Бајо Пивљанин
Бајо (Николић) Пивљанин (Рудинице — брдо Врљетица, 1685), српски хајдучки харамбаша и ускок из Пиве, историјска личност опевана у многим српским народним пјесмама.
Биографија
Рођен је средином 17. века у малом селу Рудинице, у општини Плужине у Црној Гори.1) Назив данашњег насеља Бајово Поље у истој општини, потиче од Баје Пивљанина, који је ту убио првога Турчина. Презивао се Николић, а по завичајној Пиви је прозван Пивљанин. Био је познат и под именом Драгојло.2)
У писаним изворима се први пут помиње 1764. године, када је разбио турски караван на територији Дубровачке републике.3)
Године 1674. доселио у Задар, дружио се са Стојаном Јанковићем, чак су се и ородили, пошто му се брат Митар оженио његовом сестром Анком.4)
Између осталих сукоба, учесник је Кандијског рата, четовао је лети у Боки Которској и другим местима у Херцеговини, а зиме проводио у својој кући у Перасту. Помиње се у млетачким изворима 1669. године као хајдучки поглавица који је чувао бококоторски крај од налета Турака и добио је за то награду од Млетака.
На захтев Порте 1870. заједно са својим људима пребачен је на Истру, на подручје Млетачке републике.5)
Средином 1671. године, он и 600 хајдука је из Рисна бродовима превезено у Пулу. У Задру се настанио у лето 1675. године и деловао као један од вођа ускока.
У аустријско-турском рату, који је почео 1683. године, као и у тзв. Морејском рату, који је између Млечана и Турака почео следеће године (1684), истакао се својим јунаштвом, заједно са српским ускоком Стојаном Јанковићем по Равним котарима и Далмацији.
У Боку которску се вратио 1684. године, када је поново почео са хајдучијом. Пивљани и Бањани у Боку су дошли организовано заслугом Баја Пивљанина 1685. године. Код мјеста Дражин Врт (општина Котор) постоји кула Баја Пивљанина, у којој је, по предању, боравио током четовања.
Као помоћ Црногорцима у борби против Турака, которски провидур Зено послао је одред хајдука и Бокеља под Бајовом командом. До сукоба је дошло на Вртијељци, гдје су Османлије извојевале побједу.
Погинуо је почетком маја 1685. у бици на Вртијељци поред Цетиња, када је са 1.200 својих хајдука бранио надирање скадарског санџакбега Сулејман-паше Бушатлије. Ова битка је описана у српској народној песми Бој на Вртијељци (1685). Његова смрт је инспирисала и Његоша, у Горском вијенцу и Ђуру Јакшића, који је написао драмски спев Невеста Пивљанина Баја (1862):
Сахрањен је пред Влашком црквом на Цетињу, а кажу да је поред њега сахрањена и његова жена6) Манда.
Према предању, због хајдуковања није засновао потомство, а имао је дванаест братунчеда, које су Турци стално узнемиравали, како би издали свог стрица Бају.7)
До средине 20. века, на јужној страни села, у крају званом Ивановићи, постојали су остаци зидина његове куће.8)
Народне песме о Баји Пивљанину
- Бајо Пивљанин и бег Љубовић, српска народна песма (најпознатија)
- Са шта Пивљанин Бајо оде у ускоке, српска народна песма
- Бајо Пивљанин и Але Новљанин, српска народна песма
- Пивљанин Бајо и Ферат капетан, српска народна песма
- Бајо Пивљанин и Марић алајбег, српска народна песма
- Бој на Вртијељци (1685), српска народна песма
- До три харамбаше, српска народна песма
Литература
- Историјски лексикон Црне Горе, Daily Press, Подгорица, 2006.
- Миле Недељковић, Ко су Шумадинци фељтон - Потомци Баје Пивљанина, Глас Јавности, Београд, 6. 5. 2001.
- Бошко Десница, Смрт Стојана Јанковића и сеоба Рамских фрањеваца у Далмацију, Магазин сјеверне Далмације, уредник Владан Десница, Сплит, 1934.
Bajo Pivljanin