Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
банско_веће

Банско веће

Банско веће, саветодавни орган у бановинама Краљевине Југославије.

Састав

Према Закону о банској управи1) (1929) бан је стајао на челу банске управе, а помоћник бана је био помоћни орган и законски заменик бана. Банска управа се делила на одељења, одсеке и одељке (реферате). У свакој бановини се образовало банско веће као саветодавни орган бана. Чланове банских већа је постављао и смењивао министар унутрашњих послова на предлог бана. Банска већа у Дунавској и Савској бановини имала су по 30 чланова, у Вардарској, Дринској и Моравској по 25 чланова, а у свим осталим бановинама по 20 чланова.2)

Према Правилнику о организацији и раду банских већа3) (1930) банско веће је заседало у седишту бановине. Већници су се постављали из реда лица која су могла својим саветом најбоље послужити интересима бановине. Пратили су у првом реду економски, социјални и културни развитак срезова и градова (вароши) за које су били постављени и подносили су бану представке у којима су указивали на потребне мере у том правцу.

Делокруг

Чланови банског већа нису се смели мешати нити утицати на решавање и доношење одлука у пословима управних власти нити уопште вршити ма какве интервенције код власти. Своје дужности су могли вршити само у седницама банског већа и подношењем предлога и представки бану.

Банско веће се састајало редовно једанпут годишње на позив бана, и то најкасније месец дана пре коначног утврђивања бановинског буџета. Седнице у овом сазиву су могле трајати највише 15 дана. Бан је руководио седницама и радом банског већа. Седницама су могли присуствовати помоћник бана и начелници одељења банске управе. Банско веће није могло радити ако није била присутна бар половина његових чланова.

На првој седници банског већа читао се предлог бановинског буџета који је унапред припремао бан. Сваки већник је био овлашћен да на њега ставља своје примедбе и подноси предлоге. Када би се завршило саветовање о буџету, већници су могли покретати и друга питања која су се односила на одређене послове у њиховом крају или у целој бановини.

Бан је могао, по претходном одобрењу министра унутрашњих послова, да позива чланове банског већа у ванредне седнице у важним приликама, а нарочито у стварима које су се односиле на закључивање зајмова, отуђење бановинске непокретне имовине и код доношења важних уредаба које би имале јачи финансијски ефекат.

Сродни чланци

1)
Закон о банској управи („Службене новине Краљевине Југославије”, број 261-105/1929)
2)
Члан 26. Закона о банској управи (1929)
3)
Правилник о организацији и раду банских већа („Службене новине Краљевине Југославије”, број 149-55/1930)
банско_веће.txt · Последњи пут мењано: 2023/08/05 14:04