунскога рата, па је био забринут због савеза склопљенога 215. пре Христа између Ханибала и Филипа V Македонскога.16) Тај савез је довео до Првога македонскога рата. Римска република и Етолски савез склопили су споразум 211. пре Христа, а по споразуму могли су да додају нове чланове савеза.17) Атал је био један од чланова савеза.18) Изабран је за једнога од стратега Етолскога савеза,19) а током 210. пре Христа његова војска је изгледа учествовала у заузимању Егине. Егина је постала Аталова база за операције у Грчкој.20)

Током пролећа 209. пре Христа Филип је кренуо на југ. Савезничке снаге су изгубиле две битке код Ламије. Атал је током јула отишао у Грчку и у Егини му се придружио римски проконзул Публије Сулпиције Галба. Током 208. пре Христа здружена флота од 35 пергамских и 25 римских бродова није успела да заузме Лемно. Успели су међутим да пустоше оство Парапетос. Атал и Галба су након тога присуствовали састанку Етолскога савета у Трахинијској Хераклеји, а Филип V Македонски је сазнао за састанак, па је пожурио да разбије конференцију и ухвати Атала, али у томе није успео.21)22) Римљани и Атал су напали, заузели и опљачкали Ореј на Еубеји и главни град западне Локриде Опус.23) Плен из Ореја припао је Римљанима, а плен из Опуса припао је Аталу. Због плена римска војска и Атал су се раздвојили, па је Филип V Македонски то искористио и изненада је напао Опус. Атал је тада једва умакао до својих бродова.24)

Филип је био повезан са битинијским краљем Прусијом I, кога је наговорио да нападне територију Пергама. Атал I је због тога био присиљен да се врати у Азију.25) Убрзо су и Римљани због рата са Ханибалом били присиљени да напусте Грчку. Римљани су до тада остварили свој главни циљ, да спрече да Филип V Македонски помаже Ханибалу. Током 206. пре Христа Етолски савез је био присиљен да пристане на мировни споразум под Филиповим условима. Први македонски рат окончан је споразумом из 205. пре Христа. Атал је по том споразуму задржао Егину.

Рат са Филипом 201. пре Христа

Филип V Македонски по мировном споразуму није могао да шири своју контролу на исток, па је кренуо да се шири у подручју Егеја и Мале Азије. Током 201. пре Христа за време Критскога рата заузео је Самос и при томе је заробио египатску флоту. Након тога опседао је Хиос. Ти догађаји потакли су Атала да у савезу са Родосом, Бизантом и Кизиком крене у рат против Филипа V Македонскога. Дошло је до велике поморске битке у теснацу између Хиоса и копна.26) Са македонске стране у бици код Хија учествовало је 53 брода са палубом и 150 лемба, а са савезничке стране било је 65 бродова.27) Битка је завршила нерешено, али током битке Атал се нашао у опасности и једва је умакао.28) Током те године Филип је напао сам Пергам. Иако га није могао заузети починио је велику штету у околини. Спалио је и порушио храмове, статуе и светилишта.29)

Други македонски рат

Атал I је током 200. пре Христа био укључен у Други македонски рат. Акарнанци су уз подршку Македонаца напали Атику.30) Атина је раније била неутрална, али почела је да тражи помоћ од македонских непријатеља. Атал се са флотом налазио на Егини и добио је позив од Атињана да дође на консултације.31) Неколико дана касније Атал је сазнао да су у Атину стигли и представници Рима.32) Заједно са Римљанима и атинским архонтима ушао је у Атину у великоме сјају.33) Атињани су показали симпатију према Римљанима, али још више према Аталу. Атињани су тада Аталу изгласали почасти, каквима нису раније наградили ниједнога доброчинитеља.34)

Прва година рата

Нови римски конзул Публије Сулпиције Галба наговорио је Сенат да се прогласи рат против Македоније.35) Галба је тражио од Атала да изводи заједничке акције са римском флотом и да пустоше македонске поседе на Егејском мору.36) У пролеће 199. пре Христа здружена римска и пергамска флота заузеле су Андрос на Кикладима.37) Плен је припао Римљанима, а острво Аталу. Након Андроса кренули су према југу, где су безуспешно много пута нападали Китнос.38) Након тога кренули су на север, где су пљачкали поља Скијатоса. Наставили су до Менде, где су доживели бродолом.39) Напали су Касандреју, али повукли су се након тешких губитака. Наставили су македонском обалом према североистоку до Аканта, кога су опљачкали.40) Вратили су се на Еубеју претоварени ратним пленом. По повратку Публије Сулпиције Галба и Атал отишли су у Хераклеју да се састану са вођама Етолскога савеза.41) Етолци су од Атала тражили да им даде 1.000 војника. Међутим Атал је одбио подсетивши Етолце да они нису хтели да му помогну 201. пре Христа, када је Филип нападао сам Пергам.42) Настављајући са операцијама Атал и Римљани су након безуспешнога напада на Ореј ту оставили део снага да наставе са опсадом, а са осталим снагама напали су Тесалију. По повратку успешно су освојили Ореј.43) Римљанима су припали заробљеници, а Аталу сам град.44) На завршетку 200. пре Христа Атал се вратио у Пергам.

Друга година рата

Атал I се у пролеће 198. пре Христа вратио у Грчку са 23 пентере. Код Андроса му се придружило 20 родских бродова.45) Заједно са Римљанима заузели су најпре Еретрију, а касније и Калист на Еубеји.46) Тиме су савезници контролисали целу Еубеју сем Халкиде. После тога отпловили су до Кенреје, да би припремили напад на Коринт.47) Нови римски конзул био је Тит Квинкције Фламинин и сазнао је да је македонски савезник Ахајски савез добио ново вођство склоно Римљанима.48) Атал I је кренуо заједно са другим изасланицима у Сикион са циљем да наговоре вођство Ахајскога савеза да напусте Филипа и да се придруже Римљанима и савезницима.49) Ахајском савезу су заузврат нудили Коринт. Атал је тако импресионирао Сикиоњане да су му подигли огроман кип. Након оштре дебате на заседању Ахајскога савеза донели су одлуку да раскину са Македонијом и да се прикључе савезницима.50) Савезници су кренули да нападају Коринт. Имали су почетних успеха, али град се одржао, а када је стигло македонско појачање савезници су прекинули са опсадом. Римљани су отишли на Коркиру, а Атал у Пиреј.

Аталова смрт

У пролеће 197. пре Христа Тит Квинкције Фламинин је позвао Атала да му се придружи у Елатеји. Отишли су на заседање Беотскога већа у Теби, на кому су Беоћани расправљали којој страни ће се придружити. Најпре је говорио Атал, који је подсетио Беоћане на многа доброчинства, која су им учинили Аталиди.51) Међутим током говора је изгубио глас и пао.52) Остао је парализиран на једну страну тела. Одвезли су га у Пергам, где је умро у време битке код Киноскефала, којом је окончан Други македонски рат.

Породица

Атал се оженио Аполонијом из Кизика.53) Имали су 4 сина Еумена II, Атала II, Филетера и Атенеја. Атала је 197. пре Христа наследио најстарији син Еумен II.

Литература


Atal I

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Паусанија 1.8.1
3) , 4)
Ливије 38.16
5) , 6)
Хансен стр.31
7) , 8) , 9) , 10)
Полибије 4.48
11)
Полибије 5.77
12)
Хансен стр.42-43
13)
Полибије 5.107
14)
Полибије 7.15-18
15)
Полибије 8.15-21
16)
Ливије 23.33
17) , 18)
Ливије 26.24
19)
Ливије 27.29
20)
Полибије 9.42
21)
Ливије 28.5
22)
Полибије 10.42
23)
Ливије 28.6-7
24) , 25)
Ливије 28.7
26) , 27)
Полибије 16.2
28)
Полибије 16.6
29)
Полибије 16.1
30) , 31)
Ливије 31.14
32) , 33) , 34)
Полибије 16.25
35)
Ливије 31.5
36)
Ливије 31.28
37) , 38) , 39) , 40)
Ливије 31.45
41) , 42) , 43) , 44)
Ливије 31.46
45)
Ливије 32.16
46)
Ливије 32.16-17
47)
Ливије 32.17
48) , 49)
Ливије 32.19
50)
Ливије 32.22
51) , 52)
Ливије 33.2
53)
Полибије 22.20
атал_i.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 22:08