Корисничке алатке

Алатке сајта


аца_станојевић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
аца_станојевић [2020/10/06 19:21]
жељко_тодоровић
аца_станојевић [2020/10/07 19:50] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 28: Линија 28:
 Више пута биран је за председника Народне скупштине. Био је поред свога кума Николе Пашића најистакнутији политичар Радикалне странке.((„МУ”,​ [[http://​muzejknjazevac.rs/​acast_cir.html|Музеј града Књажевца]])) [[Никола Пашић]] се са њим саветовао у свим важним тешким питањима.((НА)) Више пута нуђен му је положај министра,​ али он је одбијао ту функцију.((НА)) Уживао је велики углед у радикалној странци,​ а и политички противници су га уважавали због одмереног и тактичног држања.((НА)) Након Пашићеве смрти 1926. изабран је за председника Главног одбора и за вођу странке.((МУ)) Није подржао Шестојануарски државни удар краља Александра 6. јануара 1929.((МУ)) Краљ [[Александар I Карађорђевић]] преговарао је 1931. са њим покушавајући да га приволи на сарадњу. Као председник Народне радикалне странке састао се са председником Словенске људске странке Антоном Корошецом са којим је договорио да оснују заједничку странку,​ да у њу позову и Мехмеда Спаху и да председник странке буде Аца Станојевић.((Миодраг Перић, 2006, стр. 585)) Више пута биран је за председника Народне скупштине. Био је поред свога кума Николе Пашића најистакнутији политичар Радикалне странке.((„МУ”,​ [[http://​muzejknjazevac.rs/​acast_cir.html|Музеј града Књажевца]])) [[Никола Пашић]] се са њим саветовао у свим важним тешким питањима.((НА)) Више пута нуђен му је положај министра,​ али он је одбијао ту функцију.((НА)) Уживао је велики углед у радикалној странци,​ а и политички противници су га уважавали због одмереног и тактичног држања.((НА)) Након Пашићеве смрти 1926. изабран је за председника Главног одбора и за вођу странке.((МУ)) Није подржао Шестојануарски државни удар краља Александра 6. јануара 1929.((МУ)) Краљ [[Александар I Карађорђевић]] преговарао је 1931. са њим покушавајући да га приволи на сарадњу. Као председник Народне радикалне странке састао се са председником Словенске људске странке Антоном Корошецом са којим је договорио да оснују заједничку странку,​ да у њу позову и Мехмеда Спаху и да председник странке буде Аца Станојевић.((Миодраг Перић, 2006, стр. 585))
  
-Заједно са [[Милан Стојадиновић|Миланом Стојадиновићем]], ​[[Антон Корошец|Антоном Корошецом]] и Мехмедом Спахом основао је Југословенску радикалну заједницу.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Када је дошло до цепања Југословенске радикалне заједнице Аца Станојевић се са својом групом радикала разишао од Милана Стојадиновића.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Пришао је опозиционој групи у којој су били демократе на челу са [[Љуба Давидовић|Љубом Давидовићем]] и Земљорадничка странка на челу са [[Јован Јовановић Пижон|Јованом Јовановићем]].((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Након тога демократе,​ радикали и Земљорадничка странка успоставили су везе са Загребом,​ па су покренули преговоре са Сељачко-демократском коалицијом.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) У Фаркашићу је 8. октобра 1937. дошло до споразума Народне радикалне странке Аце Станојевића,​ Демократске странке Љубе Давидовића и Земљорадничке странке Јована Јовановића Пижона са Сељачко-демократском коалицијом [[Влатко Мачек|Влатка Мачека]] и Адама Прибичевића.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Тај Блок народног споразума био је уперен против Југословенске радикалне заједнице Милана Стојадиновића.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Блок се међутим распао када је Влатко Мачек 26. августа 1939. склопио споразум са Драгишом Цветковићем.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Током Другог светског рата Аца Станојевић је одбијао да сарађује са окупаторима и квислинзима.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Након ослобођења 1945. са групом радикала пришао је Народном фронту.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Умро је 1947. у Књажевцу.((МУ))+Заједно са [[Милан Стојадиновић|Миланом Стојадиновићем]],​ Антоном Корошецом и Мехмедом Спахом основао је Југословенску радикалну заједницу.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Када је дошло до цепања Југословенске радикалне заједнице Аца Станојевић се са својом групом радикала разишао од Милана Стојадиновића.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Пришао је опозиционој групи у којој су били демократе на челу са [[Љуба Давидовић|Љубом Давидовићем]] и Земљорадничка странка на челу са [[Јован Јовановић Пижон|Јованом Јовановићем]].((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Након тога демократе,​ радикали и Земљорадничка странка успоставили су везе са Загребом,​ па су покренули преговоре са Сељачко-демократском коалицијом.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) У Фаркашићу је 8. октобра 1937. дошло до споразума Народне радикалне странке Аце Станојевића,​ Демократске странке Љубе Давидовића и Земљорадничке странке Јована Јовановића Пижона са Сељачко-демократском коалицијом [[Влатко Мачек|Влатка Мачека]] и Адама Прибичевића.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Тај Блок народног споразума био је уперен против Југословенске радикалне заједнице Милана Стојадиновића.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Блок се међутим распао када је Влатко Мачек 26. августа 1939. склопио споразум са Драгишом Цветковићем.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Током Другог светског рата Аца Станојевић је одбијао да сарађује са окупаторима и квислинзима.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Након ослобођења 1945. са групом радикала пришао је Народном фронту.((Миодраг Перић, 2006, стр. 586)) Умро је 1947. у Књажевцу.((МУ))
  
 ===== Литература ===== ===== Литература =====
аца_станојевић.txt · Последњи пут мењано: 2020/10/07 19:50 од жељко_тодоровић