Беган сердар и Шабан-ага Арнаутин 1857. год. је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Боже мили, чуда великога!

0002    Тешке су ти навалиле даве

0003    У Мостара челеби-пазара

0004    На три села од Карадаглије:

0005    Зенђил Струга и Карамалинско,

0006    И Љевишта мјеста хајдучкога,

0007    Ђе се српски соколићи легу,

0008    Воде чету низ Херцеговину,

0009    Све харају, а сијеку главе,

0010    А робе нам бијеле кадуне,

0011    Воде буле у Морачу горњу,

0012    Шњима жене морачке бећаре,

0013    То нам дину поднијет’ не море.

0014    И те би смо јаде опростили

0015    Но ми ове простит’ не можемо

0016    Од Турчина Тоске Хасан-бега,

0017    С Ускоцима вјеру уватио,

0018    Па их пушта кроз Херцеговину;

0019    Кад Ускоци шићар задобију,

0020    Исе чине Тоски Хасан-бегу.

0021    Но да видиш Ченгијћа Дервиша,

0022    Што је ситну књигу накитио,

0023    Оправи је на Језера равна

0024    А на руке Тоски Хасан-бегу:

0025    „О Турчине, Тоско Хасан-беже,

0026    “У зо чат те паша поставио

0027    „Да му чуваш стражу од каура.“

0028    Кад Турчина књига допанула,

0029    Он дозива своју прву слугу,

0030    Прву слугу Чалдоровић-Суља:

0031    „Хајде купи једну чету малу,

0032    “Те је води у Карадаглију.

0033    „Ти си тамо научио, Суљо,

0034    “Три си тамо зимовао зиме

0035    „У Морачи тврдој Качаници.“

0036    А то Суљу мило не бијаше,

0037    Ал’ му друга бити не могаше,

0038    Но изабра једну чету малу,

0039    Чету малу двадесет Турака.

0040    Па се отле подигнуо Суљо,

0041    И ето га мрком Сињавином

0042    Па западе насред друма пута.

0043    Ту их тамна ноћца уставила,

0044    А бијели данак уватио,

0045    Ту је Суљо оставио стражу.

0046    Док се прамен магле намолио,

0047    А из магле момак испануо,

0048    По имену Требјешанин Ристо,

0049    Братучеде Бегана сердара.

0050    Познаде га Чалдоровић Суљо,

0051    Кад га позна Чалдоровић Суљо,

0052    Ни мало му мило не бијаше,

0053    Шћаше Суљо уклонити друштво,

0054    И оваку ријеч бесједио:

0055    „Оно није нико од каура,

0056    “Но оно ова наша раја.„

0057    С Турцима се влаше намјерило,

0058    По имену Ваљевичу Мило:

0059    “А што лажеш, Чалдоровић-Суљо,

0060    „Онај момак од Карадаглије,

0061    “Братучед је Бегана сердара.„

0062    Којега су Турци дочекали,

0063    Учињеше ватру из пушака,

0064    Сломише му у рамену руку.

0065    Но оскочи Требјешанин Ристо,

0066    Он оскочи од коња дорина,

0067    Па довати пушку гранајлију,

0068    Својој пушци даде ватру живу.

0069    Пуста пушка ватру преварила,

0070    Те му русу искобила главу,

0071    Па га Турци тада уватише,

0072    Поведоше у Језера равна,

0073    Код чадора Тоске Хасан-бега,

0074    Па га води на танке чардаке

0075    Пред Турчина Тоску Хасан-бега.

0076    Но му Турчин тихо бесједио:

0077    “Каурине, Требјешанче Ристо,

0078    „Да би ли се почем потурчио?

0079    “Кунем ти се и вјеру ти дајем,

0080    „Ако би се, влаше, потурчио,

0081    ”Дао бих ти луке и читлуке,

0082    “Дао бих ти тридесет читлука,

0083    „И на њима тридесет чивчија,

0084    “У свакога сјеме и волови.„

0085    Стаде Ристо срамотити Турке:

0086    “Прођ’те ме се, пасје вјере, Турци,

0087    „Не бих ви се јунак потурчио,

0088    “Ни часнијем крстом преврнуо,

0089    „А за вашу вјеру приватио,

0090    “Да ми полу царевине дате,

0091    „Но у вјери радим умријети.

0092    “А знате ли, пасје вјере, Турци,

0093    „Да Ускока има три стотине,

0094    “Да ће мене добро осветити.

0095    „Да никога нема од Ускока,

0096    “Без мојега братучеда првог,

0097    „Братучеда Бегана срдара,

0098    “Беган би ме осветио, Турци,

0099    „А камоли тридесет пушака

0100    “А све браће моје Требјешана.„

0101    Тадај Турци поведоше Риста,

0102    Одведоше Пљевљи и Таслиџи,

0103    Те му тамо савезаше руке,

0104    И русу му посјекоше главу.

0105    Хабер оде земљи по ћенару,

0106    Дође хабер у Карадаглију

0107    На бијелу сердареву кулу.

0108    А кад чуо Бегане сердаре,

0109    Троструке га сузе пропануле.

0110    Док сердару други хабер дође

0111    Из питоме Пиве халовите,

0112    Ђе Окицу Турци преварише,

0113    На божју га вјеру ухватише,

0114    Одведоше бијелу Мостару,

0115    Турчину га паши поклонише

0116    Су његова оба побратима.

0117    Узмучи се Бегане сердаре,

0118    Ђе му Турци вјеру преврнуше.

0119    Тадај скупи ускочке главаре:

0120    “О Ускоци, моја браћо драга!

0121    „Сад што ћемо од живота свога,

0122    “Смијемо ли покупити војску, -

0123    „Видите ли што нам чине Турци,

0124    “Све на миру и на вјери тврдој, -

0125    „Без изума свијетлога књаза?“

0126    Но говори ускочки главари:

0127    „Наш сердаре, од крајине крило,

0128    “Не смијемо покупити војску,

0129    „Што нећемо запитати књаза.

0130    “К нама скоро излазио Крцо,

0131    „Велику нам тврђу учинио,

0132    “Да с Турцима боја не чинимо.

0133    „Но сердаре, од крајине крило,

0134    “Ти напиши лист књиге бијеле,

0135    „Пошаљи је Петровићу књазу

0136    “На широку пољу Цетињскоме

0137    „Те се моли књазу честитоме,

0138    ”Не би ли нам изум учинио,

0139    “Не би смо ли браћу осветили.„

0140    Сердар ситну књигу накитио,

0141    И под књигу књигоношу нађе

0142    Брата свога Лопушину Луку,

0143    И даде му књигу шаровиту,

0144    Оваку му ријеч бесједио:

0145    “Хајде, Лука, и дневи и ноћи,

0146    „Немој сјести, немој починути,

0147    “Доклен дођеш на поље Цетиње,

0148    „Па му подај лист књиге бијеле.“

0149    Скочи лука на ноге лагане,

0150    Оде Лука и дневи и ноћи

0151    Путовати преко Горе Црне,

0152    Доклен дође на поље Цетиње.

0153    У згодно је доба долазио,

0154    Међу акшам и међу јацију

0155    Под дворове свијетлога књаза.

0156    Свога књаза у прошетњи нађе,

0157    Па му даде књигу шаровиту.

0158    А кад виђе наш свијетли књаже,

0159    И њему се саму ражалило,

0160    Како су их преварили Турци,

0161    Па овакоговорио књаже:

0162    „Хајде опет Стругу на крајину,

0163    “Поздрави ми Бегана сердара,

0164    „Ја ћу њему изум учинити,

0165    “Неће л’ своју браћу освојити.

0166    „Ви идите низ Херцеговину

0167    “Роб’те робље, и сијец’те главе

0168    „Од силнијех ага и бегова,

0169    “Као што сте и пријед чинили,

0170    „Јер су они ришћански крвници.“

0171    Оде Лика и дневи и ноћи,

0172    Доке дође Стругу на крајину.

0173    А кад дође сердаревој кули,

0174    Те му даде лист књиге бијеле,

0175    Виђе сердар што му књига пише,

0176    Па је ситне књиге накитио,

0177    На главаре књиге растурио.

0178    Прву књигу у село Љевишта

0179    На сокола Бећирова Рада,

0180    Другу књигу у село Сировац

0181    На главара Рубешанин-Луку,

0182    Трећу књигу под Пуштала мала

0183    На нашега старца капурана,

0184    Капурана Шећковић-Стевана,

0185    А четврту Петрушићу Белу,

0186    Ону пету Грубачу Видаку.

0187    Кад се књиге по гласу стигоше,

0188    А Срби се на ноге дигоше,

0189    Сваки хита, а за кавгу пита.

0190    Стаде јека горе и планине,

0191    Док ето ти Бећирова Рада

0192    На његову бијелу ђогину,

0193    И за њиме тридест Љевиштана

0194    На Малинско под танке чардаке,

0195    Под чардаке Алексића Мирка,

0196    Ту се стаде окупљати војска.

0197    Доклен прамен магле помолио,

0198    А из таме јунак испануо

0199    По имену Рубешанин Лука

0200    На зекаљу како горској вили,

0201    А за њима сви Ровчани редом,

0202    Док ето ти старца капурана,

0203    Капурана Шећковић-Стевана,

0204    А за њиме неколико војске,

0205    Док ето ти Петрушића Бела,

0206    И за њиме неколико војске.

0207    Ту се веља окупила војска.

0208    Но им нема два најбоља друга,

0209    Нема њима Бегана Сердара,

0210    И ђетића Бајагића Шунда.

0211    Стаде јека друма чавлиника,

0212    Док ето ти два добра јунака,

0213    За које смо мало пре зборили,

0214    По имену Бегане сердаре,

0215    Свој дружини глава долазила.

0216    Па је Беган разредио војску:

0217    Једну војску бјеше оправио,

0218    Оправио на Млетичак равни

0219    Код мрамора Ченгијћ-Смаил-аге,

0220    И пред њима Бајагића Шунда,

0221    И сокола Јакшића Михајла,

0222    И за њима стотину момака,

0223    Да осване војске у Ивицу

0224    Виш’ Којића од камена куле.

0225    Ту је Турчин силан Шабан-ага,

0226    А за њиме стотину пандура.

0227    Када дође Милановој кули,

0228    Стаде Беган разређиват’ друштво:

0229    Он оправи Саву Лаковића,

0230    И још шњима Лопушину Луку,

0231    И за њиме неколико друга,

0232    Све јунака бирана војника

0233    Под бијелу Миланову кулу.

0234    Ту их тавна нојца оставила,

0235    А бијели данак приватио.

0236    Стаде сердар измамљиват’ Турке.

0237    Но Турцима хабер долазио

0238    Од Дровњака од племена јака,

0239    Не могаше измамити Турке:

0240    „Шабан-аго, зло ти јутро било!

0241    “Ето на те Бегана сердара

0242    „Су његово до двјеста Ускока.“

0243    Пошто Турци све то разумјеше,

0244    Још се боље Турци притврдише.

0245    Неће с миром Сава Лаковићу,

0246    Но удари Милановој кули.

0247    Није лако приватати кулу

0248    У висини од боја четири,

0249    Топа нема, а кумпоре нема.

0250    Нагна коња Кршикапа Суљо,

0251    Те се рани под бијелом кулом.

0252    У томе се поврнула војска

0253    Више куле код бијеле цркве.

0254    Док ето ти Бајагића Шунда,

0255    И доведе његову ордију.

0256    Узмучи се Бегане сердаре,

0257    Но говори Бајагићу Шундо:

0258    „О Бегане, наша перјанице,

0259    “А шта си се данас узбешио?

0260    „Ако Бог да и срећа јуначка!

0261    “Лако ћемо извадити Турке.„

0262    Па од земље на ноге скочио,

0263    И довати дрвене саоне,

0264    И натури сламу и сијено.

0265    Па говори Бегане сердаре:

0266    “Је ли мајка родила јунака,

0267    „Да поћера дрвене саоне,

0268    “Да поћера под бијелу кулу,

0269    „Не бисмо ли запалили кулу.“

0270    Тун се добар јунак намјерио,

0271    По имену Грдишић Стеване:

0272    „Ја ћу ћерат’ дрвене саоне.

0273    “Но сердаре, ја те Богом кумим,

0274    „Ако мене суђен данак дође,

0275    “Те погинем под бијелом кулом,

0276    „Немој мене кости оставити

0277    “Да их турска нога не погази.„

0278    Сердар њему божу вјеру дава:

0279    “Ни мртва те оставити нећу.„

0280    Па поћера Стеван саонице,

0281    Још му нека момчад помогоше.

0282    Но да видиш Бегана сердара,

0283    На војску је вику учинио:

0284    “Јуриш, браћо, ја ве Богом кумим!

0285    „Удримо их прахом и оловом,

0286    “Да од врага не остане трага.„

0287    Сви на ноге једанак скочише,

0288    Док догнаше дрвене саоне,

0289    Догнаше их под високу кулу,

0290    Па их тиву ватру наложише.

0291    А Ускоци крвави јунаци

0292    Кидисаше са четири стране,

0293    Побише се огњем из пушака.

0294    Паде тама од неба до земље

0295    Од врућега праха и олова

0296    И од паре коњске и јуначке,

0297    Ту брат брата познат’ не могаше,

0298    А камо ли Турчин каурина;

0299    Све кољаше, ко кога могаше,

0300    Нож сијева, крв се пролијева,

0301    За б’јелу се грла поваташе,

0302    Запете их пушке отимаху;

0303    Од Турака многе јаде раде:

0304    Стоји звека пламенога ножа,

0305    Стоји крка кости од Турака,

0306    Велика се учињела мука

0307    Од Турака силни крајичника.

0308    Но Ускоци и бољи јунаци,

0309    Они њима боље кидисаше,

0310    Из огња их силом ишћераше

0311    С упаљеном сламом са саона.

0312    Докле Турци сташе искакати

0313    Кроз пенџере низ високу кулу.

0314    Док испаде Мустај барјактаре

0315    На зекаљу како горској вили,

0316    У рукама носи кубурије,

0317    Но га силан момак дочекао,

0318    По имену Рубешанин Лука,

0319    Носи Лука пламенита ножа,

0320    На Турчина јуриш учинио,

0321    Но га Туре с пушком уграбио,

0322    Убио га посред срца жива,

0323    Паде Србаљ у зелену траву

0324    Под бијелу Миланову кулу,

0325    А побјеже силан барјактаре

0326    На зекаљу коњу од мегдана.

0327    А за њим се отворише Турци,

0328    Побјегоше Шабановој кули,

0329    Дочека их јунак од Србаља

0330    По имену Бегане сердаре,

0331    Убише се прахом и оловом,

0332    Ту убише Мустај барјактара.

0333    За б’јела се грла пофаташе,

0334    Посјекоше стотину Турака,

0335    Не утече друга ниједнога,

0336    Ни да каже како их је било.

0337    Моли Бога Бегане сердаре,

0338    Да му вјетар од Ивице пуне,

0339    Од Ивице високе планине,

0340    Да разагна маглу у крајеве,

0341    Да он види ко је задобио,

0342    Ко л’ јуначки мегдан изгубио.

0343    Бог је дао и срећа јуначка,

0344    Вихар вјетар од планине пуну,

0345    Од Ивице зелене планине,

0346    Те подиже маглу у облаку,

0347    Тадај Беган погледао кулу,

0348    Кад од куле ниђе ништа нема,

0349    Но је пуста изгорела кула;

0350    Од Турака нема пиличника.

0351    Одоше се искупљати момци,

0352    И доносит’ јуначко поштење.

0353    Док ево ти Лопушине Луке

0354    Су два брата од рођене мајке,

0355    Сва три носе по турачку главу;

0356    Док ево ти Саве барјактара,

0357    И он води свезана Турчина;

0358    Док ево ти Петрушића Бела

0359    И делије Ландуповић Кека,

0360    Оба носе од Турака главе;

0361    Док ево ти Грдињића Стева,

0362    И он носи од Турчина главу,

0363    И Турчина води савезана;

0364    Док ево ти Милош-Бојовића,

0365    И он води свезана Турчина;

0366    Док ево ти Дамјановић-Сима,

0367    И он носи од Турчина главу,

0368    И за њиме Смајовићу Ристо,

0369    И он носи са Турчина главу;

0370    Док ево ти Петрошев’ Илије,

0371    И он носи од Турчина главу;

0372    Док ево ти Вилинића Васа,

0373    И он носи од Турчина главу;

0374    Док ево ти Хашњића Михајла,м

0375    И он носи од Турчина главу.

0376    Како који момак долазаше,

0377    Тако сваки поштење носаше:

0378    Неки носи главу и оружје,

0379    Неки води коња седленика,

0380    Неки добро руво са Турчина.

0381    Пошто сердар искупио војску,

0382    И пошто је на тевтер турио,

0383    Докле виђе, весела му мајка!

0384    Нема њему доброга јунака

0385    По имену Рубешанин-Луке,

0386    Но је јунак убљен од Турака.

0387    При сердару добра срећа била.

0388    Више њему не погибе друга

0389    На вортици на турској крајини,

0390    Без једнога Рубешанин-Луке.

0391    Осветише Ускоци јунаци

0392    Браћу своју Риста и Окицу.

0393    Отолен се војска поврнула,

0394    Поврнула Стругу и Малинску

0395    Пјевајући и пушке мећући,

0396    Све за славу Бога милоснога,

0397    И за здравље на Цетиње књаза.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Began serdar i Saban-aga Arnautin 1857. god.