Атанасије Антонијевић (Буковик, око 1740 — Буковик, 24. децембар 1810/5. јануар 1811), буковички прота и организатор Првог српског устанка.¹⁾

Рођен је у селу Буковик²⁾ (данас Аранђеловац).³⁾⁴⁾

Његово племе води порекло из Херцеговине, тачније из Пиве и населило је готово цео простор око планине Букуље. Међу досељеницима, калуђер Пахомије је као познавалац зидања храмова, помагао народу да се дозида лађа старе буковичке цркве.⁵⁾

Атанасије је имао брата Арсенија, чији је син био Лазар Арсенијевић Баталака.⁶⁾

Прво образовање је стекао код куће, од свог стрица, буковичког попа Јефтимија. Затим је отишао у Београд да учи абаџијски занат. У Београду је научио турски и грчки језик. Грчке владике су га цениле због знања грчког језика. Пошто су Турци из крвне освете убили његовог стрица, од грчког владике у Београду је тражио да се запопи и оде у Буковик.⁷⁾ Додељена му је стричева парохија у Буковику, у којој је остао до краја живота.⁸⁾

Једино се током Аустријко-турског рата (1788—1791) налазио се у избеглиштву у Аустрији.⁹⁾

Уочи Првог српског устанка био је један од најугледнијих свештеника у Шумадији.¹⁰⁾

У кући Стевана Томића у Орашцу, како не би привукли нежељену пажњу околине, у оквиру већег славља, када је Стеван женио сина Максима, организован је збор, на Аранђеловдан, 20. новембра 1803.¹¹⁾ Кад је весеље поодмакло, тихо и неупадљиво, прота Атанасије и сви остали су се упутили у оближњу јаружицу. Тамо им је прота одржао подужи говор, у коме је посебно истакао да је слога најбитнија, а да је највећа опасност издаја, па је прве заверенике заклео:¹²⁾

Устаничка заклетва

„Ко издао, издало га тело; пожелео, али не могао поћи; нити му се старо ни младо у кући јављало. Од руке му се све скаменило, у тору му не блејала стока, у обору не рикала. Да Бог да да се сињи камен створи да се други на њега угледају. Нити би срећан, ни дуговечан, нити лица Божја угледао. Амин.” Прота буковички Атанасије¹³⁾

Према неким наводима, прота Атанасије је био Карађорђев „духовни утешитељ и најсрдачнинји пријатељ”. Поуздано се зна да је Карађорђе 1804. два пута посетио проту у Буковику.¹⁴⁾

Прота Атанасије се централном личношћу Збора у Орашцу,¹⁵⁾ одржаном у оквиру свадбе, када је кнез Марко Савић женио свог сина Лукуна,¹⁶⁾ на Сретење 14. фебруара 1804, изабран је вођа устанка.

Присуствовао је првом сукобу са дахијама y Дрлупи код Космаја 12/24. фебруара 1804.¹⁷⁾ Није учествовао у борбама, али је војно опремио свог сестрића Сараманду,¹⁸⁾ коме је дао свог коња, опрему и новац.¹⁹⁾

Према наводима Константина Н. Ненадовића, прота је убрзо након Збора у Орашцу умро 1804. године и сахрањен је на буковичком гробљу.²⁰⁾ Према наводима његовог синовца Лазара Арсенијевића Баталаке, прота Атанасије је умро 24. децембра 1810. године у 72. години живота и сахрањен је у Буковичкој цркви, односно у Храму Светог архангела Гаврила (храм је раније био посвећен Сабору светих арханђела), уз олтар, с леве стране храма.²¹⁾²²⁾ Када су Турци 1813. запалили цркву, дрвени кров се срушио и оштетио белу надгробну плочу, од које до краја 19. више ништа није остало.²³⁾

Према предању, крст над којим су се заклели устаници у Орашцу Атанасије је предао свом дугогодишњем пријатељу и саборцу Петру Јокићу, у чијој се породици чувао као највећа реликвија, све до 1956, када је породица крст поклонила Музеју Првог српског устанка, приликом обележавања јубиларне годишњице устанка.²⁴⁾

Крст је израђен највероватније крајем 17. или почетком 18. века, неокован је и малих је димензија (10 х 1,5 цм). На њему се налазе грчке сигнатуре, те подсећа на крстове са Свете горе. На крсту, са сваке стране је израђена по једна главна сцена из јеванђеља: Крштење и Распеће, а са стране, у нишама су допојасне фигуре јевађелиста и анђела.²⁵⁾

• Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.
• М. П., Крст над којим су се, по традицији, заклели устаници 1804., Саопштење, број 1, Републички завод за заштиту споменика културе - Београд, 1956.
• Александар Миловановић, Освећење Буковичке цркве у Аранђеловцу, Информативна служба Српске православне цркве, 8. 10. 2014.
• Бранко Вујовић, Културна ризница Србије, уредник Јован Јанићијевић, ИДЕА, 2002, ИСБН 86-7547-069-X
• Радомир Ј. Поповић, Српски биографски речник, број 1, А-Б, уредник Чедомир Попов, Матица српска, 2004, ИСБН 86-83651-49-5
• Почетак устанка - Сретење у Орашцу, Фонд „Први српски устанак”
• Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.

Atanasije Antonijevic