Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
бајо_пивљанин_и_марић_алајбег

Бајо Пивљанин и Марић алајбег

Бајо Пивљанин и Марић алајбег је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Туре младо пије вино ладно,

0002    Туре младо Марић алајбего

0003    У бијелу шехер-Митровицу,

0004    Служи му га Ајкуна ђевојка

0005    Десном руком, купом позлаћеном.

0006    Пошто се напојише вином,

0007    Ного рече Марић алајбего:

0008    „О, Ајкуно, моја синовице,

0009    Досад си ме за све послушала

0010    И за то ме ти послушај, синко,

0011    Биће тебе боље за послијед,

0012    Оди узми од Сријема Муја,

0013    Туре фино и лијепо,

0014    Он има благо без хесапа,

0015    Овце су му Сријем претиснуле,

0016    Пчеле су му сунце премрежиле!”

0017    Кад то зачу Ајкуна ђевојка

0018    А своме је стрицу говорила:

0019    „Што ћеш, стрико, тако говорити,

0020    Ја те за то послушати нећу,

0021    Ја сам чула ђе говоре људи

0022    Да је Сријем земља грозничава

0023    Ту цикају тице од грознице,

0024    А некмоли коњи и јунаци ─

0025    Што ће благо кад остане пусто?

0026    Но ћу узет’ Ришњанина Маха,

0027    Е ме ј’ Туре од мајке просило,

0028    Само лудо од седам година!”

0029    Па скочио од земље на ноге,

0030    Остави вино и ракију,

0031    Прифати дивит и хартију,

0032    Те је ситну књигу накитила,

0033    Па је посла Ришњанину Маху:

0034    „Море, чу ли, мио заручниче,

0035    Мож’ ли знати, јес’ ли запазио

0036    Кад си мене у мајке просио

0037    Само луду од седам година?

0038    Но с’ ођени што можеш најбоље

0039    И ођени [и] себе и ђога,

0040    Па се ђогу у рамена бачи,

0041    Те ти пођи од града до града,

0042    Доклен дођеш шехер-Митровици

0043    На дворове Марић алајбега,

0044    Ту ме ишти бегу и у мајке.

0045    Ако мене тебе не дадоше,

0046    Вјера моја, доћи ћу ти сама!”

0047    Кад је Туре књига допанула

0048    И кад виђе што му књига пише,

0049    Е се Туре књиги посилило,

0050    Хитро Туре на ноге скочило,

0051    Па ођеде себе и дорина,

0052    Па се дору у рамена бачи,

0053    Па он пође од града до града,

0054    Доклен шехер-Митровици дође

0055    На дворове Марић алајбега.

0056    Бего га је добро дочекао

0057    И ту пише за неђељу вино.

0058    Кад се пуна напуни неђеља,

0059    Изведоше на оглед ђевојку.

0060    Фина ли је, јади је убили!

0061    А на њу су три жути кавада,

0062    Два од свиле, трећи од кадифе,

0063    Два лакта штети земља црна,

0064    Руке су јој ка соколу крила,

0065    Тек се дивно була ођенула!

0066    А кад Туре виђело ђевојку,

0067    Кол’ко му се смилила ђевојка,

0068    Он с ђевојке очи не мицаше,

0069    Врже руке у џеп од доламе,

0070    Па извади хиљаду цекина

0071    И јошт другу заброји хиљаду,

0072    Ни мислећи ни руком бројећи,

0073    Кол’ко очи не смеће с ђевојке;

0074    Прстен даде, свадбу уговара:

0075    Да је свадба за годину дана,

0076    Кад пође земан по земану,

0077    Земан пође а Ђурђев-дан дође,

0078    Кад се гора преобуче листом,

0079    А рудина ђетелином травом,

0080    Кад приспјеје јагње за заклање,

0081    За заклање и свата турскога,

0082    Кад издигне Турчин у планину,

0083    Кад пободу Турци лубенице,

0084    А наврну Шокци воденице,

0085    Тадер ће бит’ доба за сватове,

0086    Да доведе свата шест стотина.

0087    Оно рече, на ноге скочио,

0088    Узе коња и оружје,

0089    Дође Туре на своје дворове,

0090    Те весело Туре починуло.

0091    Ал’ га ситна књига запанула

0092    Од његова мила побратима,

0093    Од хајдука Пивљанина Баја:

0094    „Море, чу ли, драги побратиме,

0095    Мож’ ли знати, јес’ ли запазио

0096    Када мене Турци одагнаше

0097    Од Пиве старе постојбине,

0098    Ја се диго’ земљом и свијетом

0099    По Пећи и по Ђаковици,

0100    По Призрену и по Вучитрну,

0101    Ја закупи вељу трговину,

0102    Трговину хиљаду волова.

0103    Ти ме срете на друму цареву,

0104    У тебе ме брацка не поможе,

0105    Узе мене силну самсарину,

0106    Узе мене хиљаду дуката,

0107    Узе моје свијетло оружје,

0108    Узе моје двије пушке мале,

0109    Коване су Самокресу граду,

0110    Откиване Скадру на Бојану,

0111    Узе мене сјајне џефердане,

0112    Бјеше пушке у Млетке коване,

0113    У Котору граду откиване,

0114    Узе мене оковану ђорду,

0115    Бјеше ђорда у Фочу кована!?

0116    Тек ти кажем жалост за послијед,

0117    Но ми врни свијетло оружје!

0118    Ја сам чуо и казали су ми

0119    Да си вјерну љубу запросио

0120    Синовицу Марић’ алајбега,

0121    Ти си, побро, свадбу углавио

0122    Кад се гора преобуче листом

0123    А рудина ђетелином травом

0124    Да се крију у траву хајдуци,

0125    Хоћеш проћи мојом караулом

0126    И да минеш путем хајдучкијем,

0127    Ал’ ми врни свијетло оружје!

0128    Ако ми га поврнути нећеш,

0129    Задајем ти божу вјеру тврду

0130    Водит’ свате уз Корита нећеш!

0131    Окупићу пет стотин’ хајдука

0132    И пред њима тридест харамбаша.

0133    Неке ћу ти по имену казат’ ─

0134    Довешћу ти Вука од Клобука,

0135    Петропољца из Подгоре Дојње,

0136    Свој је Дојњој Гори досадио

0137    И тебе ће, побро, ако Бог да,

0138    И делију, море, Маријана,

0139    Довест’ Рада од Коњица града,

0140    И делију Мињу од Требиња,

0141    И сокола Пловкића Маркића,

0142    И Гаврана испреко Дунава,

0143    И од мора двоје Латинчади,

0144    Који далек’ пушком стријељају,

0145    Стријељају а не гријешају,

0146    Маленицу и Опаљеницу,

0147    И Милића испод Меденића,

0148    У Илића, брата Милићева,

0149    И два друга од Косова луга,

0150    И Лазара од Нова Пазара,

0151    И Тодора од Ерцеговине,

0152    И од мора Познан-капетана,

0153    Кој’ познаје по ноћи дружину

0154    Како не би други усред подна,

0155    И пред њима Плавшу харамбашу,

0156    Који плаши на буљуке Турке ─

0157    Западнућу шњима у Корита,

0158    Без зле среће, побро, да не минеш!”

0159    Кад је Туре књига допаднула

0160    И кад виђе што му књига пише,

0161    Овако се Бају поздравио:

0162    „Не будали, драги побратиме,

0163    Какво тражиш свијетло оружје,

0164    То је мука сиротињска била,

0165    Никад ти га, побро, врнут’ нећу!?

0166    А што пр’јетиш мене с хајдуцима,

0167    Што ће твоји пет стотин’ хајдука

0168    Но мојијех седам стотин’ свата!?”

0169    Кад је Бајо ријеч разумио,

0170    Оно стаде доба по земану,

0171    Доклен дође честит данак Ђурђев.

0172    Тадер Махо покупи сватове,

0173    Све Турчина избрана јунака,

0174    Седам стотин’, мање ни једнога.

0175    А Бајо је скупио хајдуке,

0176    Поведе и’ у ломна Корита

0177    Ту да чека Ришњанина Мају.

0178    Кад дођоше кићени сватови,

0179    Оћа’у и’ ударит’ хајдуци,

0180    Но им не да Пивљанине Бајо:

0181    „Но, хајдуци, ако Бога знате,

0182    Док доведу лијепу ђевојку

0183    И донесу даре из Турака!”

0184    Ту чекаше за неђељу дана,

0185    Кад се пуна напуни неђеља,

0186    Стаде тутањ зеленом планином,

0187    Стоји вриска пјаније’ Турака.

0188    Подиже се Пла[в]ша харамбаша,

0189    Он отиде на пут пред сватима,

0190    Те уводи свате планинама.

0191    Санак снила на коња ђевојка:

0192    Ведро бјеше, па се наоблачи,

0193    Из облака тиха роса нађе,

0194    Она роса паде по сватова,

0195    Проврже се крвцом од јунака.

0196    Они санак никоме не каза,

0197    Но га каза ђеверу Алији.

0198    Алија јој ријеч говорио:

0199    „Муч’, ђевојко, каменом јој било,

0200    Не помењуј крвцу у дружину!”

0201    Кад погледа са коња ђевојка,

0202    А ђевера руком дофатила,

0203    Па је њему ријеч говорила:

0204    „Ну, погледај, ђевере Алија,

0205    Чудно чудо виђу преко пута,

0206    Преко пута он те се превуче

0207    И за собом остру ђорду вуче,

0208    Како да је Пла[в]ша харамбаша!”

0209    Крваво је Туре погледало,

0210    Па [са] страхом говори ђевојци:

0211    „Муч’, ђевојко, дома не виђела!

0212    Не помењуј Плавшу у сватове,

0213    Да не бјеже свати уз планину!”

0214    Па с’ одолен свати подигнули,

0215    Хајдуци и’ дивно западнули,

0216    Су три стране њима ударише.

0217    Фала Богу, бруке од Турака!

0218    Џефердане веље истурише,

0219    А по двије мале доватише

0220    И у Турке огањ сасипаше,

0221    Узимају главе и оружје

0222    И велико с Турака ођело.

0223    Кад погледа хајдук Маленица,

0224    Сметоше се, али не виђеше

0225    Ђе Алија уведе ђевојку.

0226    Па скочио хајдук Маленица,

0227    Брзо стиже Алију ђевера.

0228    Но је Туре ријеч говорило:

0229    „Бог те убио, непознан хајдуче!”

0230    Маленица мали, неугледан,

0231    Створа мала, срца великога,

0232    Па му јопет бесједи Алија:

0233    „Да ђе не би бољега хајдука

0234    Да Турчину посијече главу!?”

0235    Насрчи се хајдук Маленица,

0236    Колико је мали неугледан,

0237    Он не може дофатити главу,

0238    Но удари Туре преко паса,

0239    Па уграби лијепу ђевојку,

0240    Поведе је међ’ хајдуцима.

0241    Али Бајо скупио хајдуке,

0242    Па и’ броји бичем плетенијем ─

0243    Здраво су му од горе хајдуци,

0244    Без мртвога и без рањенога.

0245    Од сватова нико не утече,

0246    До утече младожења Махо

0247    И утече шибљу буковоме.

0248    Па хајдуци шемлук учињели,

0249    А уз Баја сједоше ђевојку,

0250    Па веселу игру заметнуше.

0251    Но се шуња младођења Ма[х]о,

0252    Он се шуња од јеле до јеле

0253    Ка и соко од гране до гране,

0254    Иза јеле пали џефердана,

0255    Те он гађа Пивљанина Баја.

0256    Бог не даде и правда његова,

0257    Но уз Баја погоди ђевојку,

0258    Мртва ју је земља дочекала.

0259    И скочише двоје Латинчади

0260    Ка два мрки од планине вука

0261    И Турчина уфатише жива,

0262    Доведоше Бају побратима.

0263    Е му љуби и ноге и руке,

0264    Па га куми Богом велицијем:

0265    „А, за Бога, драги побратиме,

0266    Врни мене моје несуђење,

0267    Тек што просу моје пусто благо

0268    И Ископа сву турску Крајину,

0269    Врнућу ти свијетло оружје

0270    И врх њега хиљаду дуката!”

0271    А Бајо му ријеч говорио:

0272    „Авај, јадан, драги побратиме,

0273    Ја би тебе врнуо ђевојку,

0274    Моју снају, твоју вјерну љубу,

0275    Она ти је, побро, погинула.

0276    Твојом си је пушком погодио,

0277    Ено ти је насред дола мртва!”

0278    А кад Туре дође до ђевојке,

0279    Кад распучи дуак на ђевојци,

0280    А ђевојци душа испанула,

0281    На њу мртву синуло ођело,

0282    Кад то виђе Ришњанине Махо,

0283    Од појаса анџар извадио

0284    На срце је сам себе удрио,

0285    Мртва га је земља дочекала.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Bajo Pivljanin i Maric alajbeg

бајо_пивљанин_и_марић_алајбег.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/24 22:54